Trud i žrtva u te­me­lji­ma sva­kog pojedinca

SA­RA­JE­VO - Ni­ko ne­će na­šu mu­ku ži­vje­ti i na­še pro­ble­me rje­ša­va­ti ako to ne uči­ni­mo sa­mi, po­ru­čio je u pe­tak u baj­ram­skoj čes­tit­ki re­isu-l-ule­ma Islam­ske za­je­dni­ce Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne Hu­se­in Ka­va­zo­vić.

Ka­ko je ka­zao, "da­nas je 9. zul hi­žde, dan Are­fa­ta, u ko­jem ha­dži­je iz svih di­je­lo­va svi­je­ta pri­vo­de kra­ju obre­de ha­dža".

"Sti­gli su ta­mo u do­li­nu Me­ke da obno­ve svoj za­vjet na po­kor­nost Al­la­hu, dž.š., po­la­žu­ći svo­ju ru­ku na Crni ka­men Ka­be. Su­tra (su­bo­ta) je Kur­ban-baj­ram. Obi­lje­žit će­mo ga na­ma­zom i pri­no­še­njem žrtve kur­ba­nom, što je na­ša obno­va za­vje­ta Bo­gu", obja­snio je Ka­va­zo­vić.

Po­ru­čio je da se u da­ni­ma Kur­ban-baj­ra­ma mu­sli­ma­ni sje­te žrtve svih Bo­ži­jih po­sla­ni­ka i do­brih lju­di, pre­da­ka iz pro­šlos­ti.

"Ni­ka­kvo pos­ti­gnu­će ne­će sa­mo od se­be do­ći. Trud i žrtva u te­me­lji­ma su sva­kog slo­bo­dnog po­je­din­ca i na­ro­da. Sva­ko od nas mo­ra po­ka­za­ti od­go­vor­nost za ema­net ko­ji mu je po­vje­ren. Čo­vjek je u prvom re­du bi­će od­go­vor­nos­ti. Po­zi­vam vas na ispu­nje­nje pre­uze­tih oba­ve­za i me­đu­so­bnu so­li­dar­nost", ka­zao je Ka­va­zo­vić te po­ru­čio da u da­ni­ma Baj­ra­ma "na­ša bri­ga bu­du i na­še ko­mši­je s ko­ji­ma ži­vi­mo".

"Nji­ho­va sre­ća ne­ka bu­de i na­ša, nji­ho­va bol i tu­ga ne­ka bu­du po­ziv da im pri­te­kne­mo u po­moć", po­ru­čio je Ka­va­zo­vić.

Po­zvao je mu­sli­ma­ne, pra­vo­slav­ce, ka­to­li­ke i Je­vre­je da slo­žno ra­de na po­di­za­nju po­ro­di­ca, od­ga­ja­nju dje­ce i ču­va­nju za­je­dniš­tva.

"Bo­sna je na­ša do­mo­vi­na i ču­vaj­mo je", do­dao je re­is Ka­va­zo­vić u po­vo­du Kur­ban-baj­ra­ma, je­dnog od naj­ve­ćih pra­zni­ka mu­sli­ma­na.

"Svi­ma va­ma u do­mo­vi­ni Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni i San­dža­ku, u Hrvat­skoj, Slo­ve­ni­ji, Srbi­ji i di­ja­spo­ri že­lim sre­tne i be­ri­će­tne baj­ram­ske da­ne. Pro­ve­di­mo ih s po­ro­di­com, ro­dbi­nom, pri­ja­te­lji­ma i ko­mši­ja­ma. Ne­ka baj­ram­ska ra­dost ispu­ni na­ša srca i uđe u na­še po­ro­di­ce i do­mo­ve. Baj­ram še­rif mu­ba­rek ol­sun", po­ru­čio je re­is Ka­va­zo­vić.

Kur­ban-baj­ram ima dvos­tru­ko zna­če­nje - to je pra­znik ka­da se pri­no­se žrtve, a uje­dno je i Ha­džij­ski baj­ram. Iz BiH, pre­ma po­da­ci­ma Islam­ske za­je­dni­ce BiH, na hadž je ove go­di­ne oti­šlo oko 1.200 vjer­ni­ka.

