U Švedskoj smanjuju pušenje alternativama cigaretama - i nikotinske vrećice dobar izbor

BA­NJA­LU­KA, SA­RA­JE­VO - Šved­ska se svo­jim mo­de­lom bor­be pro­tiv pu­še­nja is­tiče kao naj­pro­gre­si­vni­ja čla­ni­ca EU, a ključ us­pje­ha šved­skog mo­de­la je pre­la­zak pu­šača s ci­ga­re­ta na potencijalno ma­nje šte­tne al­ter­na­ti­vne du­van­ske i ni­ko­tin­ske proi­zvo­de. To su proi­zvo­di po­put e-ci­ga­re­ta, ni­ko­tin­skih vrećica i gri­ja­nih du­van­skih proi­zvo­da.

Šved­ska je na taj način ispo­što­va­la pre­po­ru­ku kon­ven­ci­je Svjet­ske zdrav­stve­ne or­ga­ni­za­ci­je za kon­tro­lu du­va­na (FCTC), što se po­ka­za­lo vrlo us­pje­šnim.

Re­zul­tat je ja­sno vi­dljiv... Već 2019. je sve­ga 6,4 od­sto Šveđana sta­ri­jih od 15 go­di­na sva­ko­dne­vno pu­ši­lo, što je naj­niži udio po­pu­la­ci­je u EU, ali i da­le­ko ispod pro­sje­ka od 18,5 od­sto u 27-čla­nom blo­ku, pre­ma sta­tis­tičkoj agen­ci­ji Euros­tat.

Broj­ke Agen­ci­je za ja­vno zdrav­stvo Šved­ske po­ka­zu­ju da je sto­pa pu­še­nja od ta­da sa­mo nas­ta­vi­la pa­da­ti, do­se­gnuv­ši 5,6 od­sto pro­šle go­di­ne, a očeki­va­nja su da pa­dne ispod pet od­sto već do kra­ja go­di­ne.

Šved­ski stručnja­ci objaš­nja­va­ju da nji­hov mo­del po­dra­zu­mi­je­va ljud­ski pris­tup pu­šačima jer im se umjes­to sa­vje­ta "mo­raš pres­ta­ti", za ko­ji je po­zna­to da je­dnos­ta­vno ne fun­kci­oni­še na ve­li­kom pos­tot­ku pu­šača, omo­gućila in­for­ma­ci­ja o potencijalno ma­nje šte­tnom proi­zvo­du od ci­ga­re­ta s ci­ljem da se u prvoj fa­zi pu­šač pre­ba­ci na taj proi­zvod, a na­kon to­ga da la­kše pres­ta­ne sa ko­ri­šte­njem bi­lo ka­kvog du­van­skog ili ni­ko­tin­skog proi­zvo­da.

Ta­ko osim sma­nje­nja pu­še­nja, šved­ski pris­tup do­no­si sa so­bom i em­pa­ti­ju pre­ma pu­šačima, gdje im je umjes­to sti­gma­ti­za­ci­je pružena po­drška u na­po­ri­ma da pres­ta­nu pu­ši­ti ili se okre­nu potencijalno ma­nje šte­tnim al­ter­na­ti­va­ma.

Ovo je bi­la te­ma broj­nih is­traživa­nja i iz­vje­šta­ja, a je­dan od njih je i onaj na­zi­va "Šved­sko is­kus­tvo: Put ka druš­tvu bez du­van­skog di­ma". Osim što se po­sve­tio de­ta­ljnom is­traživa­nju šved­skog mo­de­la, on go­vo­ri i o potencijalno ma­nje šte­tnim al­ter­na­ti­va­ma, te to­me na ko­ji način one mo­gu bi­ti pri­mjer za rje­še­nje ovog pro­ble­ma i u dru­gim ze­mlja­ma. Osno­ve us­pje­ha tog mo­de­la pre­ma auto­ri­ma iz­vje­šta­ja su:

- pre­po­zna­ti al­ter­na­ti­vne proi­zvo­de kao potencijalno ma­nje šte­tne od ci­ga­re­ta te pod­sta­knu­ti pu­šače da pređu s ci­ga­re­ta na potencijalno ma­nje šte­tne al­ter­na­ti­ve,

- pružiti in­for­ma­ci­je o tim proi­zvo­di­ma za­sno­va­ne na činje­ni­ca­ma. Ja­sno je da ne pos­to­je du­van­ski ili ni­ko­tin­ski proi­zvo­di bez ri­zi­ka za zdrav­lje, ali broj­na naučna is­traživa­nja (uos­ta­lom to je za­dnje pot­vrdi­la i glo­bal­na naučna mreža Coc­hra­ne) po­ka­zu­ju da su e-ci­ga­re­te, na pri­mjer, vi­šes­tru­ko efikasnije u odvi­ka­va­nju od pu­še­nja od stan­dar­dnih pos­to­jećih te­ra­pi­ja, ali i čak do 95 ods­to potencijalno ma­nje šte­tne od ci­ga­re­ta,

- re­gu­la­ti­va mo­ra bi­ti kon­stru­isa­na na način da al­ter­na­ti­ve bez di­ma učini dos­tu­pni­jim od ci­ga­re­ta.

