Novoimenovani visoki predstavnik međunarodne zajednice u BiH Miroslav Lajčak kazao je u ekskluzivnom intervjuu za "Nezavisne novine" da bonska ovlaštenja ne mogu biti korištena u slučaju nesprovođenja reformi EU, ali da su ona visokom predstavniku na raspolaganju u slučajevima kršenja Dejtonskog sporazuma i Ustava zemlje.
`Reforme su ključne za budućnost zemlje i političari to treba da shvate, ali one ne mogu da budu sprovođene represivnim mjerama jer ne možete uz bonska ovlaštenja da se približavate Evropskoj uniji, to je nemoguće. Ovdje vlada neka opsjednutost bonskim ovlaštenjima kao da je to ključna stvar`, dodao je.
Lajčak je u svom prvom intervjuu nakon što ga je Savjet ministara EU juče imenovao na dužnost visokog predstavnika u BiH kazao da je za reformu Ustava BiH ključna stvar politička volja i dogovor političkih lidera.
`To je vaša zemlja, vaš ustav, tu ne može ništa da se nameće. Teško da mogu da zamislim uspjeh projekta koji je guran snagama spolja. Meni je bitno da nađemo zajednički konsenzus oko ključnih pitanja`, dodao je.
Lajčak je podvukao da je neophodno da BiH za potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju ispuni sva tri preostala uslova, a to su saradnja s Hagom, reforma policije i reforma sistema javnog emitovanja.
`Svi uslovi su od iste važnosti`, kazao je.
NN: Počela je sjednica Savjeta za primjenu mira, a kako je najavljeno Savjet bi mogao da traži nešto oštriji kurs od novog visokog predstavnika. Šta Vi očekujete i imate li naznake kakvi će biti zaključci Savjeta?
LAJČAK: Saopštenje treba da odražava situaciju u zemlji i da dadne neku orijentaciju za budućnost. Nije tajna da je međunarodna zajednica zabrinuta time kako se trenutno razvijaju stvari na unutrašnjoj sceni i logično je očekivati da će ta zabrinutost da se odrazi i u zaključcima i u kominikeu sjednice Savjeta za primjenu mira.
NN: Najavljeni ste kao visoki predstavnik koji će da koristi bonska ovlaštenja. Da li je ovako unaprijed stvorena slika dobra za početak mandata ili ne?
LAJČAK: Ovdje vlada neka opsjednutost bonskim ovlaštenjima kao da je to ključna stvar. Bonska ovlaštenja su jedna kompetencija koja je data viskom predstavniku od strane međunarodne zajednice i mislim da bi bila greška da ih otkažem unaprijed. To je kao da Ronaldinjo prije Svjetskog prvenstva kaže da neće da koristi desnu nogu. Sa druge strane, nije moj cilj da demonstriram to na način: `Evo šta sam dobio, hajde da to pokažem svaki dan`. Cilj jeste da se ova zemlja pokrene u dobrom pravcu, da počne ponovo da se bavi pitanjima svoje budućnosti, evropskih integracija i to je i moj cilj. Naravno da želim i da sam obavezan da koristim sva sredstva koja imam na raspolaganju u onom okviru kako je to definisano Dejtonskim sporazumom.
NN: Iako bi jasna definicija trebalo da bude da bonska ovlaštenja mogu biti korištena samo u slučaju kršenja Dejtona, ovdje se često stvara atmosfera da će ona biti upotrijebljena i kod nesprovođenja reformi. Hoćete li da pojasnite te nedoumice?
LAJČAK: Bonska ovlaštenja imaju svoju jasnu definiciju i tu ne vidim prostor za spekulacije. Sa druge strane, teško mogu da zamislim da zemlja ide u proces reformi pod utiskom nekih represivnih mjera. Reforme jesu ključne za budućnost zemlje i političari treba da shvate da je to u njihovom interesu, da se rješavaju reforme koje će pomoći Bosni i Hercegovini da se nađe bliže Evropskoj uniji, ali to ne može da ide preko represivnih mjera, ne možete preko bonskih ovlaštenja da se približavate Evropskoj uniji, to je nemoguće.
Sa druge strane, Dejtonski sporazum je na snazi, Ustav ove zemlje postoji i to mora da se poštuje, a ako neko ima probleme s tim onda ja imam svoje kompetencije.
