"S obzirom na to da je Ilija Jurišić uhapšen na teritoriji Srbije i s obzirom na to da je zaprećena kazna za ratni zločin preko deset godina, bez obzira na činjenicu što je krivično delo počinjeno na teritoriji BiH, nema pravnih argumenata da se on izruči BiH", kazao je u intervjuu za "Nezavisne" Vladimir Vukčević, tužilac za ratne zločine Republike Srbije.
Istakao je da je Tužilaštvo za ratne zločine Srbije nadležno za postupanje u predmetima krivičnih djela ratnog zločina za cijelu teritoriju bivše SFRJ.
`Zbog toga smo i procesuirali slučajeve kao što su 'Ovčara', počinjen u Republici Hrvatskoj, te 'Zvornik', 'Škorpioni', koji su počinjeni u BiH`, dodaje Vukčević.
NN: Da li će Ilija Jurišić biti izručen pravosuđu BiH, budući da je Ministarstvo pravde BiH zatražilo izručenje?
VUKČEVIĆ: Na sastanku tužilaca i sudija Srbije i BiH, koji je tim povodom održan prošle nedelje u Sarajevu, dogovoreno je će se konačna odluka o tome doneti na nivou ministarstava pravde Srbije i BiH.
NN: Argumenti BiH u zahtjevu za izručenje Jurišića su njegovo bosansko državljanstvo i mjesto izvršenja krivičnog djela. Koji su argumenti Srbije?
VUKČEVIĆ: Tužilaštvo za ratne zločine Republike Srbije nadležno je za postupanje u predmetima krivičnih dela koja su definisana Zakonom o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupcima za ratne zločine, i to za celu teritoriju bivše SFRJ. Zbog toga smo i procesuirali slučajeve kao što su `Ovčara`, počinjen u Republici Hrvatskoj, te `Zvornik`, `Škorpioni`, koji su počinjeni u Bosni i Hercegovini.
Prema zakonskim odredbama za krivična dela za koja je predviđena kazna preko deset godina stoji zabrana ustupanja predmeta, kako u zakonima Srbije, tako i u zakonima BiH.
Mi se trudimo da ta zakonska ograničenja prevaziđemo, ali je potrebno da dođe do promene zakonskih propisa.
Želim još da dodam da mi imamo potpuno poverenje u pravosuđe BiH, međutim zakonske prepreke nam za sada ne dozvoljavaju da izručimo Jurišića.
Dakle, s obzirom na to da je Ilija Jurišić uhapšen na teritoriji Srbije i s obzirom na to da je zaprećena kazna za ratni zločin preko deset godina, bez obzira na činjenicu što je krivično delo počinjeno na teritoriji BiH, nema pravnih argumenata da se on izruči BiH.
NN: U Ministarstvu pravde BiH tvrde da Srbija ne želi da razgovara o ovom slučaju. Da li ne želi i zbog čega?
VUKČEVIĆ: Što se Tužilaštva za ratne zločine Republike Srbije tiče, razgovor u Sarajevu je, kao što sam rekao, upravo bio organizovan povodom ovog slučaja. Dakle, nadležni organi Republike Srbije svakako su otvoreni za razgovor o slučaju `Jurišić`.
NN: Jurišić je skoro tri mjeseca u pritvoru, a nema optužnice. Da li pravosuđe Srbije ima dokaze protiv njega i ako ima, zašto optužnica još nije podignuta?
VUKČEVIĆ: Tužilaštvo podiže optužnicu tek pošto se sprovede istraga, i to po zahtevu Tužilaštva. Dakle, istraga je još u toku i mi se u Tužilaštvu za ratne zločine, s obzirom na dokaze kojima raspolažemo o tome da je Jurišić učestvovao u izdavanju naređenja za napad na `tuzlansku kolonu` vojnika JNA maja 1992, nadamo da će istraga uskoro biti privedena kraju, pa ćemo potom odlučiti da li ćemo podići optužnicu ili ne.
NN: U BiH se čuju argumenti da je Haško tužilaštvo predmet `tuzlanska kolona` ustupilo bh. pravosuđu i da nema razloga da Jurišić bude pritvoren i procesuiran u Srbiji. Na čemu Srbija temelji pravo na ovaj proces?
VUKČEVIĆ: Pored činjenice da je uhapšen na teritoriji Srbije, predmet ratnog zločina `tuzlanska kolona` formiralo je vojno pravosuđe i na osnovu dokaza i izjava svedoka kojima je raspolagalo vojno tužilaštvo, mi smo taj predmet preuzeli sa punom odgovornošću, ozbiljnošću i profesionalnošću. Žrtve tog ratnog zločina nalaze se i na teritoriji Srbije, a mi smo, da vas podsetim, nadležni za ratne zločine počinjene na teritoriji bivše SFRJ.
NN: Da li je tačno da je Jurišićevo zdravstveno stanje loše?
VUKČEVIĆ: Istražni sudija je na zahtev zamenika tužioca pitao okrivljenog Jurišića da li ima kakvih zdravstvenih tegoba, šta mu je potrebno od lekova, da li ima primedbi na tretman u pritvoru i sve je to ušlo u zapisnik.
Ja sam lično tražio od Ministarstva pravde da Jurišić bude smešten u delu pritvorske jedinice gde je tretman za pritvorenike najpovoljniji.
O njegovom zdravstvenom stanju se vodi računa, okolnosti u pritvorskoj jedinici Specijalnog suda to u potpunosti omogućavaju.
NN: Kako je moguće da pravosuđa u dvije zemlje vode istrage o istom ratnom zločinu?
VUKČEVIĆ: Problem `paralelnih istraga` pažljivo je razmatran i na poslednjem regionalnom susretu tužilaca na Brionima sredinom ovog meseca.
Nije neuobičajeno da na jednom predmetu rade tužilaštva iz dve ili više država. Iskustvo koje imamo, na primer, u predmetu `Zvornik`, gde je oformljen čak i zajednički istražni tim, je veoma pozitivno sa aspekta efikasnosti vođenja procesa i kvaliteta dokaza koji se zajednički prikupljaju.
Nadam se da će tako biti i sa `tuzlanskom kolonom`.
Napad na kolonu JNA
Ilija Jurišić uhapšen je zbog sumnje da je na području opštine Tuzla počinio ratni zločin. Osumnjičen je za slučaj `tuzlanska kolona`, odnosno sukob policije i pripadnika JNA koji se dogodio 15. maja 1992. godine na Brčanskoj malti. Jurišić je bio član Kriznog štaba službe javne bezbjednosti Tuzle.
Slučaj `tuzlanska kolona` u pravosuđu Srbije vodi se kao jedan od najtežih ratnih zločina nad JNA u ratu u bivšoj Jugoslaviji. Snage Armije RBiH napale su kolonu vojnika JNA koji su se uz garanciju međunarodne zajednice povlačili iz kasarne u Tuzli. Pošto su izašli kolona je prekinuta kod Doma penzionera i tu je poginulo oko 207 vojnika, a više od 150 je ranjeno.