Konačan broj prekobrojnih u Ministarstvu odbrane BiH mogao bi biti svega nekoliko desetina službenika ukoliko Vlada FBiH donese uredbu o povoljnim uslovima penzionisanja, kaže ministar odbrane BiH Selmo Cikotić.
NN: Kada očekujete da bi konačno mogao biti definisan broj prekobrojnih u Ministarstvu odbrane?
CIKOTIĆ: Mi vrlo dobro znamo koliko nam ljudi treba da bismo popunili strukture Ministarstva odbrane, svi ostali su prekobrojni. S federalnom vladom su u toku aktivnosti u vezi sa zapošljavanjem velikog broja ljudi u Ministarstvu za pitanja boraca FBiH. Uz ove ljude, sastavni dio Ministarstva za boračka pitanja postaće i dobar dio terenskih kancelarija bivšeg FMO, prostorija, objekata i opreme. Dio ljudi će preći u Federalno pravobranilaštvo, a dio u zajedničke službe. Ukoliko uredba o povoljnim uslovima penzionisanja za pripadnike bivšeg FMO bude prošla u toku ove ili naredne sedmice, onda ćemo praktično imati neznatan broj viška ljudi, svega nekoliko desetina koji će ostati izvan svih ovih kategorija. Nadam se da ćemo krajem mjeseca ovaj proces završiti.
NN: Koliko bi ljudi uredba o penzionisanju trebalo da obuhvati?
CIKOTIĆ: Ukupno bi trebalo da bude obuhvaćeno 1.700 ljudi, što bi predstavljalo opterećenje od 12,5 miliona KM za budžet FBiH.
NN: Duže vrijeme se čeka na donošenje te uredbe. Šta ako ni u narednom periodu ne bude usvojena?
CIKOTIĆ: Sve ljude koji budu višak u skladu s procedurom proglašavaćemo viškom. Oni imaju zakonska prava, ali se nadam da neće biti vakuum u smislu njihovog statusa, nego da će biti obuhvaćeni uredbom. Ako ipak ostanu na ulici, onda će imati pravo na tri, šest ili 12 plata, u zavisnosti od radnog staža.
NN: Kakve će biti posljedice po Ministarstvo odbrane?
CIKOTIĆ: To ništa ne mijenja za nas, mi svakako otpuštamo prekobrojne. Naravno, mogli bismo uštedjeti na otpremninama. Tačno je i da smo ove godine potrošili desetak miliona više nego što smo planirali jer je trebalo da prekobrojni budu riješeni do kraja prošle godine.
NN: Da li je nedavno potpisanim sporazumom vojna imovina definitivno prešla u ruke Ministarstva odbrane?
CIKOTIĆ: Ja taj sporazum doživljavam kao vrstu verifikacije trenutnog stanja. Mi već sada nesmetano koristimo svu infrastrukturu na lokacijama na kojima imamo jedinice, s tim što je rečeno da možemo neograničeno da raspolažemo pokretnom imovinom - naoružanjem, municijom i drugom vojnom opremom, da bi reforma odbrane mogla da ide dalje. Ne želim da prejudiciram konačan status vojne imovine. Zakon o odbrani jasno kaže da vojna imovina treba da ima status državne imovine, a koliko znam sporazum predviđa da Komisija za državnu imovinu nastavlja svoj rad i ona će u konačnom riješiti status državne imovine, uključujući i vojinu imovinu.
NN: I da li je onda to imovina Ministarstva odbrane BiH u slučaju eventualnog spora?
CIKOTIĆ: Taj sporazum je politički, koji treba da preraste u vrstu pravnog akta, gdje će sva pitanja biti preciznije riješena. U svakom slučaju, vojnu imovinu doživljavam kao našu i ne vidim da bi tu moglo biti bilo kakvih problema.
NN: U kojoj je fazi proces uništavanja oružja?
CIKOTIĆ: Imamo proces uništavanja neperspektivne i nestabilne municije. Za sada ide dobro. Tražili smo od međunarodnih organizacija s kojima sarađujemo da taj proces bude ubrzan jer bi tako bili oslobođeni magacinski prostori i ljudi koji ih obezbjeđuju. Ako bismo ovim tempom išli, trebalo bi nam petnaestak godina za uništavanje neperspektivne municije, a nastojimo da omogućimo da to bude završeno za dvije do tri godine.
NN: Neki političari smatraju da se BiH suviše razoružava u odnosu na susjede?
CIKOTIĆ: Vidite, neko ove stvari ipak koordiniše s malo višeg nivoa. Sve aktivnosti promjena i reforme se izvode u direktnoj komunikaciji s međunarodnim institucijama, koje to prate. Imamo sporazume o subregionalnoj kontroli naoružanja, koji obuhvataju pet konvencionalnih kategorija: avione, helikoptere, tenkove, transportere i artiljerijska oružja, a takođe i o odnosu vojnih snaga. Možda se to baš ne radi istovremeno, ali se ipak u vremenskom okviru od godinu, dvije postižu balansi. Ovdje se radi o postizanju fizičkih balansa i suštinskih političkih balansa, tako da se ja ne plašim.
Od vojne arhive se pravi misterija
NN: Šta je s vojnom arhivom bivših entitetskih vojski?
CIKOTIĆ: Koliko znam, ona je pod kontrolom institucija bivših ministarstava odbrane. To pitanje tek treba da riješimo. Do kraja godine je planirano da se precizira šta će biti arhiva Ministarstva odbrane BiH, a šta će biti riješeno na drugi način u okviru državnog i enitetskih arhiva.
NN: Za koju arhivu je zainteresovano Ministarstvo odbrane?
CIKOTIĆ: Mi smo zainteresovani za ono što nama objektivno treba. Puno ljudi to pitanje veže za misteriozne podatke. Haški tribunal već ima sve ono što je osjetljivo. Mislim da se ovdje pravi misterija od pitanja koje to više suštinski ne zaslužuju.
NN: Da li očekujete da bi u toj arhivi mogli biti podaci o minskim poljima u BiH, što bi pomoglo rješavanju ovog velikog problema?
CIKOTIĆ: Nažalost, naš centar za uklanjanje mina (BH MAK) je pregledao svu arhivu i sve što je bilo arhivirano već im je na raspolaganju. Ne mislim da se može naći nešto novo.
`Ne znam da se protiv mene vodi istraga`
NN: Kako komentarišete istragu Tužilaštva BiH o ratnim zločinima u Bugojnu, u okviru koje provjeravaju i Vašu ratnu ulogu?
CIKOTIĆ: Ja ne znam da postoji ta istraga, znam samo da postoje medijske spekulacije. Kao legalista, poštujem rad pravosudnih organa.