Zdravstveni sistemi u BiH trebalo bi da uče iz italijanskog iskustva i odvoje bolnice koje bi se bavile kovid pacijentima od ostalih, kaže za "Nezavisne" hirurg Dušanka Đokić, koja u jednoj italijanskoj bolnici sada isključivo radi sa kovid pacijentima.
"Mislim da bi trebalo isto tako vrlo brzo da sprovedete odgovarajuće higijenske mere jer ono što nas je istorija naučila jeste da se pandemije pobeđuju samo izolacijom stanovništva i odgovarajućom higijenom", kaže ona.
NN: Kakva je trenutno situacija u Italiji?
ĐOKIĆ: Situacija je mogu slobodno reći dramatična. Trenutno u bolnici imamo više od 500 pacijenata pozitivnih na kovid, plus otprilike stotinak pacijenata između intenzivne i subintenzivne nege. Svaki dan u hitnu pomoć nam dolazi oko 50 do 60 ljudi koji imaju potrebu za hospitalizacijom.
NN: Koliko sad otprilike imate pacijenata u bolnici?
ĐOKIĆ: Broj hospitalizovanih dnevno vam ne mogu reći jer zavisi od broja slobodnih mesta. Ponekad ljudi čekaju i po 48 časova na mesto u prostorijama hitne pomoći. U bolnicu dolaze samo teški slučajevi, pacijenti koji imaju potrebu za, da tako kažem, respiratornom podrškom, što ne znači oni koji imaju potrebu za intenzivnom negom, već tretmanima nižeg nivoa, ali svakako imaju potrebu za lekarskom pomoći. U Italiji su trenutno svi oni koji imaju simptome gripa, poput visoke temperature i suvog kašlja, kod kuće. A puno je pacijenata sa terapijom sa kiseonikom kod kuće. Pacijenti koji imaju potrebu za intenzivnom negom su pacijenti koji imaju vrlo rapidan poremećaj respiratornog sistema i računate da je to otprilike 10 odsto hospitalizovanih na dan. Problem je što je ovim pacijentima potrebna duga hospitalizacija, otprilike desetak dana na odeljenju i dvadesetak dana na intenzivnoj nezi. Zato smo u velikom problemu što se tiče slobodnih mesta.
NN: Šta bismo mi u RS i BiH mogli naučiti iz italijanskog primjera?
ĐOKIĆ: Mislim da bi trebalo da prihvatite našu reorganizaciju sistema. Rapidno smo se reorganizovali da bismo prihvatili veliki broj kovid bolesnika, a trenutno su ostali bolesnici poslati u druge bolnice i druge regije. Mislim da je bitno centralizovati problem i odlučiti koje bolnice su kovid centri, a koje se bave drugim bolestima. Mislim da bi trebalo isto tako vrlo brzo da sprovedete odgovarajuće higijenske mere jer ono što nas je istorija naučila jeste da se pandemije pobeđuju samo izolacijom stanovništva i odgovarajućom higijenom.
NN: Da li je poznato zašto je smrtnost veća među starijom populacijom?
ĐOKIĆ: Naravno, kao i u ostalim bolestima. Pacijenti s virusom korona mogu imati simptome gripa ili intersiticijsku upalu pluća. Svakako da stariji ljudi imaju manje mogućnosti da se izbore sa bilo kakvom upalom pluća, pa i ovom, jer stariji ljudi imaju slabiji imunološki sistem.
NN: Zašto je tako teško naći cjepivo i lijekove?
ĐOKIĆ: Zato što je to novi virus o kome ne znamo dovoljno. Mislim da još nije u potpunosti jasno kako on deluje, pa zbog toga nije lako ni pronaći vakcine. Ali nisam, svakako, ekspert u tom polju.
NN: Koliko ljudi u Italiji ozbiljno shvataju ovu situaciju?
