BANJALUKA - U BiH vlada visoka opredijeljenost građana za ulazak u EU, ali u RS je ipak nešto niža u odnosu na FBiH.
Proevropska orijentacija u BiH je zbirno visoka, te ukoliko bi se danas održao referendum za ulazak u EU za priključenje bi u RS glasalo 65 odsto ispitanika, a u FBiH 82 odsto.
U RS je protiv priključenja EU 12 odsto, a u FBiH sedam odsto ispitanika. U RS je neodlučeno 14 odsto, a u FBiH sedam odsto ispitanika.
Na referendumu za EU u RS ne bi učestvovalo šest odsto ispitanika, a u FBiH dva odsto.
Ovo su rezultati istraživanja javnog mnjenja, koje je u BiH sprovela agencija “Stratedžik marketing” u periodu od 15. do 21. juna na ukupno 1.699 ispitanika s pravom glasa i to u RS 992 i u FBiH 707.
Više od polovine ispitanika u RS, njih 52 odsto navodi da je Milorad Dodik, premijer RS i predsjednik SNSD-a, politička ličnost koja ima najveći kapacitet da približi Republiku Srpsku EU.
Daleko iza Dodika slijedi Nikola Špirić, predsjedavajući Savjeta ministara BiH, sa svega tri odsto, Mladen Ivanić, predsjednik PDP-a i Milan Jelić, predsjednik RS po dva odsto, Nebojša Radmanović, član Predsjedništva BiH i Mladen Bosić, predsjednik SDS-a po jedan odsto.
Za opciju “nijedna politička ličnost”, odlučilo se 12 odsto ispitanika iz RS, dok ih je 22 odsto odbilo odgovoriti na ovo pitanje.
Ispitanici iz FBiH, njih 26 odsto misli da je Haris Silajdžić, član Predsjedništva BiH i predsjednik Stranke za BiH, politička ličnost koja ima najveći kapacitet da približi Federaciju BiH/RS EU.
Nakon njega slijedi Željko Komšić, predsjedavajući Predsjedništva BiH sa 19 odsto, Sulejman Tihić, predsjednik SDA, sa sedam odsto, Zlatko Lagumdžija, predsjednik SDP-a, sa pet odsto, Milorad Dodik, Mirnes Ajanović i Dragan Čović sa po dva odsto.
Opciju “nijedna politička ličnost” navelo je 16 odsto ispitanika iz FBiH, dok ih je 19 odsto odbilo odgovoriti na ovo pitanje.
Za razliku od Federacije BiH, u RS ne postoji podjela moći i uticaja. Svi u RS vide Dodika kao jedinu ličnost, dok Ivanić, koji je ranije imao ličnost proevropskog političara, nestao je potpuno.
Kada su u pitanju političke stranke ovdje u RS nema dileme.
Generalno se vidi nekoliko bošnjačkih stranaka u RS što ranije nije bio slučaj, dok je u FBiH nastalo razočaranje u vladajuću stranku i velika je podjela.
Više od polovine ispitanika iz RS, njih 57 odsto navelo je SNSD kao političku stranku sa najvećim kapacitetom da približi RS Evropskoj uniji. Slijedi SDS sa svega tri odsto, PDP i SDP po jedan odsto.
Za opciju nijedna politička stranka izjasnilo se 12 odsto ispitanika u RS, dok ih je 23 odsto odbilo odgovoriti na ovo pitanje.
U FBiH građani su podijeljeni, naime, po 22 odsto ih se izjasnilo za SDP i Stranku za BiH, kao političku partiju koja ima najveće kapacitete približiti FBiH/RS Evropskoj uniji. Slijedi SDA 11 odsto, HDZ tri odsto.
Za opciju nijedna politička stranka izjasnilo se 69 odsto ispitanika iz FBiH, dok ih je 26 odsto odbilo odgovoriti na ovo pitanje. Ogromna većina građana RS i FBiH navodi kako je priključivanje BiH Evropskoj uniji dobro za njihove entitete.
Od 74 odsto ispitanika iz RS koji su priključenje EU ocijenili pozitivno, 43 odsto ih navodi da je to donekle dobro, a 31 odsto da je to jako dobro. Od 89 odsto ispitanika iz FBiH, 47 odsto je navelo da je jako dobro, a 42 odsto da je to donekle dobro.
U RS 18 odsto ispitanika je navelo da priključenje BiH EU nije dobro za RS, dok je u FBiH ovaj procenat svega šest odsto.
Iako su ispitanici iz RS i FBiH sa veoma visokim procentom odgovarali kako je za njih lično dobro priključenje BiH Evropskoj uniji, dobar dio ispitanika izgleda da uopšte ne razumije šta znači priključenje EU.
Ispitanici iz RS, njih 75 odsto odgovorilo je pozitivno na pitanje u kojoj mjeri je priključenje BiH EU dobro za njih lično, dok je u FBiH taj procenat nešto već, 85 odsto.
Od ukupnog broja onih koji su u RS odgovorili da je priključenje EU dobro za njih lično, 51 odsto ispitanika je odgovorio kako je to donekle dobro, dok je 24 odsto odgovorilo da je to veoma dobro.
