BiH

U BiH nezaposleno 58% mladih

U BiH nezaposleno 58% mladih
U BiH nezaposleno 58% mladih
Nikola Vidačković

BANJALUKA, SARAJEVO - U Bosni i Hercegovini nezaposleno je 58 odsto mladih ljudi, a ukupna stopa nezaposlenosti ide do 30 odsto, podaci su zavoda za zapošljavanje i istraživanja sprovedenih na terenu.

Stoga ne čudi da je svaki dan sve više ljudi mlađih od 30 godina koji napuštaju svoju zemlju, obeshrabreni raznim kriterijumima zapošljavanja, manjkom posla i perspektive.

Prvi problem što nemaju radno iskustvo

"Prvi od problema je taj što nemaju prethodno iskustvo, a poslodavci traže nekoga na koga neće 'gubiti vrijeme' na obuku, dok na drugoj strani imaju 'gotovog radnika', čija bi produktivnost u startu bila puno veća", pojasnio je Saša Grabovac, izvršni direktor Udruženja ekonomista RS - SWOT.

Istakao je da problem stvara i neupotrebljivo obrazovanje, jer mladi po završetku školovanja imaju samo teorijsko, ali ne i praktično znanje i vještine.

Kao još jedan od razloga ovog problema Hasan Sejdić, koordinator u Udruženju nezaposlenih u BiH, navodi i pasivnost mladih.

Grabovac je rekao da, s obzirom na to da je generalno nezaposlenost velika i da poslodavci mogu da biraju, mladi ljudi još i teže dolaze do posla, te da je uzrok slaba ekonomija koja ne kreira nova radna mjesta.

"Veoma je bitno stvoriti kvalifikovanu radnu snagu, to jest nekoga ko je po završetku škole obučen da radi", smatra Grabovac.

Poslodavci bi u tom slučaju, kako kaže, rado zapošljavali mlade ljude, jer dobijaju radnika koji je pun energije i snage, i koji ima elana za rad mnogo više nego neko stariji.

"Mlade djevojke su u još težoj situaciji, jer poslodavci zaziru od mogućeg trudničkog bolovanja, što im prouzrokuje i organizacione teškoće i finansijsko opterećenje", istakao je Grabovac.

Prema podacima Zavoda za statistiku i zapošljavanje, ukupna nezaposlenost u BiH je veća od 390.000, u Republici Srpskoj oko 138.000, i veća od 252.000 u FBiH.

Jelena Popović, dvadesetsedmogodišnja Banjalučanka, već četiri godine je bez zaposlenja, a od kraja srednje škole do danas radila je samo godinu i po i to na crno.

"Ekonomista sam po struci. Poslije srednje škole našla sam posao u jednoj privatnoj firmi u kojoj sam radila godinu i po bez prijave poslije čega sam dobila otkaz jer je gazdi, kako je rekao, posao 'slabo išao'", ispričala je Popovićeva.

Kaže da od tada više nije uspjela naći nikakav posao iako je pokušavala na sve načine.

"Ali uvijek se nešto ispriječi, ili poslodavac traži nekoliko godina iskustva u struci ili moraš imati neku 'štelu' i poznanstvo", rekla je Popovićeva.

Sejdić je objasnio da je ovo udruženje nakon istraživanja došlo do zaključka da bi rješavanjem dva ključna problema bila smanjena nezaposlenost.

"Loš rad načelnika općina mnogo nas koči. Većinu njih ništa interesuje, a sa druge strane, imamo grupu načelnika koji su upravo svojim radom i trudom preporodili lokalnu zajednicu i pokazali da se može kada se hoće. Drugi propust su diplomatija i konzularna predstavništa, u kojima se svugdje u svijetu bave privlačenjem investitora i oni su ključna spona između stranih investitora i naših ljudi, a naši apsolutno ništa ne rade", rekao je Sejdić.

Istakao je da, koliko god bilo propusta vlasti, toliko ima i pasivnosti mladih.

"Pasivnost kod mladih je strašna. Većina sjedi i čeka da im neko da posao", kaže Sejdić. Ističe da na volontiranje ili na to da rade neke slabije poslove van struke ni ne pomišljaju.

 

 

 

 

Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne odražavaju stavove redakcije Nezavisnih novina.

Promocija

Na 23. MFC konferenciji AMFI uputio poziv za podršku pristupu fondovima

Marketing tim / 20.09.2021 08:24

Sarajevo – U organizaciji MFC-a (Microfinance Centre), od 14. do 16. septembra, održana je 23. konferencija pod naslovom „Pandemijski restart“. Na konferenciji je aktivno sudjelovalo Udruženje mikrokreditnih organizacija u BiH – AMFI.

