Jasna Šekarić je simbol pobede, ime koje znači uspeh i medalje. Ona je žena koja na vatrenu liniju izlazi jednako sigurno kao na modnu pistu. Jasna Šekarić je sportista sa kojom malo ko može da "stane na crtu" kada je broj osvojenih medalja u pitanju, a o onim najvrednijim, olimpijskim i da ne govorimo.

Rođena je u Beogradu 16. decembra 1965. godine, a streljaštvom je počela da se bavi u Osijeku, 1980. godine. Kroz sportske uspehe vodili su je treneri u Crvenoj zvezdi, Vladimir Jevtić i Goran Maksimović.

Njena sigurna ruka i oštro oko, precizan pogodak i samouverenost doveli su do toga da je mnogi danas postavljaju visoko iznad svih sportista nekadašnje Jugoslavije. Ona je daleko najuspešnija sportistkinja Srbije, odnosno bivše SCG i Jugoslavije na Olimpijskim igrama. Samo podsećanja radi treba napomenuti rezultate: pet učešća i pet medalja za streljaštvo vazdušnim pištoljem u konkurenciji 31 takmičarke iz 21 zemlje.

U Seulu XXIV igre 1988. godine, Jasna Šekarić osvojila je zlatnu medalju na Olimpijskim igrama. Iste igre: bronzana medalja u streljaštvu, sportski pištolj, u konkurenciji 30 takmičarki iz 20 zemalja.

U Barseloni 1992. godine XXV igre, Jasna Šekarić osvojila je srebrnu medalju, disciplina vazdušni pištolj, konkurencija 47 takmičarki iz 31 zemlje, sledile su Igre u Sidneju, ponovo srebrna medalja i na kraju Atina. Na Olimpijskim igrama koje su se održale pre dve godine, Jasnine grudi ukrasila je još jedna srebrna medalja.

NEMA TREME

`Više ne razmišljam o tremi i skoro i da ne mogu da se setim kada sam imala najveću tremu. Ali, još uvek vrlo dobro pamtim svoj najteži trenutak. To je sigurno bila Barselona 1992. godine, kada sam s poslednjim hicem izgubila zlatnu medalju. Držala sam je u ruci, imala sam i solidnu prednost koju nisam trebala da prokockam, ali u sportu se sve dešava. Sa vatrene linije sam krenula unazad, jer je semafor bio iza nas. A kada sam videla sebe na drugoj poziciji – ne znam, sat vremena sam plakala`, sada s osmehom kaže najuspešnija sportistkinja zemlje.

Njene suze ostale su ovekovečene ne samo u njenim sećanjima i pričama koje je često, ne uvek lako kao sada, ali ipak prepričavala, već i u spotu koji je snimljen o tim Olimpijskim igrama. Njene suze i ona ušle su u taj spot.

A kada je došla Atina na red, cela zemlja je u šoku posmatrala poraz za porazom košarkaša, odbojkaša, fudbalera, reprezentativci iz individualnih sportova pognute glave napuštali su atinska borilišta, a jedina koja je visoko uzdignute glave gledala svet ispod svojih nogu bili su Jasna i vaterpolisti.

Iako svesna svog individualnog uspeha, zahvalila je svima koji su joj pomogli da osvoji medalju, klubu, trenerima, selektoru, Streljačkom savezu. Nikoga nije zaboravila.

Velika takmičenja i kolekcija osvojenih medalja doveli su je do kategorije veterana, jer pored odličja sa olimpijskih igara, Jasna je vlasnica i četiri medalje sa svetskih prvenstava, 12 sa evropskih i čak 47 sa Svetskog kupa gde je u finalima osvojila devet medalja.

I tako, medalja po medalja i Jasna Šekarić biva proglašena 2000. godine za strelca milenijuma, a u dva navrata pre toga 1990. i 1994. godine za najboljeg strelca sveta.

SPREMNA NA IZAZOVE

Međutim, spavanja na lovorikama kod Jasne nema. Uvijek je spremna za nove izazove i ne dozvoljava sebi da se opusti.

Kaže da je neverovatan osećaj još uvek drži u ovom sportu i vodi ka pobedama.

`Pa, zamislite da ste najbolji u nečemu na svetu! To je zaista predivno, to je jedna od stvari koja me drži ovde, ako ne i glavna stvar`, priča Jasna i dok govori ne može da skine osmeh s lica.