Po bh. obi­ča­ji­ma ko­ji su uze­ti iz pra­vi­la po­na­ša­nja sva­ko­ga mu­sli­ma­na ka­da je u pi­ta­nju bla­gdan kao ovaj, uju­tru se oko 40 mi­nu­ta po izlas­ku Sun­ca kla­nja baj­ram-na­maz, ko­ji je va­žan za sve odra­sle i pu­no­lje­tne mu­škar­ce. Na­kon to­ga ide se na me­za­ris­ta­ne ili gro­blja da se po­sje­te oni ko­ji su nam naj­bli­ži, a ko­ji vi­še ni­su me­đu na­ma. Na­kon obi­las­ka me­za­ris­ta­na, tra­di­ci­onal­no se ide ku­ći, zbog če­ga je ovaj pra­znik po­ro­di­čni.

Po­ro­di­ce se oku­plja­ju i čes­ti­ta­ju je­dni dru­gi­ma, naj­mla­đi­ma se da­ju po­klo­ni - he­di­je, a obi­čaj je i pos­tav­lja­nje so­fre da bi se uži­va­lo u po­ro­di­čnom bla­gos­ta­nju. To je pri­li­ka da se po­ro­di­ca oku­pi, a s vre­me­na na vri­je­me se po­zi­va­ju i pri­ja­te­lji ili po­zna­ni­ci. Po­tom se odla­zi na kla­nje kur­ba­na. Obi­čno se kur­ba­ni ko­lju prvi dan, a dru­gi i tre­ći di­je­le. To u prvom re­du pri­pa­da dje­ci ko­ja prven­stve­no obi­la­ze ko­mši­je i nji­ma se po­di­je­li je­dna tre­ći­na kur­ba­na, kao i pri­ja­te­li­ma i po­zna­ni­ci­ma, dok se dru­ga tre­ći­na kur­ba­na di­je­li si­ro­ma­šni­ma, opet prven­stve­no ko­mši­ja­ma i oni­ma ko­ji su naj­bli­ži u mjes­tu sta­no­va­nja, a tre­ba se sje­ti­ti i onih ko­ji su da­le­ko.  

Ibra­hi­mo­va ili Abra­ha­mo­va žrtva    

Pre­ma vje­ro­va­nju, oko 2000. go­di­ne pri­je no­ve ere Bog je na Ze­mlju po­slao je­dnog svog ro­ba, u vri­je­me ka­da su se lju­di po­ko­ra­va­li ido­li­ma i ki­po­vi­ma. Po­slao ga je s is­ti­nom u je­dnog Bo­ga. Taj čo­vjek je bio Ibra­him ili Abra­ham. Do svo­je sta­ros­ti Ibra­him ni­je mo­gao ima­ti dje­ce i kad je već gu­bio na­du jer ni­je mo­gao do­bi­ti si­na sa svo­jom že­nom Sa­rom, odlu­či­li su se da mu dru­ga že­na ro­di di­je­te. Bi­la je to Ha­ga­ra ili Ha­dže­ra ko­ja je ro­di­la si­na ime­nom Isma­il ili Išmae. On će bi­ti pra­otac arap­skog na­ro­da. Ali, Ibra­hi­ma je, ka­ko pi­še u vjer­skim knji­ga­ma, če­ka­lo ve­li­ko izne­na­đe­nje. Do­če­ka­la su ga "tro­ji­ca" i re­kla mu da će Sa­ra ro­di­ti di­je­te, na što se ona na­smi­ja­la, jer je zna­la da je pres­ta­ra da ro­di, na što su oni re­kli da će ona ro­di­ti i da će di­je­te bi­ti mu­ško i da će ga na­zva­ti Is­hak, što na sta­ro-he­brej­skom zna­či smi­je­šak. Od nje­ga će po­te­ći Ži­do­vi. Na­kon to­ga, ka­ko sve­te knji­ge ka­žu, Bog je Ibra­hi­mu na­re­dio da žrtvu­je svog prvog si­na Isma­ila, a kad je Bog vi­dio da Ibra­him bez po­go­vo­ra sli­je­di nje­gov na­um, za­us­ta­vio je egze­ku­ci­ju i umjes­to Isma­ila pos­ta­vio ovna kao žrtvu. Od tog da­na, pa sve do da­nas, mu­sli­ma­ni iz­vrša­va­ju za­po­vjed žrtvo­va­nja kur­ba­na.