Procenat onih koji u RS misle da za njih lično nije dobro priključenje BiH EU iznosi 16 odsto.
U FBiH 48 odsto ispitanika navelo je da je za njih lično donekle dobro priključenje BiH EU, dok ih 37 odsto navodi odgovor veoma dobro. Samo šest odsto ispitanika iz FBiH je odgovorilo da za njih ližno nije dobor priključenje BiH EU.
Više od polovine ispitanika iz RS, 53 odsto odgovorilo je da ima povjerenja u EU, dok je u FBiH isti odgovor dalo 77 odsto ispitanika. Od ukupnog broja onih koji imaju povjerenja u EU, 36 odsto je navelo odgovor donekle veliko povjerenje, a 17 odsto jako veliko povjerenje, dok je u FBiH 52 odsto ispitanika navelo donekle veliko povjerenja, a 26 odsto jako veliko povjerenje.
U RS je 43 odsto ispitanika odgovorilo da nema povjerenja u EU, odnosno 25 odsto je odgovorilo da “onekle ima malo povjerenja”, 18 odsto “jako malo povjerenja”. U FBiH samo 18 odsto je onih koji nemaju povjerenja u EU, odnosno 12 odsto je odgovorilo da donekle ima malo povjerenja, a jako malo povjerenja tek šest odsto ispitanika. Odgovarajući na pitanje koji uticaj EU ima na različite aspekte svakodnevnog života u RS, 49 odsto ispitanika je pozitivnu ocjenu dalo na odgovor ekonomski razvoj, dok je 24 odsto ovo ocijenilo negativno.
Nakon ekonomskog razvoja pozitivno su ocijenjeni demokratski razvoj 47 odsto, javna bezbjednost 43 odsto, vladavina zakona i mediji po 41 odsto. Funkcionisanje zajedničkih institucija pozitivno je ocijenilo 35 odsto ispitanika, dok je 33 odsto ovaj odgovor ocijenilo negativno.
Više od polovine ispitanika iz RS, njih 52 odsto, smatra sebe informisanim o tome šta BiH treba da uradi da bi postala član EU, dok je u FBiH broj informisanih 71 odsto.
U RS 43 odsto ispitanika smatraju sebe donekle dobro informisanim, a devet odsto jako dobro informisanih. U FBiH 60 odsto ispitanika smatra da su donekle dobro infomisani, a 12 odsto da su jako dobro informisani. Broj onih koji su naveli da su neinformisani u RS je 44 odsto, od kojih je 26 odsto donekle loše informisano, a 17 odsto jako loše infomisano.
U FBiH neinformisan je tek svaki četvrti ispitanik, odnosno 25 odsto, od čega donekle loše informisan 16 odsto ispitanika, a devet odsto jako loše informisanih.
Kada se napravi zbirni rezultat odgovora građana RS i FBiH o Evropi i priključenju EU dobija se da bi u RS 74 odsto ispitanika glasalo za priključenje EU. Isti procenat, odnosno 74 odsto vidi korist za svoj entitet, povjerenja u EU ima 53 odsto, ličnu korist za sebe vidi 24 odsto, a samo devet odsto smatra sebe jako dobro informisani o tome šta treba uraditi da bi se uopšte ušlo u EU.
U FBiH 89 odsto bi glasalo za EU, korist za svoj entitet vidi 85 odsto, povjerenja u EU ima 77 odsto, korist za sebe lično vidi 37 odsto, a samo 12 odsto ih je jako dobro informisanih.
Interesantano je da bi u RS za EU glasalo 74 odsto ispitanika, dok ih samo 24 odsto vidi za sebe ličnu korist od ulaska BiH u EU. Istraživanje “Stratedžik marketinga” urađeno za potrebe jedne strane agencije, dopušta marginalnu grešku kada je u pitanju RS u procentu od plus-minus 3,1, a u FBiH u procentu od plus-minus 3,4.
EU poboljšanje za mlade
Ispitanici iz RS, njih 34 odsto, navodi da bi se ulaskom RS u EU poboljšala perspektiva za mlade ljude. Poboljšanje ekonomskog položaja zemlje navodi 21 odsto ispitanika, poboljšanje standarda običnih građana 18 odsto, povećanje političke sigurnosti u reginonu i u RS pet odsto, povećanje opšte sigurnosti u regionu i RS tri odsto, dok ih je 17 odsto navelo da RS ne bi dobila ništa ulaskom BiH u EU.
Ispitanici iz FBiH, njih 35 odsto takođe je navelo da bi se ulaskom BiH u EU u Federaciji BiH poboljšala perspektiva za mlade ljude. Poboljšanje ekonomskog položaja zemlje i poboljšanje standarda običnih građana navodi po 24 odsto ispitanika. Povećanje političke sigurnosti u regionu i u FBiH šest odsto, povećanje opšte sigurnosti u regionu i FBiH tri odsto, dok ih je četiri odsto odgovorilo da FBiH ne bi dobila ništa ulaskom BiH u EU.