Mi imamo jaku ekipu inspektora u oblasti kontrole lijekova i sve više i bolje uređujemo apoteke. Međutim, novi Zakon o lijekovima je predvidio da se inspekcija formira na državnom nivou. Sada niko ne kontroliše veleprodaju, upozorio je u intervjuu za "Nezavisne" Ibrahim Tirak, direktor Federalne uprave za inspekcijske poslove.
Tirak je zabrinut i stanjem u oblasti međunarodnog i međugradskog autobuskog saobraćaja, gdje su u okviru kontrole, u jednom od gradova, otkrili da se djeca prevoze autobusima za koje nisu urađeni tehnički pregledi.
Nije zadovoljan propisima u oblasti rada. Zakone o turizmu smatra katastrofalnim, a kazne za zagađenje rijeka minornim.
NN: Kako komentarišete činjenicu da je, uprkos radu inspektora, i dalje prisutan problem rada na crno?
TIRAK: Radimo mi, ali nismo zadovoljni. Maltene ne postoji aktivnost u koju nisu uključeni inspektori rada. Iskreno, ove godine sve kada saberemo, radi se o pet-šest hiljada radnika koje smo našli da rade na crno. Zabilježeno je povećanje prijavljenih radnika i to njih devet ili devet i po hiljada. Međutim, prisutna je stalna erozija, odjavljivanje radnika, a tek kada dobiju otkaz, vide da im nisu dvije ili tri godine uplaćivali doprinose. Imamo velikih problema. Jako smo bili, a i sada smo, nezadovoljni sa zakonskim rješenjima u toj oblasti.
NN: Smatrate li da su takva zakonska rješenja jedni od najvećih krivaca zbog problema rada na crno?
TIRAK: Mislim da su jedna od velikih smetnji što imamo ovoliko radnika koji rade na crno. Ima toliko praktičnih rješenja kojima bi se to mnogo bolje uredilo. Prije tri godine je počela izmjena Zakona o radu i onda nam prijedlog izmjene nije usvojen. Donesena je odluka da se pravi novi zakon. I taj novi zakon nije ugledao svjetlo dana.
NN: Mislite li Vi da je neophodno pooštriti kazne?
TIRAK: Izričito sam za to. U svakoj oblasti možemo izdati rješenje da se nešto popravi, da djelujemo preventivno. Ali u oblasti rada nismo ni za kakvu prevenciju, niti mislim da je dobra. Nismo ni za bilo kakve opomene, već za ogromne kazne. Mislim da bi to dovelo do reda. Kazna mora biti višestruko veća od doprinosa koji se plaćaju za radnike.
NN: Kolike su sada kazne?
TIRAK: Minimalne. To su kazne od 500 KM za fizičko lice, a za pravno 1.000 KM i isplati im se imati radnike na crno.
NN: Možete li nam reći nešto više o projektu "Mala giljotina" propisa?
TIRAK: I tu je, između ostalog, predviđena vrlo rigorozna sankcija i kažemo neka nam to Vlada FBiH, odnosno Parlament za iduću godinu usvoji, i mi obećavamo na desetine hiljada novoprijavljenih radnika. Ali ovo što se sada radi nije u redu. Neko ne prijavi radnika, inspektori mu napišu prekršajni nalog, a on se žali. Ako ga kazni sud, onda se žali drugostepenom sudu i to traje. Tako da se poslodavcima isplati imati radnika na crno. Ja sam za to, ako se u objektu nađe više od dva neprijavljena radnika, da se pečati i zatvara.
"Mala giljotina" je ogroman paket izmjena propisa, što je neko davno trebalo da uradi. Sve smo pripremili i idemo prema Vladi FBiH. Kompletan Zakon zaštite na radu je bio jugoslovenski, a time i kazne u dinarima. To je smiješno. Kada bi se neke kazne preinačile u KM, one bi iznosile 15 feninga. Ne isplati se napisati nalog za taj novac, jer je skuplji taj papir za nalog.
NN: Možete li prokomentarisati situaciju u oblasti kontrole lijekova?
TIRAK: Mi imamo jaku ekipu inspektora u toj oblasti i sve više i bolje uređujemo apoteke. Međutim, novi Zakon o lijekovima je predvidio da se inspekcija formira na državnom nivou. Smiješno je reći da sada niko ne kontroliše veleprodaju. Pisali smo Vladi i toj novoj agenciji. Mislim da ljudi nisu ni svjesni svog ponašanja.
NN: Koje su, po Vašem mišljenju, posljedice toga?
TIRAK: Volio bih da oni koji to rade, da njihova djeca upotrebljavaju lijekove koje niko ne kontroliše.
NN: Znači li to da su sastojci napisani na kutiji jedno, a da kupci mogu konzumirati nešto sasvim drugo?
TIRAK: Nismo sigurni ni u šta sada, što se tiče uvoza i domaće proizvodnje lijekova, a nismo ni odgovorni. Tražili smo, jedno 20 pisama smo pisali, i danas tražimo i apelujemo da je to mnogo ozbiljna stvar. I opet ništa.
