Ne postoje utemeljeni dokazi za tvrdnje da građani Bosne i Hercegovine jedu najlošiju hranu u Evropi, tvrdi Sejad Mačkić, direktor Agencije za sigurnost hrane BiH.
Sudeći po laboratorijskim nalazima, građani BiH jedu relativno zdravu hranu. Od ukupno više od 70.000 laboratorijskih uzoraka samo je 6,9 odsto bilo nezdravo. Mačkić ocjenjuje da ovi podaci nisu alarmantni.
Direktor Agencije za sigurnost hrane BiH ističe i da su zastarjeli zakoni koji se moraju uskladiti sa standardima Evropske unije najveći problem ove institucije. Kaže da je usklađivanje ovih zakona ogroman posao.
"Urađeno je mnogo i mogu obećati da ćemo sve učiniti da nam zakoni što se tiče hrane budu kao i u Njemačkoj. Pravimo strategiju, ne pravi se ništa preko noći", objašnjava Mačkić.
Ocjenjuje da je neophodno da se poveća broj inspektora na terenu i da njihov rad bude efikasniji.
NN: Koja je funkcija Agencije za sigurnost hrane BiH i kakvi su dosadašnji rezultati ove agencije?
MAČKIĆ: Agencija za sigurnost hrane BiH je naučnoistraživačka institucija i daje naučne preporuke što se tiče hrane. Osnovana je odlukom Vijeća ministara BiH 2005. godine a ja sam na čelu Agencije od juna 2007. godine. Danas Agencija ima 25 službenika raznih stručnih profila među kojima su doktori, veterinari, prehrambeni tehnolozi i drugi stručnjaci.
Mi ne razdvajamo da li je hrana uvezena ili proizvedena u Bosni i Hercegovini. Hranu posmatramo sa aspekta da li je to siguran ili nije siguran proizvod. Siguran proizvod je svaka hrana koja neće štetno uticati na ljudski organizam. Na osnovu laboratorijskih analiza u prošloj godini je pregledano 70.560 uzoraka na području cijele BiH. Od toga, higijenski nije ispravno bilo 6,9 odsto uzoraka.
NN: Da li je to veliki procenat?
MAČKIĆ: Kada izvršimo poređenje sa drugim zemljama u regionu, to nije veliki procenat. Hrana je kvarljiva materija i u svakom trenutku može doći do kvarljivosti i trovanja potrošača. Kad uporedimo naše podatke s podacima drugih zemalja, kao i istraživanja koje je vršila Evropska unija, stanje u BiH nije alarmantno. U zemljama članicama Evropske unije 1998. godine bilo je 11 odsto nesigurnih proizvoda. I u drugim zemljama dolazi do pojediničanih trovanja hranom ili kriznih situacija poput kravljeg ludila i sličnih bolesti tako da mi po trovanjima hranom nismo izuzetak.
NN: Često se kaže da građani BiH jedu najlošiju hranu u Evropi. Po laboratorijskim pokazateljima to nije tačno?
MAČKIĆ: Volio bih da neko ima te podatke, da ima laboratorijske nalaze koji potkrepljuju tvrdnju da građani Bosne i Hercegovine jedu nezdravu hranu. Mi možemo govoriti da je nešto loše samo ako imamo laboratorijski nalaz koji to potvrđuje. Samo na osnovu takvih nalaza možemo govoriti o kvalitetu hrane. Ove podatke mi imamo iz laboratorija u cijeloj BiH i jedino su to pravi pokazatelji kvaliteta hrane.
NN: Postoji li razlika između te zvanične statistike i situacije na terenu, jer smo svjedoci masovnih trovanja hranom?
MAČKIĆ: Ja ne govorim o pojedinačnim slučajevima već o ukupnoj statistici od 70.000 kontrolisanih uzoraka. Kada se pravi porocjena rizika od trovanja, nema stoprocentne zaštite da neće doći do trovanja hranom. To je nemoguće jer je hrana kvarljiva materija koja se može pokvariti ukoliko se ne skladišti kako treba ili ako se ne proizvodi na pravi način. Čak i ako se ne čuva dobro u kući, može doći do trovanja. Treba uzeti u obzir i današnji sasvim drugi način ishrane. Danas se na jednom mjestu može kupiti hiljadu sendviča i može doći do masovnog trovanja. To je teško spriječiti.
NN: Slažete li se sa ocjenama da je loša poruka da vlasnici ugostiteljskih objekata nakon velikih trovanja hranom budu blago ili nikako kažnjeni?
