BiH

Pratite nas na Google news

Nema saglasnosti za nacionalni plan integrisanja BiH

Nema saglasnosti za nacionalni plan integrisanja BiH
Foto: Anadolija | Nema saglasnosti za nacionalni plan integrisanja BiH
Uroš Vukić

​BANJALUKA - Zvaničnici Evropske unije još jednom su upozorili Bosnu i Hercegovinu da što hitnije mora usvojiti tzv. nacionalni program integrisanja BiH u EU, odnosno program za usvajanje pravne stečevine EU, međutim iako se o tom dokumentu unutar BiH priča već deceniju, male su šanse da on u skorije vrijeme ugleda svjetlost dana.

"Još 2010. godine Direkcija za evropske integracije (DEI) BiH je obavila niz stručnih i informatičkih priprema, kao i nacrt metodologije za rad institucija na svim nivoima vlasti na programu integrisanja BiH u EU. Glavni preduslov, međutim, za izradu ovog sveobuhvatnog dokumenta je politička saglasnost, koja nije bila postignuta", rekli su nam u DEI, ističući da se nadaju da će ovo biti jedna od prvih tema narednog sastanka Kolegijuma za evropske integracije.

Inače, izrada ovog dokumenta obaveza je prema Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), a mišljenjem Evropske komisije o zahtjevu BiH za članstvo u EU precizira se da je izrada i usvajanje tog dokumenta jedan od 14 ključnih prioriteta.

"Interes BiH je da što brže i što više usklađuje svoje ustave, zakone i standarde sa onima koji su na snazi u EU, ne samo zbog toga što su oni među najkvalitetnijim na svijetu, već i zato što će omogućiti lakši pristup EU za bh. ekonomiju i građane", kaže za "Nezavisne" Adnan Ćerimagić, analitičar Inicijative za evropsku stabilnost.

Po njemu, procjena EU je da smo u procesu usvajanja zakona i standarda na samom početku, te da smo najgori u regionu.

"Nužno je da bh. vlade i parlamenti zajedno sjednu i dogovore se ko, kada i kako će usvajati koje zakone i standarde, te za taj proces traže i dobiju finansijsku i tehničku podršku EU", rekao je Ćerimagić.

U ovom trenutku BiH je jedina zemlja na putu ka Evropskoj uniji koja nema taj plan ili program integrisanja. Primjera radi, Hrvatska ga je usvojila još 2003. godine, Srbija i Crna Gora 2008, a već godinama unazad gotovo svi zvaničnici EU Bosni i Hercegovini su skretali pažnju na to da nemaju taj dokument. Prvobitno opravdanje zvaničnika BiH što nemamo taj program integrisanja bio je taj da smo daleko od otvaranja pregovora, a kasnije da to tek možemo usvajati nakon što se završi priča o mehanizmu koordinacije, što je urađeno u avgustu 2016. godine, međutim do danas niko nije ni pokrenuo priču o programu integrisanja. U preuzimanje zakonodavstva EU, u Bosni i Hercegovini daleko najviše je postigla Republika Srpska, gdje nijedan akt ne može doći pred Narodnu skupštinu Republike Srpske ako u njemu ne postoji izjava o usklađenosti tog propisa sa evropskim propisima.

Zahtjev da BiH što hitnije mora usvojiti program integrisanja prenio je Lars Gunar Vigemark, šef Delegacije EU u BiH, koji je rekao i to da BiH mora usvojiti odredbu koja će omogućiti državi BiH da preuzme na sebe nadležnosti drugih nivoa vlasti ukoliko oni odluče blokirati pravnu stečevinu EU. Za razliku od programa integrisanja, za koji i postoji šansa da se usvoji, gotovo je sigurno da u ovim političkim okolnostima ne postoji šansa da Republika Srpska, ali i Hrvati u BiH pristanu na to da institucije BiH preuzmu na sebe nadležnosti drugih nivoa vlasti.

"To će biti veliki problem i znamo koliko je problema bilo u vezi s usvajanjem mehanizma koordinacije. Svi sastavni elementi, uključujući i kantone, ugradili su se u mehanizam koordinacije. S obzirom na to kako se ponašaju akteri koji su dobili izbore, meni se čini nemogućom misijom da institucije države BiH uzimaju nadležnosti drugih nivoa", rekla je Tanja Topić, politički analitičar, dodajući da su pogledi na uređenje BiH dijametralno različiti, i svako će iz svoje pozicije interpretirati to stajalište da se treba omogućiti državi BiH da na sebe preuzme nadležnosti drugih nivoa vlasti.

Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne odražavaju stavove redakcije Nezavisnih novina.

Najčitanije