AMFI BiH | Na 23. MFC konferenciji AMFI uputio poziv za podršku pristupu fondovima

Na međunarodnoj virtuelnoj konferenciji u 40 sesija učestvovalo je 100 govornika. Konferencija je poslužila kao sjajna platforma za razmjenu znanja i iskustava predstavnika institucija i organizacija iz sektora mikrofinansiranja, kao i regulatora i kreatora politika, iz čak 36 zemalja.

U fokusu konferencije je bila digitalizacija i zeleno (eko) mikrofinansiranje, od globalnih do regionalnih  trendova, dok je poseban osvrt dat na preovladavanje pandemijske krize i kreiranje novih poslovnih modela u ovom sektoru.

Stabilnost sektora

Predsjednica AMFI-ja i članica Odbora MFC-a, Elma Zukić, na panelu za Balkan i Istočnu Evropu, kojim je otvoren prvi dan trodnevne konferencije, govorila je o izazovima poslovanja mikrokreditnog sektora u BiH u vrijeme ekonomske krize s kojom se naša zemlja suočila uslijed posljedica pandemije COVID-19, te o mjerama koje je sektor primjenio kako bi održao poslovanje ali i zaštitio interese svojih klijenata.

„Ponosno mogu istaći kako je tokom pandemije mikrokreditni sektor u BiH održao stabilnost, gdje je, u skladu sa odlukama i preporukama regulatora, proaktivnim pristupom novonastaloj situaciji, odnosno individualnim rješenjima za svakog klijenta zadržan kontinuitet u poslovanju“, izjavila je Zukić.

U panel diskusiji, pored drugih učesnika, sudjelovala je i predstavnica zakonodavne vlasti iz BiH, Snježana Rudić, pomoćnica ministra finansija RS-a, koja je predstavila poduzete aktivnosti sa aspekta podrške vlasti BiH i RS-a ovom sektoru, te naglasila važnost formiranja Garantnog fonda RS-a, kao snažne podrške u periodu pandemije klijentima i organizacijama mikrokreditnog sektora.

Vrlo interesantne informacije o budućim ulaganjima Evropske unije u zemlje Zapadnog Balkana, iznio je Roberto Estelles Colom, ispred Evropske komisije. Kazao je kako se u narednih sedam godina očekuju investicijska ulaganja u iznosu od 9 milijardi EUR-a, naravno uz ispunjenje određenih preduslova.

Ove investicije će donijeti nove garancije za Zapadni Balkan i podizanje ulaganja u iznosu od 20 milijardi EUR-a, što uključuje javnu infrastrukturu i privatni sektor. Ovaj ekonomski investicijski plan ima šest velikih prioriteta: transport, clean (čista) energija, zelene i digitalne transformacije, kompetencije privatnog sektora te razvoj ženskog poduzetništva.

„Na konferenciji smo zatražili podršku ka pristupu BiH fondovima mikrokreditnog sektora, posebno u oblastima zelenog finansiranja, ženskog poduzetništva, digitalne transformacije društva ali i finansijske uključenosti najpotrebnijim kategorijama građana, stoga smo izrazili spremnost da Udruženje mikrokreditnih organizacija u BiH - AMFI i sektor mikrokreditiranja uz znanje, iskustvo i spremnost daju punu podršku realizaciji navedenog”, pojasnila je Zukić podsjetivši kako BiH, između ostalog,  nije iskoristila mogućnost pristupa EaSI fondu (Program Evropske unije za zapošljavanje i društvene inovacije), koji ubrzo i ističe.

Jedan od zaključaka konferencije je da će mikrofinansiranje naći svoj put u ovom vrlo dinamičnom periodu promjena, uz eksponencijalni rast primjene tehnologija vodeći računa o potrebama klijenata. Period pandemije je upravo ukazao na potrebe snažne finansijske inkluzije, uz naglasak da je finansijska sredstva potrebno učiniti dostupnim za sve građane.

Najavljena konferencija o mikrokreditnom sektoru u BiH

Predstavnici mikrokreditnog sektora u BiH aktivno su predstavili postignuća u oblasti zelenog mikrofinasiranja, jačanja digitalnih poslovnih vještina klijenata ali i u digitalnoj transformaciji finansijskog sektora sa fokusom na mikrokreditiranje.

Učešće na godišnjoj konferenciji Mikrofinansijskog centra - MFC-a, čijih 113 članica pruža odgovorne mikrofinansijske usluge za gotovo dva miliona klijenata u zemljama Evrope, Azije ali i šire, bilo je prilika i da se najavi velika online konferencija o mikrokreditnom sektoru u BiH „Novo doba za mikrofinansijski sektor u BiH“, koja će se održati u novembru, a na kojoj će se razgovarati o finansijskoj pismenosti, razvojnim perspektivama sektora, upotrebi novih tehnologija, te o razvoju zelenog mikrofinansiranja u BiH.

Najčitanije