Izjava Ursule fon der Lajen, predsjednice Evropske komisije, pred Evropskim parlamentom o mogućnosti da Kanada postane pridruženi član bloka izazvala je reakcije širom svijeta.
Ona je posebno zanimljiva zemljama poput BiH, koje se već godinama nalaze u procesu proširenja, a ne uspijevaju da postanu članice, prevashodno zbog unutrašnjih problema u implementaciji evropskih reformi, ali i zbog neodlučnosti i nesaglasnosti svih 27 članica o tome kako proširenje treba da izgleda.
Dva pogleda na novi odnos EU i Kanade
U medijskim analizama nakon što je fon der Lajen Marku Karniju, premijeru Kanade, predložila da njegova zemlja postane pridružena članica EU, formirala su se dva velika bloka mišljenja. U jednom bloku nalaze se oni koji smatraju da bi ovakva vrsta specijalnog sporazuma s Kanadom bila obeshrabrenje zemljama poput BiH, koje godinama stoje pred vratima EU, kao što je, naprimjer, CNN pisao u svojoj analizi.
U drugom bloku su oni koji smatraju da bi tijesno partnerstvo s Kanadom u stvari pokrenulo proces proširenja jer bi mu dalo novu snagu i pomoglo da se definiše nova strategija koju bi prihvatile sve članice.
Marta Kos, komesarka za proširenje EU, čini se bliža ovoj drugoj interpretaciji jer je izjavila da ponuda Kanadi, i želja te zemlje da se približi bloku, pokazuje da Evropa nikad nije bila toliko privlačna kao danas.
"Kada govorim o privlačnosti, ne mislim samo na to da li će neko postati članica ili neće. Riječ je o želji da se s nama snažnije sarađuje ili da se pronađu neki drugi načini saradnje koje još nismo istražili", rekla je Kos.
Evropa i dalje poželjan partner
Mediji koji blisko prate evropsku politiku ističu da želja zemalja poput Kanade, Australije i Južne Koreje da razviju čvršće odnose s Briselom motiviše evropske političare jer pokazuje da je Evropa i dalje poželjan partner.
Karni je, inače, u govoru 17. septembra pred Evropskim parlamentom prihvatio prijedlog fon der Lajenove o stvaranju neke vrste formalnog povezivanja Otave i Brisela i najavio da će o tome u narednom periodu raspravljati i kanadski parlament, u pripremi Samita EU – Kanada, koji će nakon toga uslijediti.
Kako bi izgledalo pridruženo članstvo Kanade
Iako niko od briselskih poznavalaca za sada ne može reći šta se tačno podrazumijeva pod pridruženim članstvom Kanade bloku, najviše se govori o nekoj vrsti sporazuma koji bi bio sličan onom što EU ima sa Švajcarskom.
Naime, EU ima dvije vrste integrativnih sporazuma sa zemljama koje nisu članice. Jedan je Evropsko ekonomsko područje, što je sporazum koji pokriva Norvešku, Island i Lihtenštajn, a koji, praktično, ovim zemljama omogućava da budu dio Jedinstvenog evropskog tržišta. Druga vrsta je sporazum koji EU ima sa Švajcarskom, a koji obuhvata niz bilateralnih sporazuma o različitim oblastima poput ekonomije, migracija, poljoprivredne politike i sličnih oblasti.
Vezana vijest:
Kanada pred vratima EU? Sprema se model kakav dosad nije postojao
Vjeruje se da će konačni sporazum s Kanadom biti najsličniji tome jer će se praviti više bilateralnih sporazuma koji će pokriti područja poput ekonomije, energetike, rudarstva, bezbjednosti i sličnih oblasti.
Šta sve ovo znači za BiH
Za zemlje u procesu proširenja poput BiH najveća korist će biti veća otpornost evropskog kontinenta, što bi trebalo dovesti do konkretnih ekonomskih benefita, bez obzira kako će se proces pristupanja konačno završiti.