SARAJEVO - Trenutni povoljni ekonomski rast u BiH treba da bude iskorišten za strukturalne reforme, posebno u oblasti pravosuđa, zaključeno je na prezentaciji Izvještaja regionalnih ekonomskih izgleda za Evropu, koji je juče u Sarajevu predstavio Međunarodni monetarni fond (MMF).
Iako MMF predviđa nastavak ekonomskog rasta, u najnovijem izvještaju smanjili su bh. stopu rasta, a kao najveći problem vide nedostatak institucionalnih kapaciteta, posebno u oblasti pravosuđa. Zabrinjavajući je podatak da je vladavina prava u BiH na nivou Kosova i Ukrajine, a da su ova tri subjekta na evropskom dnu.
U uvodnom obraćanju je Senad Softić, guverner Centralne banke BiH, istakao da je ekonomija BiH u 2016. godini rasla po stopi od 3,1 odsto, te da se i u narednom periodu očekuje nastavak oporavka. Dodao je da je za BiH posebno važno da evropska ekonomija raste, s obzirom na to da je naš najveći ekonomski partner, a da 12 odsto bruto domaćeg proizvoda čine doznake građana BiH koji žive u inostranstvu.
On je naglasio da postoje tri ključne oblasti koje treba nastaviti u narednom periodu, od koje se prva odnosi na popravljanje strukture budžeta na svim nivoima vlasti. Druga oblast se, kako je istakao, odnosi na nastavak reformi u objedinjavanju finansijskog sistema u BiH, dok se treća oblast odnosi na ulaganje dodatnih napora za institucionalno jačanje i jačanje vladavine prava.
"Strane investicije iznose samo dva odsto na godišnjem nivou, što je suviše nisko", rekao je on.
Jerg Dekresin, zamjenik direktora MMF-a za Evropu, uporedio je Estoniju i Rumuniju i ukazao na ključne razlike koje su dovele do različite brzine ekonomskog rasta u ove dvije zemlje. Tako je, kako je rekao, Estonija sprovela uključivu privatizaciju, dok je u Rumuniji najbolja preduzeća privatizovala privilegovana grupa ljudi, a najveći dio lošijih preduzeća ostao je na teretu države.
Ključno je, kako je naveo, da je EU bila važan katalizator pozitivnih promjena u Rumuniji.
Kada se radi o BiH i Srbiji, Dekresin je naglasio da su ratovi i etničke tenzije znatno usporili reforme. Ključne preporuke MMF-a su, kako je naglasio, uvođenje transparentnog sistema javnih nabavki, stavljanje imovine na uvid javnosti od strane javnih zvaničnika, uvođenje elektronske vlade, te poboljšanje zakona u oblasti pristupa informacijama od javnog značaja.
Kako bi se to ostvarilo potrebne su nove reforme, posebno u oblasti pravosuđa, kao i povećanje odgovornosti javnih zvaničnika.
Na panelu nakon uvodnih prezentacija je Toni Gogu, zamjenik ministra pravde Albanije, istakao da je osim stvaranja kapaciteta u oblasti pravosuđa potrebno obezbijediti i nepristrasnost u sudskim postupcima. On je ukazao na to da je u Albaniji jedna godina u kašnjenju izvršenja pravde značila gubitak bruto domaćeg proizvoda u iznosu od jedan odsto.
Svetlana Cenić, ekonomski ekspert, ukazala je na problem odlaska mladih iz BiH u inostranstvo u potrazi za poslom, a Dekresin je ukazao na to da je za ostanak mladih potrebno postići značajno veći ekonomski rast, dok bi rast plata u rješavanju tog problema pomogao samo marginalno.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.