Ranko Škrbić, ministar zdravlja i socijalne zaštite RS, objasnio je da se uputstvom, koje su nedavno dobile sve zdravstvene ustanove u RS, žele otkloniti razlike koje su postojale u primanjima zdravstvenih radnika, odnosno da se ne dešava da za isti opis posla jedni dobijaju značajno veće plate od drugih.
"Zbog toga smo odlučili da se u sklopu kolektivnog ugovora, koji je potpisan, odredi startna pozicija i da nekome ko je stvarno radio damo platu veću od te startne pozicije, a ako je neko manje radio, onda nije zaslužio veću platu", rekao je Škrbić.
On je istakao da ima dovoljno novca za plate zdravstvenih radnika, te da to nije razlog odluke da se svim zaposlenim ne obračunavaju plate po maksimalnim koeficijentima, kao što su to do sada činile pojedine ustanove.
NN: Nedavno ste svim zdravstvenim ustanovama uputili uputstvo koje se odnosi na način obračunavanja plata. Zašto je to uputstvo upućeno i šta ono podrazumijeva?
ŠKRBIĆ: Analizom smo shvatili da je kolektivni ugovor, kojeg smo potpisali zajedno sa sindikatom, od jednog broja zdravstvenih ustanova pogrešno interpretiran. Neke zdravstvene ustanove su isplaćivale maksimalne koeficijente svim radnicima. Naime, ako se za određenu vrstu posla koeficijent kretao od šest do 6,5, oni su svima davali koeficijent 6,5, bez obzira da li je radnik zaradio taj maksimalni koeficijent ili ne.
Direktori tih ustanova zbog toga nisu bili u prilici da svojim zaposlenim, koji su to zaslužili, daju dodatne bonuse ili nagrade. Kako ih nagraditi kada su im plate, svima, već isplaćene po maksimalnim koeficijentima.
Dešavalo se da pojedini direktori imaju značajno veće plate od premijera i predsjednika republike. Ministar finansija mi je nedavno pokazao platnu listu direktora jednog doma zdravlja na istoku i on ima najveću platu u RS. Nemam ništa protiv toga, ukoliko su te plate zaradili. Ali, ako samo on jedini ili još dva doktora u toj ustanovi imaju toliku platu, a da za isti posao drugi doktori u kliničkim centrima i bolnicama imaju upola manju platu, to nije fer. Mi smo tražili da se upravo te razlike, koje su postojale, otklone, odnosno da se ne dešava da za isti opis posla jedni dobijaju značajno veće plate od drugih.
NN: Možete li biti konkretniji?
ŠKRBIĆ: Nije prihvatljivo da doktor u domu zdravlja ima veću platu nego doktor na hirurgiji ili drugoj službi i klinici, gdje imaju daleko veću odgovornost, ili da je isto plaćen neko ko godišnje uradi četiri operacije i neko ko uradi 300 operacija.
Zbog toga smo odlučili da se u sklopu kolektivnog ugovora, koji je potpisan, odredi startna pozicija i da nekome ko je stvarno radio damo platu veću od te startne pozicije, a ako je neko manje radio, onda nije zaslužio platu veću od startne. Medicinska sestra na kartoteci i sestra instrumentarka ne mogu imati isti opseg bodova, jer nemaju istu odgovornost i isti opis posla. Zbog toga smo rekli da se spustimo na realan startni koeficijent, pa da onome ko radi više damo mogućnost i da zaradi više, ali onaj ko ne radi ne može toliko da zaradi.
NN: Sindikat, međutim, tvrdi da je uputstvo nezakonito?
ŠKRBIĆ: Možda je naša greška što nismo više razgovarali sa sindikatom, ali uputstvo nije protivzakonito. Mi nismo spustili koeficijente, već smo ostali u okviru onih koeficijenata koji su definisani ugovorom. Doktori kliničkog centra se, na primjer, slažu s našom odlukom, jer žele da znaju da ako rade, imaju bar 10 maraka više od onih koji ne rade.
NN: Ima li u budžetu dovoljno novca za isplatu plata zdravstvenim radnicima po potpisanom ugovoru, kojim su plate veće u prosjeku za 83 odsto?
ŠKRBIĆ: Imamo dovoljno novca za plate, ali ne možemo dozvoliti da neki imaju enormna "iskakanja" iz tih plata, jer onda, ako se tako nastavi, nećemo imati dovoljno sredstava. Direktori moraju znati da za sredstva koja dobijaju mi plaćamo uslugu, plate zaposlenih i materijalne troškove. Ako hoćete da budete održivi, onda 70 odsto sredstava morate koristiti za plate, a ostatak za materijalne troškove. Međutim, neki se toga nisu pridržavali. Sve su dali za plate, a kasnije će nam ispostaviti dugove. To je nesavjesno poslovanje. Mjesečno je dovoljno 20 miliona maraka za plate da se sve pokrije. Ali, ovako kako je krenulo neki direktori bolnica i domova zdravlja ne bi imali novca već od juna mjeseca da isplate plate.
NN: Kada ćete se ponovo sastati sa sindikatima i šta očekujete od tih razgovora?
ŠKRBIĆ: Uskoro ćemo ponovo razgovarati sa sindikatom da i oni shvate o čemu se zapravo radi. Ja ću im postaviti pitanje - da li vam je u cilju da za isti posao jedni dobijaju maksimalnu platu, a drugi dobijaju manju? Ako su svi isti po koeficijentima, kako nagraditi dodatni rad? Nisu svi isti. Kako dati istu platu onom ko ima četiri operacije godišnje i onom koji ima 300 operacija. To želim sindikatu i svima da predočim i obrazložim. Mislim da pojedini zdravstveni radnici nisu dobro obavješteni. Hoću da svi koji rade isti obim i opis posla imaju i zarađenu jednaku platu, a da oni koji su više radili budu i više plaćeni! Hoću da dam mogućnost direktorima da onima koji nisu dovoljno odradili ne isplaćuju plate po maksimalnim koeficijentima. Mislim da je to sasvim korektno.