BANJALUKA - Povjerenje među narodima u BiH se značajno povećalo u odnosu na 2008. godinu, pokazuje istraživanje "Galup Balkan monitora", sprovedeno u BiH u tekućoj godini.
Prema istraživanju "Galupa", dok je 2008. godine samo 48 odsto Srba imalo povjerenje u muslimane i katolike, 2010. godine 67 odsto Srba ima povjerenje u katolike, a u muslimane njih 62 odsto.
Čak 72 odsto ispitanih Hrvata se 2008. godine izjasnilo da ima puno povjerenja u pravoslavce, a ove godine njih 73 odsto. U muslimane ih je prije dvije godine vjerovalo njih 67 odsto, dok je ove godine povjerenje nešto manje i iznosi 63 odsto.
Bošnjaci su 2008. godine jednako povjerenje imali i prema pravoslavcima i rimokatolicima - 50 odsto. Ove godine u pravoslavce povjerenje ima njih 59 odsto, dok ih katolicima vjeruje njih 60 odsto.
Sva tri konstitutivna naroda u BiH u istraživanju iz 2010. godine pokazuju veću tolerantnost i prema pripadnicima ostalih naroda i građana u BiH. Tako je 64 odsto Bošnjaka i Srba podržalo presudu Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu po presudi Sejdić - Finci, i smatra da ne bi trebalo da bude etničkih ograničenja u pogledu davanja mogućnosti kandidovanja ostalih na visoke funkcije u BiH, dok isto misli i 62 odsto Hrvata. Prema istraživanju, 20 odsto Bošnjaka smatra da ih se prvo treba pitati da li da se dozvoli kandidatura ostalih, dok isto misli 28 odsto Hrvata i 22 odsto Srba.
Zanimljivi su i rezultati o mišljenju naroda u BiH o ulozi međunarodne zajednice u zemlji. Samo sedam odsto Bošnjaka smatra da je uloga međunarodne zajednice bila veoma korisna, dok isto misli četiri odsto Srba i tri odsto Hrvata. A 26 odsto Bošnjaka misli da su stranci u BiH bili od pomoći, dok isto misli 37 odsto Hrvata i 20 odsto Srba. Po 14 odsto Bošnjaka i Hrvata se izjasnilo da je uloga međunarodne zajednice bila štetna, dok se tako izjasnilo 22 odsto Srba.
Nisu nezanimljivi ni rezultati osjećaja pripadnosti, koji su kod Bošnjaka pokazali da se njih 51 odsto identifikuje sa svojim gradom, 50 odsto sa nacijom, 47 odsto s islamom, 46 odsto sa FBiH, 44 odsto sa BiH, dok ih se po 26 odsto osjeća Balkancima, odnosno Evropljanima.
A 51 odsto Hrvata identifikuje se sa svojom religijom, 48 odsto sa nacionalnošću, 42 sa svojim gradom, 11 odsto sa BiH, 10 odsto sa FBiH, devet odsto ih se osjeća Evropljanima, a osam odsto Balkancima. Čak 68 odsto Srba se identifikuje sa srpstvom, a 63 odsto sa pravoslavljem, isto koliko ih se identifikuje sa svojim rodnim krajem. Tako ih se 62 odsto identifikuje sa RS, a 13 odsto sa BiH. Evropljanima se smatra 16 odsto Srba, a Balkancima njih 22 odsto. Prema istraživanju čak 87 odsto Srba je za nezavisnost RS, ukoliko bi takva odluka bila donesena na referendumu, dok je protiv toga 63 odsto Hrvata i 80 odsto Bošnjaka.
Međutim, 85 odsto Bošnjaka i Hrvata u FBiH smatra da BiH ide u lošem smjeru, dok isto misli i 67 odsto građana RS. Inače, pomenuto istraživanje je rađeno na višeslojnom uzorku od 1.000 ispitanika direktnom metodom, uz postavljanje više uporednih pitanja, kako bi odgovori što vjernije odrazili stvarno raspoloženje građana.
Vehid Šehić, predsjednik Foruma građana Tuzle, kaže da je procenat povjerenja među ljudima još mnogo veći nego što pokazuju pojedina istraživanja.
"Veliki procenat ljudi koji želi ulazak BiH u EU pokazuje da se ljudi okreću budućnosti. Ja često putujem i uvjeren sam da je situacija puno pozitivnija nego što je neki prikazuju", istakao je Šehić.
On smatra da negativnoj atmosferi doprinose političke partije koje koriste nacionalizam kao oprobanu metodu dobijanja izbora.
"Sve te priče o nacionalnoj netrpeljivosti su, po mom mišljenju, dirigovane od strane pojedinih krugova kojima nije u interesu kretanje BiH naprijed i one ne predstavljaju stvarno raspoloženje ljudi", naglasio je Šehić.