Nikola Pejaković zvani Kolja rođen je 1966. u Banjaluci. Studirao je pozorišnu režiju i do danas je, pored rediteljskog i dramaturškog rada, napisao nekoliko filmskih scenarija, glumio u desetak domaćih filmova.
Piše muziku za film i pozorište. Snimio je svoj prvi album `Mama, nemoj plakati` u kojem je autor svih pjesama, glavni vokal, svira većinu gitara i pojedine klavirske dionice. Pamtimo ga po upečatljivim rolama koje je ostvario u filmovima: `Lepa sela, lepo gore`, `Kaži zašto me ostavi`, `Nebeska udica`, `Senke uspomena`, `Rat uživo`, `Mrtav ladan`, `Normalni ljudi`. Zapaženu ulogu ostvario je i u seriji `Složna braća`, od kojih je neke i režirao. U Zvezdara teatru istovremeno je režirao i igrao u predstavi `Kontuzov` po tekstu jednog od najvećih evropskih dramatičara Hriste Bojčeva. Nedavno je sa ekipom filma `Mi nismo Anđeli 3` došao u svoj rodni grad predstavljajući ovu hit komediju.
BLISKOST SA ULOGOM DORIJANA
U trećem nastavku `Anđela` Kolja glumi muzičara Dorijana koji je prodao dušu đavolu kako bi, u socijalističkoj Jugoslaviji, postao rok zvijezda i stekao bogatstvo i slavu. Iako se ne smatra prvenstveno glumcem, Koljina gluma je bila odlična a lik uspješnog turbofolk pjevača Dorijana je tako simpatično i uvjerljivo odigrao. Međutim, Kolja misli da nije najbolje sam pričati o ulozi koju je igrao.
`Vrlo je teško o sebi govoriti i nije ni dobro. To je velika uloga, glavnjak je, jako puno prostora, lik je jako zahvalan, blizak mi je i prosto razumijem te probleme`, priča Pejaković.
Reditelj Petar Pašić, kome je ovo prvi film, je njegov prijatelj i nije postojao nijedan razlog da Kolja ne prihvati tu ulogu.
`Ja u filmu zaista imam jako puno prostora, u svakom sam kadru. S jedne strane, to je zahvalno za glumce, pruža jako puno mogućnosti za igru, s druge strane, stavlja mu samar da nosi film i veliku odgovornost`, kaže Pejaković.
O ukupnom dojmu trećeg nastavka `Anđela` Kolja se nije htio puno izjašnjavati objašnjavajući da u ovom filmskom biznisu, oni koji se bave glumom nisu autori filma.
`Mi smo autori naših uloga i možemo da branimo jedan unutrašnji, jedan kazneni prostor koji je samo naš. Ja mogu da branim to i da pokušam da se tu ne kompromitujem`, govori Kolja. U tom smislu, kako kaže, zadovoljan je ulogom koju je ostvario u `Anđelima 3`.
TAMNA I SVIJETLA STRANA
Gledaoci Kolju većinom doživljavaju kao simpatičnog, dobroćudnog lika. Međutim, scenario koji je napisao za film `Ledina` je mračan i prilično depresivan. Tu se otkriva neka njegova tamna strana koju mnogi ne prepoznaju. Kolja potvrđuje da kod njega postoji i jedna i druga strana.
`Komedija je jako težak posao i ja ne verujem da postoje srećni komičari. Čaplin je bio protjeran iz Amerike, umro je ozlojeđen, ljut, gorkog ukusa. Beni Hil je otjeran s Temza televizije, njegov otkaz je trajao 20 sekundi, čovjek koji je bio najbolji izvozni proizvod Engleske`, govori Kolja.
On naglašava da kod njega postoji i ta tamna strana koja drugima nije tako vidljiva.
`Ono na šta ne mogu da utičem je to što imam želju da nasmijem ljude i izgleda da je to nešto što probija i što je kod mene dominantno kada sam među ljudima`, kaže Kolja. Ipak, dodaje da postoji nešto što je dominantno kada je sam u četiri zida, a to je ona crna strana.
