BiH

Vlade kantona ignorišu presude Suda u Strazburu

Vlade kantona ignorišu presude Suda u Strazburu
Foto: N.N. | Vlade kantona ignorišu presude Suda u Strazburu
Uroš Vukić

SARAJEVO - Bosna i Hercegovina, tačnije vlade Zeničko-dobojskog kantona (ZDK) i Srednjobosanskog kantona (SBK) oglušile su se o još jednu presudu Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu i u roku koji im je ostavljen nisu isplatile potraživanja stara i više od 10 godina.

Naime, pred redovnim sudovima u BiH hiljade stanovnika tužile su vlade ZDK i SBK zbog nepoštivanja kolektivnog ugovora i presude u svoju korist dobile još prije više od 10 godina. Kako vlade nisu isplaćivale taj novac, njih gotovo 200 je odlučilo da presavije tabak i da BiH tuže Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu, što su i uradili.

Posljednji put Sud u Strazburu presudu je donio u januaru ove godine i ostavio rok od tri mjeseca da se isplate potraživanja. Uz to, ovaj sud, pored glavnice koja je dosuđena i zateznih kamata, presudio je da su pomenute kantonalne vlade obavezne svakom aplikantu isplatiti po 1.000 evra na ime nematerijalne štete i po 350 evra na ime troškova postupka. Međutim, do dan-danas to nije urađeno.

"Vlade su zauzele stav negdje na nekom nivou da se ne postupa po odlukama Evropskog suda. Obavijestili smo Komitet ministara Vijeća Evrope gdje postoji Odjeljenje za izvršenje odluka Evropskog suda o tome da se ne postupa po presudama. Komitet je preuzeo slučaj i radi na njemu, a agenti BiH koji su zaduženi da izvrše presude Evropskog suda su obavijestili vlade kantona da moraju izvršiti svoju obavezu", rekao je Adil Lozo, vođa tima advokata koji su zastupali grupu pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu, dodajući da vlade smatraju da će presudu izvršiti na način da izrade plan otplate.

U samoj presudi Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu koja nije ispoštovana navedeno je da vlasti nisu uložile sve potrebne napore kako bi u potpunosti i blagovremeno izvršile odluke donesene u korist aplikanata.

Inače, aplikanti već duže od deceniju čekaju da im vlade ZDK i SBK isplate novac koji im je dosuđen, a prema nezvaničnim informacijama ovih presuda ima oko 20.000, jer su pojedinci po nekoliko puta podizali tužbu i dobijali je u svoju korist.

Ono što se zna jeste da Zeničko-dobojski kanton po presudama mora da isplati gotovo 350 miliona KM sa kamatama. Presuđeni dio Suda u Strazburu trenutno iznosi oko 3,5 miliona.

"Vlade smatraju da nemaju obavezu i izbjegavaju izvršiti međunarodne obaveze, što će sigurno imati posljedice za kompletan status BiH u odnosu na evropske konvencije i članstvo u Evropskoj uniji", rekao je Lozo, dodajući da je već potpisao krivičnu prijavu protiv premijera i ministra finansija u Vladi Zeničko-dobojskog kantona, jer se radi o najočiglednijem kršenju Ustava BiH.

Brojevi

  • 1.000 evra na ime nematerijalne štete
  • 350 evra na ime troškova postupka

Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne odražavaju stavove redakcije Nezavisnih novina.

Promocija

Na 23. MFC konferenciji AMFI uputio poziv za podršku pristupu fondovima

Marketing tim / 20.09.2021 08:24

Sarajevo – U organizaciji MFC-a (Microfinance Centre), od 14. do 16. septembra, održana je 23. konferencija pod naslovom „Pandemijski restart“. Na konferenciji je aktivno sudjelovalo Udruženje mikrokreditnih organizacija u BiH – AMFI.

AMFI BiH | Na 23. MFC konferenciji AMFI uputio poziv za podršku pristupu fondovima

Na međunarodnoj virtuelnoj konferenciji u 40 sesija učestvovalo je 100 govornika. Konferencija je poslužila kao sjajna platforma za razmjenu znanja i iskustava predstavnika institucija i organizacija iz sektora mikrofinansiranja, kao i regulatora i kreatora politika, iz čak 36 zemalja.

