BRISEL - Bosna i Hercegovina svoj strateški cilj članstva u EU nije pretvorila u konkretnu akciju, saopšteno je u Evropskoj komisiji prilikom predstavljanja ovogodišnjeg paketa proširenja, koji sadrži izvještaje o napretku zemalja obuhvaćenih procesom proširenja.
Naglašeno je da su politika podjela, polarizovanost i nekonstruktivna politička sukobljavanja u BiH doveli do toga da nije bilo napretka u ispunjavanju 14 ključnih preporuka iz Mišljenja Evropske komisije o napretku BiH na putu ka EU.
"Blokada državnih institucija i pozivi na odstupanje od reformi izazivaju duboku zabrinutost i mogu se prevladati samo političkim dijalogom. Izražen pad stope usklađenosti BiH sa spoljnom i bezbjednosnom politikom EU šalje negativan signal", naglašeno je.
Žozef Borelj, visoki predstavnik EU za spoljnu politiku, istakao je da proces proširenja mora biti kredibilan i da EU mora da isporuči rezultat u onim oblastima u kojima su zemlje ostvarile napredak.
"Nova metodologija je pristup zasnovan na zaslugama. Ona stavlja jači fokus na temeljne reforme, kao što su vladavina prava, osnovne slobode, ekonomija i funkcionisanje demokratskih institucija. Naši partneri moraju da ih ispune u interesu svojih građana i da napreduju na putu ka EU", rekao je on i ponovio da EU nije kompletna ako u njenom članstvu nisu uključene zemlje zapadnog Balkana.
O paketu proširenja je u Komitetu za spoljne poslove Evropskog parlamenta pred članovima tog tijela na pitanja odgovarao Oliver Varhelji, evropski komesar za proširenje. Govoreći o BiH, rekao je da BiH mora raditi na 14 ključnih preporuka EU kako bi mogla napredovati na putu ka EU te da EU od lidera u BiH očekuje da podržavaju, a ne da slabe državne institucije.
Odgovarajući na pitanje člana Odbora kako komentariše izjave Milorada Dodika, predsjednika SNSD-a, Varhelji je rekao da EU ima probleme na svim stranama u BiH, bez obzira na nivo vlasti, za koje je rekao da pokušavaju da iskorače iz Dejtonskog sporazuma, i na taj način sprečavaju zemlju da funkcioniše. Varhelji je rekao da deklaracija o nezavisnosti RS ne bi bila u skladu sa Dejtonskim sporazumom i da u Srpskoj svi to znaju.
"Oni znaju šta je crvena linija. Razumijem da će tamo biti izbori, ali postoje granice onoga što se može, a deklaracije o nezavisnosti nisu dio toga. Treba svaki dio zemlje da funkcioniše, uključujući i državne institucije i želimo da svi budu dio toga", rekao je on.
Naglasio je da će EU pomoći svim stranama u BiH da dođu do rješenja problema, pod uslovom da su rješenja usklađena s vrijednostima EU. Evropska unija, kako je naglasio, očekuje jači rad na reformama koje se odnose na vladavinu prava, a sve strane je pozvao na konstruktivan dijalog.
Govoreći generalno o proširenju, rekao je da je EU posvećena tome da zapadni Balkan bude dio EU te da, kada svaka od zemalja ostvari napredak, EU treba da ispuni svoja obećanja i podrži zemlje na putu ka EU.
Nezapočinjanje pregovora EU s Albanijom i Sjevernom Makedonijom nazvao je gubitkom kredibilnosti od strane EU te je pozvao na hitno rješavanje spora između Bugarske i Sjeverne Makedonije.
Govoreći o inicijativi "Otvoreni Balkan", rekao je da je ona uspostavljena nakon što je jedna zemlja od šest zapadnobalkanskih zemalja jednostrano izašla iz inicijative o zajedničkom evropskom tržištu, ne spominjući direktno da se radi o Crnoj Gori.
Varhelji je rekao da je zajedničko tržište inicijativa koju EU podržava i finansira i da je ona važna kao dio pripreme za pristupanje zemalja EU, a istakao je da je prijedlog o njenom započinjanju došao iz regiona, a ne iz EU. Naglasio je da želi da sve zemlje regiona budu dio zajedničkog tržišta i da ta inicijativa bude pod kišobranom EU.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.