O tremi kao o faktoru koji je sputava ne razmišlja. Kaže da je nekada ona velika, a da je nekad uopšte nema. Njena sreća, priznaje, leži u samokontroli i u tome što ne dopušta situaciji da vlada njome, već je uvek obrnuto.

A koliko se stanje u državi odslikava i na sport, uverila se i Jasna. Kaže da se dosta stvari u poslednjih nekoliko godina promenilo nabolje, pa tako i finansiranje sporta.

`Moram da kažem da ja jesam imala podršku države. Kad god smo se obratili za pripreme i takmičenja, nisu nas odbili, a situacija postaje sve bolja. Nadam se da će tako i nastaviti, jer se Olimpijada bliži, a jedan od najvažnijih elemenata je imati dovoljno finansijskih sredstava kako bi pripreme protekle onako kako treba`.

PORODICA NAJBITNIJA

I još jedna stvar je potvrđena u životu ove uspešne sportistkinje. Skladan porodični život je moguć i pored čestih odsustvovanja od kuće.

Dobra organizacija i ljudi puni razumevanja u najbližem okruženju daju dovoljno mogućnosti da se bavi ovim sportom i postiže vrhunske rezultate, ali i drugim stvarima.

Iako sporadično, ipak tu i tamo prošeta modnom pistom u kreaciji italijanske modne kuće `Pal Zileri`.

`Porodica je stub koji mora da bude čvrst i ako to nije - tako ni druge stvari ne mogu da funkcionišu. Moja neizmerna sreća je što imam dobrog supruga i roditelje koji su uvek tu da priteknu u pomoć, ali i sestra. Kad sam prvi put dobila poziv za učešće na modnoj reviji i kada sam izašla na pistu, bili su oduševljeni, a posebno nekoliko dana pre toga kada sam im rekla da ću nositi muško odelo, na koje je išla i olimpijska medalja iz Barselone. To je stvarno divno izgledalo. Bili su presrećni i davali mi podršku pošto su pretpostavljali da ću verovatno imati užasnu tremu`.

Čak drugi put modnom pistom Jasna je prošetala nedavno, u hotelu `Hajat` u Beogradu, na jubilarnoj 20. reviji iste modne kuće. Ovoga puta uopšte nije imala tremu, kao da pred njom nisu kritični pogledi beogradskog džet seta, već jedan žiri sa nekog svetskog takmičenja.

Među stotinak što profesionalnih manekena, što glumaca, novinara i ljudi iz šou biznisa, Jasna Šekarić je na pistu modne kuće `Pal Zileri` izašla - bosa. Praćena aplauzom, prošetala je pred prisutnima noseći sandale nonšalantno u ruci.

`Dobila sam cipele sa vrlo tankom štiklom, a dosta slabo hodam, u stvari nikada ne nosim cipele sa takvim potpeticama, pa su mi dopustili da se prošetam bosa. Pošto je haljina to dopuštala, jer je lagana i lepršava, ispalo je i simpatično.

Svijet pod nogama

Jasna je u streljaštvu tri puta bila prvak sveta, u Budimpešti 1987. godine, Sarajevu 1989 i Milanu 1994. godine.

Pet puta je bila pojedinačni prvak Evrope (Espo 1986. godine, Mančester 1991, Budimpešta 1992. i 1996. godine i Beograd 2005).

Vicešampion Evrope bila je u Kopenhagenu 1989. i Arnhemu 1990. godine, a na evropskim prvenstvima osvojila je pet bronzanih medalja: jednu juniorsku, u Osijeku 1985. godine i četiri seniorske, u Zagrebu 1989. godine, Strazburu 1994, Arnhemu 1999. i Zagrebu 2001. godine.

Tri puta bila je šampion Evrope u ekipnoj konkurenciji, 1989, 1992. i 1995. godine, šest puta trijumfovala u finalima Svetskog kupa i osvojila `Kristalni globus`, jednom malokalibarskim pištoljem (1988) i pet puta u gađanju vazdušnim pištoljem (1990, 1996, 1997. i 2005. godine). Na velikim takmičenjima, kao što su olimpijske igre, svetska prvenstva, evropska prvenstva, svetski kupovi, mediteranske igre, osvojila je 90 medalja.