NN: Dolazite u BiH u trenutku kada su političke strasti uzavrele, a tenzije su posebno podignute poslije presude Međunarodnog suda pravde po tužbi protiv Srbije. Vidite li način da se te tenzije smire?
LAJČAK: Naravno, to mi je jedna od ključnih ambicija. Želim da uspijem. I vjerujem da ću da uspijem u tome da se promijeni atmosfera i da se gleda više u budućnost. Zanimljivo je i malo čudno da niko ne govori o tome da je BiH danas zadnja u Evropi po pitanju približavanja Evropskoj uniji, političari bi trebalo da brinu oko toga. Kako to da su Srbija i Crna Gora i svi ostali otišli naprijed, a da BiH nije? Kakva je to alternativa?
NN: Pred BiH su još tri uslova za potpisivanja SAA - saradnja s Hagom, reforma policije i reforma sistema javnog emitovanja. Jedna od njih se više od godine stavlja u prvi plan kao ključni uslov - reforma policije. Da li će zaista samo s tom reformom BiH potpisati SAA?
LAJČAK: Svi uslovi su javno definisani i svima poznati. Kao što ste rekli, reforma policije je jedan od tri uslova koji su ostali. Možda je logično da je skrenuta pažnja na to pitanje jer se o tome vode najintenzivniji politički pregovori, ali i zbog toga jer se taj proces razvijao, pa onda stao. Ali, svi uslovi su od iste važnosti.
NN: U dosadašnjim razgovorima o reformi policije onoliko koliko javnost zna prihvaćena su tri principa EU. U ovom trenutku je sporno ime policije Republike Srpske. Da li je ime uslov Evropske unije?
LAJČAK: Ne želim u to da ulazim jer proces teče, vode se pregovori i o tom pitanje mogu da se izjasnim tek kada budem preuzeo dužnost visokog predstavnika i kada budem vidio gdje se tačno nalazimo po pitanju reforme policije.
NN: U aprilu prošle godine paket dogovorenih ustavnih izmjena propao je zbog odbijanja Stranke za BiH, iako je za njega glasalo sedam stranaka. Danas, sve je vraćeno na početak. Da li je ovo poruka i ostalim strankama da će ukoliko ne budu spremne na kompromise biti udovoljeno njihovim zahtjevima?
LAJČAK: Imam naravno svoje mišljenje o tome. Međutim, kada preuzmem dužnost daću više odgovora i po tom pitanju.
NN: Politički predstavnici RS kažu da bi ukidanjem entitetskog glasanja Srbi izgubili pravo konstitutivnog naroda u BiH. Vidite li rješenje koje bi moglo da zadovolji sva tri naroda i očuva državu BiH na realnim temeljima?
LAJČAK: Možemo o svemu da pričamo, ali možemo da se bavimo samo onim pitanjima koja smo svi dogovorili. Ne može svako da ima svoju pojedinačnu agenduru i način čitanja i priznavanja konstitucije Ustava ove zemlje. Bio je sastanak političkih lidera u subotu, a biće najvjerovatnije još jedan do nedjelje. Bitno je da proces ide i da se razvija. Bitno je i da se traži sporazum, jer to ne može da bude nametanje. Tamo gdje postoji želja, uvijek se može naći načina za rješenje.
NN: Aktuelni visoki predstavnik najavio je mogućnost formiranja komisije koja bi radila na reformi Ustava. Šta mislite o tome?
LAJČAK: Ključna stvar je politička volja, dogovor političkih lidera oko same suštine. A ta suština može da se postigne samo dogovorom političkih lidera. To je vaša zemlja, vaš ustav, tu ne može ništa da se nameće. Teško da mogu da zamislim uspjeh projekta koji je guran snagama spolja. Ne mislim da treba previše da razgovaramo o tome, jer da li će biti komisije, kako će da izgleda, da li će biti u ili van parlamenta, da li će biti na političkom ili na mješovitom ili na ekspertskom nivou, to je pitanje političkog dogovora političkih lidera ove zemlje.
NN: Venecijanska komisija predložila je ukidanje entitetskog glasanja. Da li se, kada je u pitanju stav Venecijanske komisije, radi o preporuci ili odluci koja bi trebalo da bude sprovedena kako se ovdje tumači?