MAČKIĆ: Da bi se restoran otvorio, nadležna je institucija kantona ili entiteta. U Zakonu o hrani stoji da je proizvođač hrane dužan i obavezan na tržište BiH stavljati siguran proizvod. Ako je bilo trovanje, on je odgovoran kao proizvođač i snosi zakonske kazne. Kazne su od 100.000 KM i prijave preduzimaju inspektori na terenu.
NN: Koliko ste zadovoljni provođenjem preporuka Agencije za sigurnost hrane BiH?
MAČKIĆ: Saradnja sa inspektoratima u Federaciji BiH i Republici Srpskoj je dobra. Sve što smo im naložili, oni su izvršili. Agencija za sigurnost hrane BiH je postala kontaktna tačka za RASFF sistem - sistem brzog uzbunjivanja za hranu i hranu za životinje Evropske komisije. Putem RASFF sistema Agencija prima obavijesti o hrani koja je potencijalni rizik za zdravlje potrošača a koja dospijeva na tržište BiH. O ovakvim slučajevima obavještavamo inspektore, dajemo im preporuke. Mi budemo obaviješteni svaki dan iz Evrope da li je na tržištu BiH neki sumnjivi proizvod. I onda su inspektori dužni da provode te mjere. Sve što smo im kazali, oni su blagovremeno uklonili. Bilo je niz proizvoda koji su sumnjivi i brzo su povučeni s tržišta.
NN: Već godinama se priča kako je malo inspektora a niko ne radi da se broj inspektora i njihova efikasnost povećaju. Kakvo je Vaše mišljenje o tome?
MAČKIĆ: Koliko će biti inspektora, nije moja nadležnost, a slažem se da treba više inspektora i neophodno je da oni imaju bolje uslove rada. Zbog načina ishrane u kojem prevladava fast fud ishrana, potreban je veći broj inspektora na terenu.
NN: Kako se može nadomjestiti nedostatak inspektora?
MAČKIĆ: Jedna od naših stretegija je da pokrenemo pitanje da se i sami potrošači zainteresuju šta jedu. Da više vode računa gdje kupuju hranu, na kojim mjestima, da li u registriranim mjestima. Da li građani obraćaju pažnju na miris, okus ili izgled hrane. Potrebno je građane uvjeriti u neophodnost provjere ispravnosti deklaracije. Građani moraju više pažnje da obrate šta kupuju i da onda nadležne inspekcije obavijeste. To treba da urade i zbog sebe i zbog drugih.
NN: Da li su naše laboratorije osposobljene i dovoljno opremljene za provjeru svih aspekata ispravnosti hrane?
MAČKIĆ: Većina analiza za kontrolu hrane se može raditi u Bosni i Hercegovini, a postoje i neke komplikovanije analize koje ne možemo raditi. U tim slučajevima se uzorci šalju vani na kontrolu. Jačanje laboratorija će jačati i samu Agenciju za sigurnost hrane BiH.
NN: Kakvo je stanje u zakonskoj regulativi kontrole namirnica u BiH? Je li istina da u našoj zemlji postoje propisi o hrani koji su stari i po 30 godina?
MAČKIĆ: Ocjena Evropske unije je da je Agencija za sigurnost hrane u BiH za godinu dana napravila najveći korak u onim pravcima koje smo trebali uraditi. Napravili smo sistem iz ničega. Raspisali smo konkurse, primili ljude. Mnogo se radi. Mnogi propisi koje sada imamo usaglašeni su sa Evropskom unijom. BiH je ravnopravan član sa evropskim standardima o hrani. Limitirajući faktor jeste dug vremenski period potreban za izradu propisa koji su usklađeni sa legislativom Evropske unije i činjenica da je takvih propisa jako mnogo. Radimo na 20 propisa o hrani koji će biti usaglašeni s propisima EU. Sada je problem što imamo zastarjele propise o hrani koji su rađeni sedamdesetih ili osamdesetih godina prošlog stoljeća. Da bismo to usaglasili, moramo raditi nove koji će biti usaglašeni sa EU. Urađeno je mnogo i mogu obećati da ćemo sve učiniti da zakoni što se tiče hrane budu kao i u Njemačkoj. Međutim, to su dokumenti od hiljadu stranica. Najradije bih da je to neko uradio prije mene i treba nam podrška. Ja sam zadovoljan na osnovu onoga što sam dobio iz laboratorije. Pravimo strategiju, ne pravi se ništa preko noći.
NN: Stiče se utisak da na terenu i nisu prisutni evropski standardi?
MAČKIĆ: Ne mogu ja dežurati u svakoj slastičarnici i paziti da neko ne pojede pokvaren kolač, niti biti odgovoran ako se otruje.