SARAJEVO, BANJALUKA - Oko 46 odsto građana BiH koji koriste Interenet ima otvoren profil na Fejsbuku, pokazalo je istraživanje koje je sproveo Centar za istraživanje tržišta i javnog mnjenja ("GfK BH") iz Sarajeva.
Istraživanje je sprovedeno u maju ove godine na uzorku od 1.000 građana.
"Ostale društvene mreže poput Twittera ili MySpacea su mnogo manje popularne, pa tako Twitter koristi oko pet, a MySpace svega jedan odsto korisnika Interneta u BiH", saopšteno je iz "GfK BH".
Podaci navedenog istraživanja su pokazali da od svih usluga koje su ponuđene na Fejsbuku, korisnici u BiH najviše koriste čet (onlajn ćaskanje), čime se služi 53 odsto korisnika najmanje jednom dnevno, zatim slanje mejlova, što dnevno radi 43 odsto korisnika, 23 odsto korisnika komentariše postove prijatelja, dok 19 odsto fejsbukovaca igra onlajn igrice.
Kada su u pitanju demografske karakteristike korisnika Fejsbuka, pokazalo se da većinu njih čine osobe ženskog pola i to 55 odsto.
"Interesantan je i podatak da su čak 48 odsto korisnika Fejsbuka u BiH studenti i srednjoškolci, odnosno da je prevladavajuća starosna struktura između 15 i 24 godine, koji čine gotovo 60 odsto svih korisnika ovoga servisa u BiH", navode iz "GfK BH".
Istraživanje je pokazalo da za internet društvene mreže uopšte zna 52 odsto BiH građana starosti iznad 15 godina.
"Ženski dio populacije je nešto bolje informisan o postojanju socijalnih mreža na Internetu nego muški, pa je odnos 55 prema 45 odsto u korist žena, iako muškarci i dalje čine relativnu većinu među korisnicima Interneta u BiH", pokazuje istraživanje.
Prema istim podacima, oko 86 odsto fakultetski obrazovanih ispitanika je čulo za neku od internet društvenih mreža naspram samo trećine građana sa završenom osnovnom školom.
U istraživanju se navodi da korištenje društvenih mreža ponekad može biti i korisno, pa roditelji tako mogu da saznaju s kim se druže njihova djeca, moguće je upoznati nove ljude iz svih krajeva svijeta, obnoviti neka stara prijateljstva ili steći nova.
Sa druge strane, upozoravaju u "GfK BH", pridruživanje raznim grupama na Fejsbuku može dovesti čak i do problema sa zakonom, jer je na ovoj mreži prisutno sve što se može i ne može zamisliti, od krajnje pozitivnih grupa koje pomažu pojedincima u nevolji, pa do ultradesničarskih pokreta, rasne mržnje i tome slično.
"Jedna trećina bh. korisnika Fejsbuka nije uključena ni u jednu grupu na ovom servisu, ali isto tako ima i oko 12 odsto njih koji su uključeni u preko 50 različitih grupa", navode u "GfK BH".
Psiholog Ismet Dizdarević iz Sarajeva smatra da pridruživanje društevnim mrežama poput Fejsbuka i korištenje Interneta uopšte, ne može radikalno uticati na čovjeka ni izazvati neke radikalne promjene u njegovom ponašanju.
"Kod svakog čovjeka postoji stav da li će i na koji način će prihvatiti nešto, da li dobro ili loše, a na to utiče mnogo faktora, kao što su genetika, porodica, učenje i slično. Ako je neko bio pod lošim moralnim uticajem, korištenje Interneta ga neće sigurno promijeniti iz korijena, pa da izmijeni taj uticaj", naveo je Dizdarević.
On je dodao da su djeca i mladi, koji sve više koriste i navedene grupe ali i Internet, danas mnogo zrelija i lakše primaju informacije nego ranijih godina, pa tako lakše i prepoznaju šta je loše, a šta dobro.