LAJČAK: Reforma Ustava jedne zemlje je kompleksno pitanje. Preporuke Venecijanske komisije su jedan elemenat toga. I zato svi zajedno treba manje da pričamo i da napravimo jednu ozbiljnu seriju razgovora sa svim političkim liderima, da čujemo njihovo mišljenje i da pričamo o svim ključnim političkim pitanjima u ovoj zemlji. Treba da vidimo gdje su neke zajedničke stvari, kako možemo da krenemo naprijed, jer to moramo da uradimo. Mislim da ne treba da spekulišemo po pojedinačnim pitanjima prije nego što se obave ključna. Meni je bitno da nađemo zajednički konsenzus oko ključnih pitanja. Naravno da treba da imamo jedan efikasniji sistem i da se dogovorimo oko tog sistema. To treba da bude rezultat dogovora legitimno izabranih političkih lidera ove zemlje uz podršku i asistenciju međunarodne zajednice.
NN: Mislite li da je komunistički metod vladanja u smislu traženja krivaca ravnopravno po konstitutivnim narodima u BiH, i onda kada činjenice ne govore, tako dobar način za njeno održanje? Dakle, ravnoteža straha kao metod uspjeha?
LAJČAK: Ovo pitanje malo izražava stav. BiH je zemlja koja je prošla kroz pakao i danas ima dovoljno komplikovanu državnu strukturu i jedan krhki balans. BiH treba da krene naprijed, da postane efikasnija i da se približi evropskim standardima. Ne postoji jedan jedini zajednički model državnog ustrojstva u Evropi, ali ovdašnje je previše komplikovano. Treba da u tom smislu tražimo model da bi država mogla da funkcioniše na način koji je najbolji za njene građane. To o čemu Vi govorite, a znam na šta mislite, ne mislim da je komunistički način upravljanja, to je neka, moglo bi se reći, opreznost međunarodne zajednice.
BiH treba da postane samopouzdana, da se dogovori o tome kakav će biti način njenog funkcionisanja. Odgovornost treba da snose oni koji i jesu odgovorni i ne treba da, ako imamo krivca s jedne strane, tražimo krvice i sa ostalih strana u ime nekog vještačnog plana. Naravno da, ako ne može da se funkcioniše, treba da prevaziđemo tu komplikovanu strukturu i u fizičkom i u psihološkom smislu.
NN: Da li je realna opcija za srećnu BiH u EU u njenoj centralizaciji ili decentralizaciji?
LAJČAK: To je pitanje vaše zemlje i dogovora u njoj. Ima nekoliko modela u Evropi, od centralističkih do potpuno decentralizovanih. Tu imate Belgiju, Švajcarsku, Njemačku... Rješenja te vrste niko ne želi da donosi na silu. BiH je specifična zemlja. Ona je zemlja koja ima svoju istoriju, svoju realnost i treba da definiše model koji najbolje funkcioniše i, naravno, model koji odražava pozicije i vitalne interese svih naroda koji ovdje žive.
NN: Najavljeno je da ćete sprovesti reforme unutar OHR-a i da ćete zadržati samo jednog zamjenika. Kakve reforme očekuju OHR, ko odlazi, a ko ostaje?
LAJČAK: To sam već uradio. Donio sam neke odluke čiji je cilj da se struktura OHR-a pojednostavi, da bude jasnija i efikasnija i da se broj zaposlenih smanji. Meni je cilj da je ta struktura jednostavna, da se razumije ko je kome odgovoran i dio tih promjena je da ostaje samo jedan zamjenik, a to je Rafi Gregorijan, naravno.
NN: Bili ste specijalni izaslanik EU za Crnu Goru koji je doveo do kraja priču o njenoj nezavisnosti. Koliko Vam je to bila preporuka za novi mandat u BiH?
LAJČAK: Nisam ja doveo do kraja priču o nezavisnosti Crne Gore. Moj mandat je bio da se dogovorimo o pravilima. Priču do kraja su doveli građani koji su glasali. Od početka do kraja sam govorio, za mene nije bitno kakav će biti rezultat, bitno je da imamo dogovor koji će biti ispoštovan do kraja, da je taj dogovor neutralan, znači da otvara prostor za bilo koju opciju i da nam stvori uslove za legitiman proces koji ne može da bude osporavan. Sve to smo uspjeli da napravimo. Znači da je legitiman proces otvoren do kraja i priznat njegov rezultat i u zemlji i van nje.
