BEOGRAD - Što se tiče Jove Divjaka, vi ste čuli za te snimke, oni su prikazivani. On je čak pozivao da se obustavi napad. Ja ne znam šta je Tužilac od 2005. u međuvremenu radio i zbog čega su ga stavili na poternicu. Ja to ne mogu da komentarišem, rekao je za Slobodnu Evropu Đorđe Trifunović, bivši predsjednik Vojnog suda u Beogradu koji je Dobrovoljačku ustupio Tužilaštvu Srbije prije šest godina.
U Beogradu najavljuju zvanični zahtjev za izručenje generala Jovana Divjaka, istovremeno sagovornici našeg Radija iskazuju čuđenje što je izdata potjernica za čovjekom koji je htio da spriječi krvoproliće, o čemu postoje dokazi-audio snimci.
General Divjak se godinama zalaže za utvrđivanje odgovornosti za ubistvo vojnika, ne negirajući da je počinjen ratni zločin te 1992. godine u Sarajevu.
Zamjenik tužioca za ratne zločine Srbije Bruno Vekarić je rekao novinarima da se o slučaju Dobrovoljačka vodi istraga kako u Beogradu tako i u Sarajevu, zbog čega su se odmah nakon hapšenja telefonom čula dva tužioca.
„Nismo dobili nijedan zvaničan dokument u vezi sa hapšenjem Jove Divjaka u Beču. U onom momentu kada dobijemo papire mi ćemo reći nešto više o tome", naveo je Vekarić.
Ministarstvo pravde Srbije saopštilo je međutim da će tražiti izručenje bh. generala koji se nalazi na spisku onih koje beogradsko pravosuđe smatra odgovornim za ratni zločin u Dobrovoljačkoj ulici 1992. godine, ubistvo vojnika u koloni koja je napuštala Sarajevo.
Sve se to događa dan nakon što je Srbija odustala od gonjenja hrvatskog državljanina Tihomira Purde i još dvojice vukovarskih branitelja. Dok su ostali nadležni u Beogradu ćutali, oglasio se ministar policije Ivica Dačić.
„Mi imamo velike reakcije naših ljudi, Srba koji kažu zašto se Srbija ne ponaša kao neke druge države. I mi tako treba da se ponašamo. I ja sam siguran da treba ćemo se tako ponašati. Jer, ako se uhapsi neki Srbin, svi smatraju da je to normalno. Ako se uhapsi neko druge nacionalnosti, onda se smatra da je to politički proces. Mi ne možemo da odustajemo od Ganića, od Purde a da pritome na stotine naših ljudi budu na tim optužnicama", rekao je Dačić.
RSE: A šta je sa slučajem Divjak?
Dačić: Videćemo šta će biti, kako će rešiti austrijski sud.
Svojevremeno je Beograd objavio da je na spisku odgovornih za Dobrovoljačku ulicu 19 imena. Prvi među njima je bio član ratnog bh. Predsedništva Ejup Ganić; zahtjev Beograda za njegovo izručenje prošao je neslavno, ako se izuzme višemjesečni Ganićev prinudni boravak u Londonu nakon hapšenja na aerodromu početkom prošle godine.
Da li protiv generala Divjaka postoje neki ozbiljniji dokazi? To pitanje smo postavili Đorđu Trifunoviću, bivšem predsjedniku Vojnog suda, jer je taj predmet ovaj Sud ustupio Tužilaštvu još 2005. godine.
„Što se tiče Jove Divjaka, vi ste čuli za te snimke, oni su prikazivani. On je čak pozivao da se obustavi napad. Ja ne znam šta je Tužilac od 2005. u međuvremenu radio i zbog čega su ga stavili na poternicu. Ja to ne mogu da komentarišem", rekao je Trifunović.
RSE: U vašim dokumentima koje ste predali Tužilaštvu, da li postoje činjenice koje terete Divjaka?
Trifunović: Ja se ne sećam da ga nešto tereti. Čak u tom radio snimku ima detalja da su njemu drugi (Prazina) pretili da će doći da ga zakolju jer je njemu žao četnika... Moguće je da postoji komandna odgovornost, da su neke jedinice protivpravno delovale. Ali on lično ne, po onome šta je govorio, a govorio je da se napad obustavi.
RSE: Da li je za vas iznenađenje što je uhapšen Divjak?
Trifunović: Jeste, za mene je to iznenađenje.
Nataša Kandić, direktorka Fonda za humanitarno pravo kaže da je ovo još jedan neobičan potez srpskog Tužilaštva.
„Jovan Divjak je hiljadu puta rekao da se zločin u Dobrovoljačkoj ulici dogodio i bio je veliki zagovornik da se taj slučaj rasvetli i utvrdi odgovornost pred sudom. On je omiljen među običnim ljudima, on nije ni na kakvoj poziciji. Čovek koji javno zagovara da se sudi za ratne zločine. Teško da ima i neku komandnu odgovornost jer nije izdavao naredbe. Mislim da je to ponovo jedan neproveren pravni postupak koji može da dovede u pitanje rad Tužilaštva za ratne zločine u Beogradu“, ocjenjuje Kandićeva.
Mora se hitno napraviti ekspertska grupa BiH, Hrvatske i Srbije da se pitanje optužnica za ratne zločine reši, kaže Nataša Kandić. Pri tom misli i na veliki broj oficira koji sada žive u Srbiji a nisu počinili nikakav zločin.
Zamjenik tužioca za ratne zločine Srbije Bruno Vekarić koliko juče je za naš program najavio zatvaranje potjernica za građanima susjednih država. Već je 700 predmeta koji su relikt prošlosti stavljeno ad akta, a kad su u pitanju hrvatski građani, ostala su još samo četiri sporna imena, rekao je u četvrtak Vekarić.
"Mi smo već preko 700 takvih predmeta ovde zatvorili, s obzirom da se radi o krivičnim delima koji su relikt prošlosti i ratnih vremena. Ostalo je još četiri otvorena predmeta, tačnije imena hrvatskih građana koji su u nekoj vrsti postupka i vrlo brzo ćemo saslušati svedoke i odlučiti da li ima ili nema elemenata za krivično gonjenje. Ako ima elemenata, naša želja je da mi to ustupimo Hrvatskoj, da ona na tome dalje radi. Tako da će tenzije zbog mogućeg hapšenja na granici biti potpuno eliminisana. Mi očekujemo uskoro potpisavanje Sporazuma o ustupanju dokaza sa BiH, Nacrt je već sačinjen. Na taj način ćemo doprineti efikasnijoj regionalnoj saradnji“, naveo je Vekarić.
Istog dana, međutim, stigla je vijest iz Beča. Po srpskoj potjernici uhapšen je general Jovan Divjak.