BRISEL - Izborni rezultati u BiH nisu doveli do značajnije promjene na političkoj sceni, a nacionalističke stranke su uspjele ne samo zadržati, nego i proširiti svoj politički uticaj, navedeno je u najnovijem kvartalnom ekonomskom izvještaju Evropske komisije o zemljama u procesu proširenja.
Ključni pokazatelji iz izvještaja Evropske komisije
- Privredni rast BiH u drugom kvartalu 2026. iznosio je 2,4 odsto.
- Prosječni privredni rast zapadnog Balkana dostigao je 3,6 odsto.
- Prosječna inflacija u BiH porasla je sa četiri na 5,5 odsto između prvog i drugog kvartala.
- Registrovana zaposlenost u BiH smanjena je 0,3 odsto na godišnjem nivou u drugom kvartalu.
- Stopa nezaposlenosti mladih od 15 do 24 godine iznosila je 32,9 odsto.
- Fiskalni deficit BiH mogao bi dostići četiri odsto BDP-a ako se planirani rebalans budžeta Republike Srpske u potpunosti sprovede.
Formiranje nove vlasti na nivou BiH moglo bi potrajati
Kako su naveli, formiranje nove vlasti na nivou BiH moglo bi potrajati, a podsjetili su i na izvještaj revizorske agencije "Standard&Poor's" da se fiskalna situacija u oba entiteta pogoršava zbog veće predizborne javne potrošnje i rizika povezanih s političkom nestabilnošću.
Istakli su da je prosječna inflacija u BiH porasla na 5,5 odsto u drugom kvartalu u poređenju s četiri odsto u prvom, a za glavne pokretače inflacije naveli su poskupljenje transporta i stanogradnje, za razliku od istog perioda prošle godine, kada su, kako je naglašeno, pokretači inflacije bili prehrambeni proizvodi.
Fiskalni deficit
"Dok su prvobitno usvojeni budžeti za 2026. godinu ukazivali na povećanje fiskalnog deficita na nivou cijele zemlje za 1,8 procentnih poena, na 2,1 odsto bruto domaćeg proizvoda, najnoviji rebalans budžeta Republike Srpske mogao bi, ukoliko bude u potpunosti sproveden, povećati fiskalni deficit zemlje na čak četiri odsto BDP-a. Očekuje se da će planirano povećanje potrošnje najvećim dijelom biti finansirano zaduživanjem u inostranstvu", navedeno je u ovom izvještaju.
Naveli su da je registrovana zaposlenost nastavila da opada u drugom kvartalu, za 0,3 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, nakon međugodišnjeg pada od 0,9 odsto u prvom kvartalu 2026. godine.
"Pad zaposlenosti i dalje je prvenstveno bio posljedica smanjenja broja zaposlenih u prerađivačkoj industriji i djelatnosti smještaja. Međutim, ovaj pad djelimično je ublažen rastom zaposlenosti u zdravstvu i građevinarstvu. U julu je ukupna registrovana zaposlenost porasla za 0,3 odsto međugodišnje, uz nastavak rasta broja zaposlenih u zdravstvu. Prema Anketi o radnoj snazi, zaposlenost je u drugom kvartalu bila za 0,2 odsto viša nego godinu ranije", istakli su.
Kada je riječ o mladima, stopa nezaposlenosti u starosnoj grupi od 15 do 24 godine pala je na 32,9 odsto, sa 33,5 odsto godinu ranije.
Privredni rast zapadnog Balkana
Privredni rast zapadnog Balkana ubrzan je u drugom kvartalu 2026. godine na 3,6 odsto međugodišnje, sa 3,2 odsto u prethodnom kvartalu, što je, kako su istakli, najviša stopa od drugog kvartala 2024. godine. Rast su prvenstveno pokretale potrošnja domaćinstava, podržana povećanjem plata, i investicije.
Najvišu stopu rasta zabilježila je Sjeverna Makedonija, od 4,3 odsto, a slijede Kosovo sa 4,1 odsto, Srbija i Crna Gora sa po 3,8 odsto te Albanija sa 3,6 odsto. BiH je, kako je naglašeno, imala najsporiji rast u regionu, od 2,4 odsto, tek nešto viši od 2,3 odsto iz prethodnog kvartala.
Zaposlenost na nivou regiona
Zaposlenost je na nivou regiona smanjena za 1,1 odsto međugodišnje, prvenstveno zbog pada zaposlenosti u Srbiji, dok su stope nezaposlenosti u većini ekonomija bile niže nego godinu ranije.
Deficit tekućeg računa regiona smanjen je na 4,6 odsto BDP-a, zahvaljujući poboljšanjima u Srbiji i Albaniji, dok se u Sjevernoj Makedoniji i Crnoj Gori povećao. Neto prilivi stranih direktnih investicija, izraženi kao udio u BDP-u, bili su niži u većini ekonomija nego godinu ranije, dok su devizne rezerve uglavnom porasle.