Čitav jedan grad stao je na 44 kvadranta metra, sa svim zgradama, saobraćajnicama, metroom, ljudima i prikazanim situacijama.
Beograđanin Borivoj Vujić, zaposlen u Hemijskoj industriji, a rodom iz Svilajnca, ostvario je svoj životni san - sagradio je maketu grada iz mašte.
Za ostvarenje sna "potrošio je" čitavu deceniju, te je vredno radio od 1990. do 2000. godine.
"Još kao dečak u osnovnoj školi voleo sam opštetehničko obrazovanje. Pravio sam razne predmete od materijala koje smo dobijali na času, a za prvu maketu koju sam napravio iskoristio sam vrata koja sam skunuo s jedne sobe" , priča za "Nezavisne" Borivoj Vujić.
I tako je sedamdesetih godina počeo da sakuplja sve makete koje je napravio, kupovao one koje su tih godina mogle da se nađu u Beogradu, kao što su makete aviona, ali tada još nije imao ni ideju šta će s njima biti. I kada mu se već činilo da je prostor premali da bi stale sve makete koje ima, došao je na ideju da napravi jednu veliku, uradio je nacrt i raspored objekata, te isekao karton u obliku i veličini koja mu je odgovarala.
U poslednjoj deceniji prošlog veka Vujić je izradio 12 velikih i 24 manje makete i sve to smestio na 44 kvadratna metra. Kaže da je to svet koji čoveka okružuje, sve ono što čini život u gradu ili na selu.
"U razmeri 1:87 napravio sam savršenu celinu, centralni trg sa parkom, blok visokih zgrada, poslovni prostor, muzeje, autobusku i železničku stanicu, metro, aerodrom, cirkus, vrtić, školu, pozorište, sportske terene, izviđački dom, salon automobila, garažu za parkiranje, pijacu, bolnicu, bazen, reku, a tu je i industrijska zona na periferiji tog zamišljenog grada. Sa druge strane, napravio sam seoce i zamak na jezeru", priča Vujić.
Vujićev grad izglada kao pravi. To nisu kućice od kartona i šperploče, bezlične i bezbojne, već živopisne i skoro stvarne. Mašta je učinila svoje pa je za živu ogradu korišćen zeleni itison, za jelke četke za pranje flaša, za ulične stubove kineske čačkalice. Atletska staza napravljena je od šmirgl papira, krošnje drveća od komadića sunđera, a za kamenčiće su poslužile tvrde bombone.
Ali, nisu tu bili samo objekti, drveće i cveće. Mladenci su se sa svatovima šepurili na putu ka crkvi, vodenica je okretala svoj točak, a stari rudnik je ponovo proradio.
Samo jednim pritiskom na dugme fudbaleri iznova počinju utakmicu najvažniju u sezoni, rekerativci zaplivaju još jedan krug po bazenu, a klizači nastavljaju pripreme za neko važno takmičenje.
Vujić je svoju maketu želeo da pokaže i drugima, pa je tražio gde da je postavi.
"Obišao sam sva prikladna mesta, od Subotice do Resavske pećine, ali uvek su se pojavljivali neki politički faktori koji nisu dozvoljavali da se makete izloži javnosti. Sada je smeštena u mojoj vikendici u selu Meljak, kraj Beograda, i tamo je od aprila prošle godine. Pošto sam u međuvremenu dobio i sertifikat Ministarstva prosvete, u organizovanim posetama dolaze učenici od prvog do četvrtog razreda osnovnih škola da je vide. Obilazak makete traje sat vremena, održim im kraće predavanje iz poznavanja prirode ili sveta oko nas, zavisi koji su razred, a onda je oni razgledaju i lepo provedu vreme", priča Vujić.
Tu je i nagradna igra, ko prvi pronađe skriveni predmet, na poklon dobija jedan saobraćajni znak.
Međutim, to nije jedina maketa koju učenici i oni koji žele da vide taj grad iz snova imaju na raspolaganju, jer ih u drugoj prostoriji čeka - sudar automobila.
"Hteo sam da prikažem i jednu realnu situaciju u gradu, šta se događa kada su učesnici u saobraćaju nepažljivi", dodao je atuor makete.
Vujić planira da nastavi rad i uskoro, možda za godinu ili dve, otvori i galeriju za decu.