Mislim da je u tom smislu, bez obzira na rezultat, a o rezultatu su odlučili glasači, bitno i pozitivno da ovako važni procesi na ovim prostorima mogu da se realizuju političkim dogovorom koji se poštuje. I kao što vidite, danas stvari funkcionišu normalno. Odnosi između Srbije i Crne Gore su apsolutno normalni. Politička dinamika i u Srbiji i u Crnoj Gori ide tako da nije opterećena tim procesom uopšte. To je ključna poruka iz tog procesa.
NN: Uskoro bi trebalo da bude donesena, više puta odgađana, odluka o konačnom statusu Kosova. Da li će se ona odraziti na BiH?
LAJČAK: I da i ne. Da, u smislu da je uvijek sve moguće. Znam da ste pažljivo gledali i procese u Crnoj Gori i da ćete da gledate kako će se razvijati stvari oko Kosova. Ne, u smislu da BiH ima svoje probleme i da treba da se fokusira na njih. I zbog toga mislim da dinamika oko Kosova ne utiče na pitanja i probleme u BiH.
Čini mi se da je popularno da se uvijek traže neki odgovori na naša pitanja izvan naše zemlje. I onda se krijemo iza Srbije, iza Kosova, iza nedostataka evropskog ustava. Ali, ovdje ima dovoljno posla i treba time da se bavimo.
NN: Prije Crne Gore bili ste ambasador u Srbiji. Iz tog perioda citiraću jednu Vašu izjavu i to onu poslije ubistva Zorana Đinđića: `Iako često volimo da kažemo kako niko nije nezamjenjiv, mislim da postoje momenti u istoriji kada su neki pojedinci zaista nezamjenjivi. Mislim da u ovom trenutku to važi za Zorana Đinđića.` Mislite li i danas da je tako?
LAJČAK: Stojim iza te izjave. Međutim, život ide i mora da ide naprijed. Prošlo je dovoljno vremena, Srbija ima dinamiku svojih političkih lidera i bilo bi gubljenje vremena da razmišljamo šta bi bilo ako bi bilo. Srbija se razvija dobro, stabilizuje se situacija i ima jednu pozitivnu atmosferu. To što se desilo, desilo se i to sam ocijenio kako sam ocijenio. Ali život mora da ide dalje.
Slovačka u EU ušla za sedam godina
NN: Vaša zemlja je veoma brzo uspjela da se transformiše i priključi EU. Da li će Vam u BiH pomoći iskustva iz tranzicionog perioda Slovačke?
LAJČAK: Apsolutno će mi pomoći jer sam lično prošao kroz proces tranzicije, pridruživanja i ulaska u EU. Znam šta je biti van EU i znam šta je biti unutra. To je jedno unikatno istorijsko iskustvo koje je i vama potrebno i koje su naši partneri iz recimo država petnaestorice prošli.
Slovačka je prošla kroz niz sličnih izazova, izgradnju novog državljanstva, političkog sistema, ekonomskog sistema, i zato su problemi i izazovi vaše zemlje mnogo bliži i poznati meni i mojim sunarodnicima jer mi znamo o čemu se tu radi i mislim da je to jedna dodatna prednost koju želim da iskoristim ovdje u svom mandatu. To je ogromna prednost čovjeka koji dolazi iz države koja je uspješno završila svoju tranziciju, koja je danas jedna uspješna samopouzdana zemlja i mislim da je to dobar primjer za inspiraciju vama. Prije deset godina stvari u Slovačkoj nisu uopšte izgledale dobro, bilo je zvaničnih izjava koje su govorile o mojoj zemlji kao o crnoj rupi na karti Evrope, ali za sedam godina smo ušli u EU kao jedna od najbolje pripremljenih država i danas imamo najvišu stopu spoljnih investicija, postali smo glavni proizvođač automobila u Evropi i potpuno se promijenila situacija. Za to je trebalo samo sedam godina uz dobru odgovornu politiku, uz donošenje neophodnih političkih odluka. Znači, ne treba čekati da prođe trideset godina.