Dr An­ders Mil­ton, ko­ji je bio i na čelu Šved­ske, a ka­sni­je i Svjet­ske me­di­cin­ske aso­ci­ja­ci­je, is­tiče još je­dnu državu kao po­zi­ti­van pri­mjer pri­mje­ne kon­cep­ta sma­nje­nja šte­tnos­ti.

"Bri­tan­ski in­sti­tut za ja­vno zdrav­stvo je iz­dao di­re­kti­vu lje­ka­ri­ma: 'Ako ne­ko pu­ši i ne može pres­ta­ti bez ob­zi­ra na po­moć zdrav­stve­nog se­kto­ra, in­for­mi­ši­te ga o elek­tron­skim ci­ga­re­ta­ma, jer to je mno­go bo­lja op­ci­ja od pu­še­nja'", re­kao je dr Mil­ton i za­ključio: "Ve­li­ka Bri­ta­ni­ja je odlučila da mi­ni­mi­zu­je pro­blem, ka­da ga već ne može ri­je­ši­ti, i ja mi­slim da je to do­bar pris­tup".

BiH bi, si­gur­no, tre­ba­lo da sli­je­di­ po­zi­ti­vne pri­mje­re iz Evro­pe. Šta­vi­še, Evrop­ska uni­ja do 2040. go­di­ne pla­ni­ra sma­nji­ti pro­ce­nat pu­šača na sve­ga pet od­sto, a Šved­ska je pre­dvo­dni­ca to­ga.

Ni­ko­tin­ske vrećice ni­su snus

Od proi­zvo­da ko­je preporučuju kao al­ter­na­ti­vu za ci­ga­re­te su gri­ja­ni du­van­ski proi­zvo­di i e-ci­ga­re­te, ko­ji su re­la­ti­vno do­bro po­zna­ti i kod nas, ali i ni­ko­tin­ske vrećice, re­la­ti­vno nov proi­zvod ko­ji ne sadrži du­van, već is­ključivo ni­ko­tin.

Ni­ko­tin­ske vrećice su le­gal­ne i dos­tu­pne ši­rom EU pa sa­mim tim i u BiH. Ra­zli­ku­ju se od npr. na­oko sličnog proi­zvo­da snu­sa, ko­ji je tra­di­ci­ona­lan proi­zvod i sadrži du­van, ali ni­ko­tin­ske vrećice ne­ma­ju du­va­n i svrsta­va­ju se u proi­zvo­de potencijalno sma­nje­ne šte­tnos­ti.

Za­je­dničko kod svih tih proi­zvo­da je izos­ta­nak pro­ce­sa sa­go­ri­je­va­nja pri ko­ri­šte­nju jer je upra­vo taj pro­ces sa­go­ri­je­va­nja kod ci­ga­re­te uzročnik naj­većeg di­je­la bo­les­ti po­ve­za­nih s pu­še­njem.

"Ne pos­to­je du­van­ski proi­zvo­di ko­ji ne­ma­ju ni­ka­kav ri­zik, ali e-ci­ga­re­te su, na pri­mjer, 95 ods­to potencijalno ma­nje šte­tne od ci­ga­re­ta", ka­zao je dr De­lon Hu­man, ko­ji je ra­dio kao sa­vje­tnik čak tri gla­vna di­re­kto­ra Svjet­ske zdrav­stve­ne or­ga­ni­za­ci­je, kao i sa­vje­tnik ge­ne­ral­nog se­kre­ta­ra Uje­di­nje­nih na­ci­ja za ja­vno zdrav­stvo, i do­dao da je za pu­šača da­le­ko bo­lje preći sa tra­di­ci­onal­nih ci­ga­re­ta na e-ci­ga­re­te ili ni­ko­tin­ske vrećice ne­go nas­ta­vi­ti pu­ši­ti.

Da­kle, pri­mjer Šved­ske može po­moći po­je­din­ci­ma da se oslo­ne na al­ter­na­ti­vne proi­zvo­de i po­mo­gnu se­bi u sa­daš­njem tre­nut­ku. U kon­tek­stu Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne očigledno je da je hi­tno po­tre­ban bo­lji pris­tup jer iz na­ve­de­nog pri­mje­ra se vi­di da pri­hva­ta­nje ino­va­ti­vnih al­ter­na­ti­va sma­nju­je šte­tu pu­no brže ne­go što to mo­gu sa­mo tra­di­ci­onal­ne mje­re.