OTKRIVANJE VJERE
Za Koljin život presudno je bilo otkrivanje vjere i snage koja ona daje čovjeku. Iako je za njega vjera bitnija od svega drugoga ne voli mnogo da priča o tome.
`Vrlo često se dešava kad govorim o sebi i religiji, o sebi i pravoslavlju, da sve to kad god kažem zvuči naivno, prepotentno. Pričom o tome praznim srce, a ne pomažem nikome da me shvati jer je to jako lična stvar`, ističe Kolja.
Ono što zna i što osjeća je da je pravoslavlje jedina istina i u to on ne sumnja. Međutim, trebalo mu je, kaže, dosta vremena da to shvati. Prije toga je bio veliki ateista, u stvari, antiteista…
`Snaga Boga se vidi i u tome što je mene vratio u svoje krilo, mene, koji sam bio ogorčeni protivnik vjere`, ističe Kolja.
NIKO NIJE BIO PROROK U SVOM SELU
Rođen je u Banjaluci gdje je proveo prvih 20 godina života. Godine 1985. otišao je u Beograd, punih 21 godinu je tamo i danas mu je vrlo teško da se odredi gdje tačno pripada. Odnosno, kako on smatra, nema razloga ni da se određuje jer, po njegovom mišljenju, Banjaluka i Beograd su jedno.
A, odavno se priča o filmskom projektu u RS u koji bi Kolja bio uključen. On smatra da se kroz taj filmski projekat trebaju afirmisati mladi ljudi. Pojašnjava da je osnovna ideja projekta raspisivanje konkursa na koji bi se sa svojim idejama mogli prijaviti ljudi koji su iz Banjaluke, a studiraju režiju ili dramaturgiju.
`Oni moraju da se jave na konkurs, da daju scenarije i da se onda tim putem nađe odgovarajući projekat ili projekti. Ja sam već u godinama, iako 40 godina možda i nisu neke godine, ipak znam da ovdje ima mladih ljudi koji mnogo više zaslužuju pažnje. Ja bih volio da oni to urade, a ne ja. Mogu da im tu pomognem ili eventualno da ih spojim s nekim ljudima... Niko nije bio prorok u svom selu, pa neću ni ja`, kaže Kolja.
Filmska produkcija u Banjaluci i RS takoreći i ne postoji, a Kolja smatra da je to zbog gubitka kulturnog identiteta:
`Onom brzinom kojom budemo stvarali od Grmečke koride novu Guču, onom brzinom kojom budemo pravili od Ćopića, Kočića, Dučića nacionalne brendove, odnosno, onog trenutka kad se budemo okrenuli našim korijenima, tom brzinom će se poboljšavati i kulturna situacija u Banjaluci i RS. Ako se kulturno ne otcijepimo od Sarajeva, mi smo mrtvi. To je svakom slobodno mislećem čovjeku jasno. To je problem i hrvatskog korpusa, potpuno isti. Mislim da ove maske treba da padnu i da se konačno shvati da mi ne dijelimo pogled ni na daleku ni na bližu istoriju`, kaže Kolja.
Objašnjava da je film u RS u začetku, jer se iz rata izašlo s nekoliko privatnih televizija koje imaju, kako kaže, `ograničen fundus mozgova i sposobnosti`.
`Sarajevo je, s druge strane izašlo sa 50 godina iskustva i sa već formiranim televizijama. Žao mi je što sam se bacio na politiku, da me ne shvatite pogrešno, ali čini mi se da je u ovoj zemlji sve politika, pa i film. Ja ne kažem da mi treba da pravimo novu državu, mi treba da budemo politički realisti, mi treba da učestvujemo u kulturnom identitetu BiH onoliko koliko god zaslužujemo, i mi treba jednostavno da se toga držimo. A, da se pokrene filmska produkcija u RS, potrebna je politička akcija. Ovdje se ne može snimiti film ako to političari ne pomognu, bar prvi. Kasnije će stvari ići same od sebe ali oni moraju da naprave zakon, moraju da naprave uslove, moraju da naprave filmski centar. Za to trebaju vizionari a ne politički i kulturni pajaci i kepeci`, kaže na kraju Kolja.