U ovoj, 2019. godini, trebalo bi da obeležavamo dve velike godišnjice, 800 godina autokefalnosti Srpske pravoslavne crkve i 830 godina od izdavanja čuvene srednjovekovne Povelje bana Kulina, pisane 29. avgusta 1189. godine.
Ovu povelju bosanski ban Kulin izdao je dubrovačkom knezu Krvašu i građanima Dubrovnika. To je, tako se danas tvrdi i veruje, najstariji diplomatski akt kod svih južnoslovenskih naroda i država. Izdan je u četiri primerka na pergamentu, najverovatnije u pisarnici bosanskog bana koja je bila u Dubrovniku. Pisana je dvojezično, na latinskom i staroslovenskom ćirilicom, srpskim narodnim jezikom. To je povelja darovnica kojom bosanski ban daje velike privilegije i slobode trgovanja na tlu Bosne i na čitavom prostoru srpskih zemalja, kao i izvanredan politički kontekst od značaja za istoriju. Dva primerka povelje se danas nalaze u Dubrovačkom arhivu, a treći, najstariji ili original, se od 1840. godine nalazi na Odelenju slavistike pri ruskoj Akademiji nauka u Sanktpeterburgu (Petrogradu). Četvrti primerak, po svemu sudeći i najstariji, nije sačuvan niti je pronađen. Ovako beleži i tvrdi zvanična nauka, ali vreme pred nama će pokazati da li je to baš istina.
Kulinova povelja je definitivno dokument srpskog jezika i pisma, i dokument srpskog kulturnog nasleđa. Nažalost, tako ne misle određeni politički ekstremi dnevne politike, kao i neki nazovinaučni krugovi u okruženju. Blizu 200 godina na sceni je panbošnjačka i panhrvatska euforija svojatanja ovog dokumenta, kao i niza drugih. Sve se prisvaja, otima, krivotvori i falsifikuje na štetu srpskog jezika i pisma, ali i erodiraju se i omalovažavaju glavni atributi srpskog identiteta (himna, zastava, grb...), ali pre svega jezik i pismo!
Za Bošnjake je to "rodni list" Bošnjaka, "lična karta" Bošnjaka, dokument pisan na "bosančici" i stvar bosanskog narodnog jezika. Na temelju ovog dokumenta i jedni i drugi dokazuju da su oni sukcesori nad bitnim vrednostima srpskog nacionalnog bića. Sudbina ovog dokumenta još uvek je nedovoljno ispitana, sa mnoštvom proizvoljnih i netačnih kvalifikacija. Ostali su sve do danas nepoznati pravi kradljivci i oni koji su širili lažne vesti. Nova istraživanja i saznanja do kojih se došlo, sada s pravom rehabilituju ruskog konzula Jeremiju Gagića, mitropolita sarajevskog Đorđa Nikolajevića i čitav niz srpskih prvaka koji nemaju nikakvog udela u krađi i rasprodaji blaga iz Dubrovačkog arhiva. Tek sada se može govoriti o pravoj istini i o putevima kojima su mnoga dokumenta, zajedno s ovom poveljom, nestala u vešto organizovanoj pljački u Dubrovačkom arhivu.
Povodom ove godišnjice kod Bošnjaka se piše na stotine lažnih napisa koji nemaju veze s istinom i naukom, za razliku od našeg srpskog nacionalnog korpusa koji ćuti!!! Ovim tekstom pozivam sve da se prisete one Njegoševe: U pamet se, braćo Crnogorci (čitaj Srbi)!!! Takođe, ukazujem na najnovija istraživanja prof. dr Zdravka Malbaše o ovoj povelji i zakulisnim radnjama, koja se nalaze između korica knjige pod naslovom "Prvi srpski Codex diplomaticus". Upravo podaci koji se nalaze u knjizi su u velikoj meri sadržani u ovom tekstu.
Poštovani narode, u jeziku jednog naroda je pohranjeno sve njegovo pamćenje!
Na samom kraju! Samo se jednom živi u velikoj godišnjici, 800 godina od osamostaljenja i priznanja naše crkve. Pitaće nas pokoljenja kako ste to obeležili. Umesto odgovora, moraćemo se zacrveneti!!!