Gordana Doroslovac je prevodilac s albanskog jezika na srpski, a pored albanskog govori još 11 jezika.
Vlasnik je dve fakultetske diplome, jedne beogradske, a druge Univerziteta u Tirani. Jedina je Srpkinja koja je diplomirala na Fakultetu za albanski jezik, književnost, istoriju, geografiju i turizam u glavnom gradu Albanije. Ali to su samo fakta. Ono što nju čini posebnom jeste ljubav prema Albaniji, njenoj kulturi i narodu, koji u Srbiji poslednjih decenija nije na vrhu liste omiljenih. Naprotiv.
"U Tiranu smo došli 7. novembra 1992. godine. Moj suprug Milenko radi u Ministarstvu spoljnih poslova i tamo je dobio premeštaj. Bio je u toku drugi talas građanskih nemira izazvanih propašću piramidalnih banaka, kada je narod razbijao ambasade i sve na šta je naišao", kaže Gordana.
Samo nedelju dana pošto je došla sa svojom porodicom u Albaniju, dogodio se još jedan talas nereda. Sve što je bilo od stakla u Tirani tada je razbijeno, sve do prvog sprata visine, dokle je kamen moguće dobaciti. Bila je razbijena i Ambasada tadašnje Jugoslavije.
Posle prvih mesec dana provedenih u hotelu, u kome uslovi života nisu bili ni blizu dobri, sa sinom, koji je tada bio mali, vratila se na tri meseca u Beograd, dok nije obezbeđen pristojan stan. Ni trenutka nije razmišljala da li da ostane u svojoj zemlji, već je odmah, pošto je suprug obavestio da je stan sređen, došla ponovo u Tiranu. Godinu dana kasnije, početkom oktobra 1993. godine počela je da uči albanski jezik, iako joj niko nije verovao da je ozbiljna u svojoj nameri.
"Kada sam mužu rekla da hoću da upišem fakultet, pogledao me, skoro se zagrcnuo i upitao da li sam sigurna. Rekla sam da jesam i onda je on napisao molbu našoj ambasadi, ona Ministarstvu i dok sam čekala odgovor da li se oni slažu s tim ili ne, ja sam sa svim tim dokumentima išla na fakultet, u Rektorat, pa su me iz Rektorata poslali opet u Ministarstvo, ono njihovoj vladi. Onda se administracija vraćala istim putem i to je trajalo od oktobra do martaš, sjeća se Gordana.
Dok je čekala sa svojim profesorom, s kojim je u međuvremenu počela da uči jezik, prešla je udžbenik albanskog za strance.
"Kada sam mu rekla da hoću da upišem albanski, pogledao me, dva puta trepnuo, što je bio znak da razmišlja, i rekao: 'Gordana, Vi znate da je to teško, da mora mnogo da se radi, ali da to morate i da završite.' Na sva ta pitanja odgovorila sam potvrdno. Kada sam došla do prvih ispita u junskom roku, a spremala sam ih tako što sam sve knjige i udžbenike prešla, kao i spisak pitanja i nisam imala nikakve privilegije time što sam Srpkinja. Uzgred, bila sam jedina Srpkinja koja je upisala taj fakultet u Tirani", priča.
Prve ispite je dala u prvom ispitnom roku, dobila je tri desetke, profesori su bili oduševljeni i, tvrdi, nije bilo trunke protekcije. Jedina prednost koju je kasnije stekla bile su konsultacije. Mogla je da ide kod profesora na konsultacije kad god joj je to bilo potrebno i za nju su uvek imali vremena, što nije bio slučaj s ostalim, domaćim studentima.
"Uspela sam da dam prvu godinu u septembarskom roku, očistim sve ispite i upisala sam drugu godinu. Bila sam vanredni student s visokim prosekom i mogla sam da tražim da mi se skrati vreme studiranja. To je, inače, nešto na što kod njih student ima pravo", priča Gordana.
Doroslovčeva je napisala molbu za skraćenje vremena studiranja, ali rektor nije bio raspoložen da tako nešto uradi. Kasnije je saznala da je imao izvesni gard prema njoj kao Srpkinji.
"Odgovor je usledio da mi samo Vlada i premijer mogu rešiti problem. U tom slučaju, odgovorila sam mu, idem kod premijera. Odatle sam prešla ulicu i otišla u Vladu, kod inspektorke za visoko obrazovanje Valentine Lapi. Ispričala sam joj šta se desilo, ona je pozvala premijerovog savetnika za visoko obrazovanje, pitala ga da li je to izvodivo, jer nisam htela da završavam albanski u Beogradu, gde se uči kao strani jezik, već tu, gde se on izučava kao maternji, po sasvim drugom programu. Kada sam joj izložila svu tu argumentaciju, složila se sa mnom", kaže Gordana.
Odobrili su joj skraćenje vremena studiranja po preporuci tadašnjeg premijera Aleksandra Meksija.
Fakultet je završila za tri godine, mada ga Albanci studiraju pet. Njen prosek bio je 9,30. Tema koju je obradila za diplomski bila je paleohrišćanski nazivi na teritoriji Albanije, Srbije i Crne Gore.
Kasnije se prijavila i na postdiplomske studije, dala je jedan ispit, a onda su 1997. godine ponovo izbili nemiri, uvedeno je vanredno stanje i njena porodica je pozvana u Srbiju. U Albaniju se vratila čim je čula da su škole počele da rade. Tokom boravka u Albaniji, Gordana je upoznala mnoge i tada a i kasnije značajne političke ličnosti te zemlje. Među njima je bio budući predsednik Albanije Redžep Majdani. U to vreme bio je bez posla, inače profesor fizike na Univerzitetu u Tirani.