U fokusu konferencije je bila digitalizacija i zeleno (eko) mikrofinansiranje, od globalnih do regionalnih  trendova, dok je poseban osvrt dat na preovladavanje pandemijske krize i kreiranje novih poslovnih modela u ovom sektoru.

Stabilnost sektora

Predsjednica AMFI-ja i članica Odbora MFC-a, Elma Zukić, na panelu za Balkan i Istočnu Evropu, kojim je otvoren prvi dan trodnevne konferencije, govorila je o izazovima poslovanja mikrokreditnog sektora u BiH u vrijeme ekonomske krize s kojom se naša zemlja suočila uslijed posljedica pandemije COVID-19, te o mjerama koje je sektor primjenio kako bi održao poslovanje ali i zaštitio interese svojih klijenata.

„Ponosno mogu istaći kako je tokom pandemije mikrokreditni sektor u BiH održao stabilnost, gdje je, u skladu sa odlukama i preporukama regulatora, proaktivnim pristupom novonastaloj situaciji, odnosno individualnim rješenjima za svakog klijenta zadržan kontinuitet u poslovanju“, izjavila je Zukić.

U panel diskusiji, pored drugih učesnika, sudjelovala je i predstavnica zakonodavne vlasti iz BiH, Snježana Rudić, pomoćnica ministra finansija RS-a, koja je predstavila poduzete aktivnosti sa aspekta podrške vlasti BiH i RS-a ovom sektoru, te naglasila važnost formiranja Garantnog fonda RS-a, kao snažne podrške u periodu pandemije klijentima i organizacijama mikrokreditnog sektora.

Vrlo interesantne informacije o budućim ulaganjima Evropske unije u zemlje Zapadnog Balkana, iznio je Roberto Estelles Colom, ispred Evropske komisije. Kazao je kako se u narednih sedam godina očekuju investicijska ulaganja u iznosu od 9 milijardi EUR-a, naravno uz ispunjenje određenih preduslova.

Ove investicije će donijeti nove garancije za Zapadni Balkan i podizanje ulaganja u iznosu od 20 milijardi EUR-a, što uključuje javnu infrastrukturu i privatni sektor. Ovaj ekonomski investicijski plan ima šest velikih prioriteta: transport, clean (čista) energija, zelene i digitalne transformacije, kompetencije privatnog sektora te razvoj ženskog poduzetništva.

„Na konferenciji smo zatražili podršku ka pristupu BiH fondovima mikrokreditnog sektora, posebno u oblastima zelenog finansiranja, ženskog poduzetništva, digitalne transformacije društva ali i finansijske uključenosti najpotrebnijim kategorijama građana, stoga smo izrazili spremnost da Udruženje mikrokreditnih organizacija u BiH - AMFI i sektor mikrokreditiranja uz znanje, iskustvo i spremnost daju punu podršku realizaciji navedenog”, pojasnila je Zukić podsjetivši kako BiH, između ostalog,  nije iskoristila mogućnost pristupa EaSI fondu (Program Evropske unije za zapošljavanje i društvene inovacije), koji ubrzo i ističe.

Jedan od zaključaka konferencije je da će mikrofinansiranje naći svoj put u ovom vrlo dinamičnom periodu promjena, uz eksponencijalni rast primjene tehnologija vodeći računa o potrebama klijenata. Period pandemije je upravo ukazao na potrebe snažne finansijske inkluzije, uz naglasak da je finansijska sredstva potrebno učiniti dostupnim za sve građane.

Najavljena konferencija o mikrokreditnom sektoru u BiH

Predstavnici mikrokreditnog sektora u BiH aktivno su predstavili postignuća u oblasti zelenog mikrofinasiranja, jačanja digitalnih poslovnih vještina klijenata ali i u digitalnoj transformaciji finansijskog sektora sa fokusom na mikrokreditiranje.

Učešće na godišnjoj konferenciji Mikrofinansijskog centra - MFC-a, čijih 113 članica pruža odgovorne mikrofinansijske usluge za gotovo dva miliona klijenata u zemljama Evrope, Azije ali i šire, bilo je prilika i da se najavi velika online konferencija o mikrokreditnom sektoru u BiH „Novo doba za mikrofinansijski sektor u BiH“, koja će se održati u novembru, a na kojoj će se razgovarati o finansijskoj pismenosti, razvojnim perspektivama sektora, upotrebi novih tehnologija, te o razvoju zelenog mikrofinansiranja u BiH.

Najčitanije