SARAJEVO - Narednih dana se u Bosni i Hercegovini očekuje diplomatska ofanziva četiri države članice Evropske unije, koji bi u direktnim kontaktima sa najvišim predstavnicima vlasti trebalo da pomognu u rješavanju "pat pozicije".
U Sarajevo će do kraja sedmice doputovati ministri Velike Britanije Vilijam Hejg, Hrvatske Vesna Pusić, Austrije Sebastijan Kurc i Mađarske Janoš Martonji.
Takođe, u Sarajevu će ove sedmice boraviti i Tonino Picula, potpredsjednik delegacije Evropskog parlamenta za odnose sa Albanijom, BiH, Srbijom, Crnom Gorom i Kosovom.
Većina članica Europske unije smatra da je u odnosu prema Bosni i Hercegovini nužan drugačiji pristup, a Hrvatska je ponudila "prijedlog za razgovor", rekla je juče u Zagrebu ministarka za evropske i spoljne poslove Vesna Pusić.
Ona je podsjetila da je Hrvatska vlada već dostavila Briselu tzv. "non-pejper" kojim predlaže rješavanje bh. političke krize tako da otvori pregovarački proces koji će omogućiti da Bosna i Hercegovina postupno postane spremna da zadovolji sve kriterijume za članstvo u EU, a ne da se čeka zadovoljenje kriterijuma da bi joj se dopustilo pregovaranje.
Hrvatska je ponudila podlogu, prijedlog za razgovor.
"Postoji apsolutna svijest kod svih ili velike većine država članica da je za BiH potreban drugačiji pristup. Da li je to baš taj pristup vidjećemo, ali on će svakako poslužiti da sve države članice imaju našu regiju i BiH na radaru, što je važno u uslovima u kojima se nalazimo", rekla je ministarka, a prenijela Hina.
Taj predlog će biti i podloga za zaključke o Bosni i Hercegovini koji će proširiti pristup i učiniti ga efikasnijim, rekla je Pusićeva, koja će krajem sedmice sa još trojicom svojih evropskih kolega boraviti u Sarajevu.
Picula, zastupnik u Evropskom parlamentu iz vladajuće koalicije Socjaldemokratske partije (SDP), u Sarajevu bi trebalo da se sastane sa specijalnim predstavnikom EU u BiH Peterom Sorensenom i visokim predstavnikom za BiH Valentinom Inckom, kao i sa Halidom Genjcem predsedavajućim Zajedničkog odbora za evropske integracije Parlamentarne skupštine BiH.
Iz Piculinog kabineta je saopšteno da će on učestvovati u raspravi sa akademcima i studentima, na međuparlamentarnom sastanku Evropskog parlamenta u BiH i govoriće o tehničkom prilagođavanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju koji se odnosi na trgovinu, nakon ulaska Hrvatske u EU, kao i borbi protiv korupcije.
Inače, Picula je ranije rekao da je BiH najkompleksnije i najotvorenije pitanja koje može da utiče na stabilnost regiona. Picula je za HTV rekao da međunarodna zajednica mora da pomogne da se riješi pitanje BiH.
"Očito je da se BiH sada nalazi u nemogućoj situaciji", kaže Picula i ocenjuje da je Dejtonski mirovni sporazum bio dobar sporazum o prekidu vatre, ali da je to izrazito loš dokument da bi se na osnovu njega razvila funkcionalna, višenacionalna država modernih institucija i napredne privrede.
Za razliku od najvših evropskih zvaničnika, koji tvrde da budućnost u BiH zavisi od dogovora domaćih političara, Picula vjeruje da situacija u BiH može biti promijenjena samo međunarodnim posredstvom.
"Ako budemo od političara u BiH očekivali da oni svojom inicijativom pokrenu stvari sa mrtve tačke, još ćemo se dugo načekati", izričit je on.
Picula, kao i njegov kolega u Evropskog parlamentu iz najuticajnije opozicone Hrvatske demokratske zajednice, Davor Stier, smatraju da pitanje uspostavljanja trećeg, hrvatskog entiteta u BiH ne smije da bude tabu tema.
Picula je, naime, na prošlonedeljnoj tribini o novom političkom pristupu EU u BiH rekao da je razgovor o trećem entitetu legitiman, jer je hrvatsko pitanje u BiH još otvoreno.