NN: Prošle godine je bilo problema sa divljim kopovima kod Kaknja. Da li se situacija sada drži pod kontrolom?
TIRAK: Ta situacija se prati. Neki dan su bili predstavnici rudnika u Kaknju, koji imaju problema sa dva nova divlja kopa i mi ćemo ovih dana i ta dva zatvoriti. A zatvorili smo ih više od 27 u Kaknju.
NN: Imate li dovoljno inspektora u svim oblastima?
TIRAK: Mislim da imamo dovoljno inspektora. Treba još možda 10 do 15. Ali, ne mislim da Uprava mora da bude jedina inspekcija. Smatram da se u saradnji kantonalne i federalne uprave može puno uraditi.
NN: Ima li napada na Vaše ljude tokom kontrole na terenu?
TIRAK: To je takav posao. Imamo problema, svega tu bude, ali to nam je posao.
NN: Kakva je kontrola uspostavljena kada su u pitanju zagađenja rijeka, s obzirom na to da je u posljednje vrijeme bilo više takvih slučajeva, naročito u Zenici od "Arcelor Mitala"?
TIRAK: Postojeća zakonska regulativa nije dovoljna. Što se tiče "Mitala", njih smo do sada kaznili 66 puta i izdali oko 25 raznih rješenja. Objektivno, u nekim stvarima se popravljaju, ali ćemo ih i dalje kontrolisati.
NN: Zašto je Vaša inspekcija reagovala u tom slučaju, a ne kantonalna?
TIRAK: Nemaju ni nadležnosti ni ljudi.
NN: Kolike su kazne za ispuštanje otpadnih voda u rijeke?
TIRAK: Te kazne su male. Da su visoke, mnogo više bi se vodilo računa o tome. Trebalo bi da imamo strožije zakone i ako Parlament usvoji naše prijedloge kazne bi se kretale i do 200.000 KM. Ali sada ne možemo raditi mimo zakona.
NN: Možete li nam reći da li se poboljšalo stanje u oblasti međunarodnog i gradskog prevoza autobusima po pitanju starosti vozila i tehničkih pregleda?
TIRAK: Tu nije nimalo dobra situacija. Nedavno smo u jednom gradu našli sedam autobusa za koje nije urađen ni tehnički pregled, a prevoze đake svakodnevno od kuće do škole i obratno.
NN: Koji je to grad?
TIRAK: Ne mogu reći jer ide u proces. Inače, takvo zatečeno stanje je više nego stravično. Voze djecu u školu, a autobusi nisu ni pregledani. Ali, moram reći da smo uspostavili saradnju sa inspektorima na državnom nivou i počinjemo strožije kontrolisati tu vrstu saobraćaja, ali je istina da ima mnogo lažnih linija. Ljudi dobiju linije, ali ih ne održavaju. Uskoro izlaze dva nova zakona iz oblasti cestovnog saobraćaja, koji će biti jako dobri.
NN: Kakva je, po Vašem mišljenju, hrana koju uvozimo?
TIRAK: Imamo jedino sreću što nas Evropa čuva od loše hrane. Ne jedemo mi tako lošu hranu. Priča o uvozu smeća i drugoj klasi, nije tačna. Ne možemo pričati ni o lošoj proizvodnji država u okruženju jer Srbija, Hrvatska i Slovenija imaju tradicionalno dobre proizvode.
NN: Šta je sa domaćom proizvodnjom?
TIRAK: Ona je iz dana u dan sve bolja. Domaći proizvodi su jako dobri i kvalitetni. Imamo i te kako dobrih laboratorijskih kapaciteta, ali oni se ne koriste. Zakonska regulativa je jako slaba, ali kapaciteta u toj oblasti imamo. Ne koriste se zbog nedostatka finansijskih sredstava i činjenice da su analize skupe.
Radi se o tome da je Vijeće ministara, odnosno država BiH, preuzela sve to od entiteta i to je jedino što je uradila.
NN: Kakva je zakonska regulativa u oblasti turizma?
TIRAK: U toj oblasti nemamo inspektora i tu je zakon jako loš. Nisu puno bolji ni novi zakoni o turizmu i ugostiteljstvu. Ne znam ko ih je pisao, ali su ravni katastrofi. Novim zakonom je predviđeno da, ako vam u radnji ne izdaju račun, onda ih morate opomenuti i doći kroz 15 dana da vidite hoće li vam izdavati račun. I to smo stavili u projekat "Mala giljotina". Na zadnje zakone koji su izašli iz parlamenta FBiH smo predložili izmjene. Nisu maltene ni primijenjeni.
NN: Kako je moguće pisati zakone bez stručnih osoba iz oblasti na koju se odnose?
TIRAK: Sve je moguće. To su očajni zakoni. Zadnji koji su izašli u sferi turizma, nisu ni za šta. Bolji su bili stari.