SARAJEVO - Sekunde su me dijelile od sigurne smrti. Iskočio sam iz voza u posljednji tren i spasio se, riječi su Božidara Jurenića, jedinog preživjelog mašinovođe, koji je u eksluzivnoj ispovijesti za “Dnevni avaz” ispričao šta se desilo prilikom sudara vozova u Donjoj Jablanici.
Ekipa Avaza zatekla ga je u njegovom domu na Alipašinom Polju u Sarajevu dok su ga obilazile kolege, komšije i prijatelji. Kaže da nikako ne spava, jer ga muči misao je li mogao spasiti kolegu, koji je poginuo.
“Imao sam ukrštavanje s teretnim vozom u Donjoj Jablanici. Postupio sam prema propisima. Zeleno trepćuće svjetlo pokazivalo mi je da idem u skretanje. Vidio sam na koju stranu trebam skrenuti. Oko 30 kilometara na sat ulazi se u skretanje, a ja sam vozio još manje. Čim sam skrenuo vozom, koji je bio dug 504 metra i težak više od 750 tona, otpravnik mi je signalizirao da se mogu još kretati”, kaže Jurenić.
Sa suzama u očima i sav potresen nastavlja svoju priču.
“Onda se desila tragedija. Moja kompozicija nije bila potpuno ušla u kolosijek. Vidio sam svjetlost koja mi se približavala velikom brzinom. U tom trenutku, moj kolega je bio u zadnjoj kabini. Otišao je da jede. Nije bilo vremena ni da dođem do njega. Iskočio sam iz voza”, govori Jurenić.
Kaže da se u trenutku sudara vozova čula jaka eksplozija, nakon koje je nastao horor.
“Digla se velika prašina. Pomislio sam na svoje kolege koje su ostale u vozu. Zagalamio sam na otpravnika, jer sam mislio da je on kriv. Rekao mi je da je drugi voz, najvjerovatnije, prošao kroz crveno. Trčao sam okolo i pokušavao da im pomognem. Ništa, međutim, nisam mogao uraditi”, kaže Jurenić.
Sudbina je htjela
Rekao nam je i da je ranije imao loših iskustava prilikom vožnje, ali da se ovo ni s čim ne može porediti.
“Taj dan smo Fehmin i ja zajedno na Gradini pili kafu, a dan prije išli za Banjaluku. Bio je dobar momak. Sudbina je htjela da samo ja preživim. Žao mi je moga Fede”, kaže Jurenić.
Dan prije ove tragedije, sa suprugom Tanjom obišao je mezar njene majke.
“Možda je preživio samo zato što je dobar čovjek. Mi smo jedna normalna porodica. U ratu smo se upoznali, čak su i dokumentarni film snimili o nama. Poslije ovoga, još više ćemo cijeniti život”, kaže nam njegova supruga Tanja.
Tajči, jedini sam ti ja preživio
“Bilo je oko pola dva poslije ponoći kad me je nazvao. Kroz plač mi je samo rekao: “Tajči, jedini sam ti ja preživio.” Noge su mi se oduzele i dah sam izgubila, jer nisam znala šta se dešava. Tek smo poslije na portalima saznali šta je bilo. Sinovi Dario i Mario bili su kod kuće. Nismo nikako spavali, čekali smo ga samo da se vrati da vidimo kako je”, ispričala je Tanja.