ĐOKIĆ: Prilično ozbiljno. Ljudi su prilično uplašeni. Viđamo svakodnevno situacije u kojima nečiji rođak ili prijatelj umire, ili je u teškom stanju. Mislim da su retki ljudi u Bergamu koji nemaju nikakvog poznanika koji je hospitalizovan. Sve to jako utiče na našu psihu. Ljudi se u ovom trenutku izuzetno pridržavaju svih mera, na ulicama ne možete videti gotovo nikoga.
NN: Kako je organizovan italijanski sistem zdravstva? Da li je pripremljen za jednu ovakvu epidemiju?
ĐOKIĆ: Mislim da nijedan sanitarni sistem nije organizovan za ovako nešto. Mi smo, dakle, od 21. februara do danas reorganizovali bolnicu u kovid bolnicu, u roku od 24 časa su bila organizovana takozvana kovid odeljenja, kojih je tokom vremena postajalo sve više i više, a vremenom su zatvarana sva normalna odeljenja. Ja sam hirurg i mi smo otpustili u jakom kratkom periodu veliki broj pacijenata, zatvorili smo sve operacione sale i ambulante osim za hitne slučajeve. Od 21. februara ne operišemo više benigne bolesti, a, evo, već tri nedelje ne operišemo ni maligne, već ih šaljemo u druge bolnice. Znači, s organizacione tačke gledišta radi se o naporu nikad pre viđenom. Kod mene u bolnici su svi resursi bili okrenuti ka tome. Od 21. februara pa do danas su organizovani kursevi koji se održavaju dva puta dnevno, i subotom i nedeljom, za sve zaposlene, gde ti objašnjavaju tip bolesti i pacijenta, terapiju i kako ti treba da se obučeš pre ulaska u kontakt s tim pacijentima i pogotovo kako da skineš protekciju.
NN: Kakva je komunikacija s građanima u smislu šta mogu da očekuju kad je u pitanju zdravstvena usluga?
ĐOKIĆ: Gotovo odmah su putem televizije i interneta građani obavešteni da ne dolaze u bolnice jer su one samo za teške slučajeve, već da - ukoliko imaju simptome tipa visoku temperaturu, kašalj i simptome gripa - ostanu kod kuće i eventualno ako imaju pogoršanje respiratornih simptoma da zove određene brojeve za hitne slučajeve, gde će se u odnosu na njihovo stanje odlučiti da li da im pošalju hitnu pomoć ili ne. Pacijenti sa simptomima nikako ne treba da izlaze iz kuće i oni moraju da ostanu izolovani. Ukoliko su u lošem stanju po njih dolazi hitna pomoć, koja ih prevozi u kovid bolnicu. U bolnici njihovo kretanje je uvek iskontrolisano i ništa nije slučajno.
NN: Kada se može očekivati kraj epidemije?
ĐOKIĆ: Ne bih mogla da odgovorim na ovo pitanje, bavim se hirurgijom, nisam epidemiolog. U ovom trenutku vidimo da se brojevi obolelih senzibilno smanjuju.
NN: Da li se preporučuje nošenje maski i da li one pomažu?
ĐOKIĆ: Hirurške maske pomažu da se kapljice ne prenose sa jedne osobe na drugu. Štite druge ljude od vas, a ne vas od drugih ljudi. Na taj način se izbegava prenos zaraze. Apsolutno ih treba nositi.
NN: S obzirom na to da poznajete i naš mentalitet na Balkanu i naše zdravstvene sisteme koje smo naslijedili iz Jugoslavije, da li bi trebalo nešto da promijenimo da se bolje pripremimo ako se ovakvo nešto ponovi?
ĐOKIĆ: Što se tiče mentaliteta, apelujem na sve stanovništvo, na njihovu odgovornost, nismo više dovoljni sami sebi, već da bismo se sačuvali moramo da se brinemo jedni o drugima. Što se tiče zdravstvenog sistema, apelujem na vlast da uloži više u sanitarni sistem, jer kada se nađete usred ovakvog problema vama nije dovoljno da imate prostoriju, krevet i pacijenta, neophodni su vam instrumenti i kompetentno osoblje. Mislim da bi naše vlasti morale i te kako da ulože u naš zdravstveni sistem.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.