Vanja Bulić je novinar, književnik, satiričar, strastveni igrač preferansa. Tu intelektualnu igru i danas, jednom nedeljno, igra sa drugovima iz detinjstva Miletom i Dačom. Jednom nedeljno partija, a onda na kraju godine, kako to pravila svih sportskih igara nalažu, najboljem se dodeljuje pehar.
`Svirali smo nekada zajedno u istom orkestru, kumovi smo jedan drugome i zaista smo najbolji prijatelji. Preferans nam pomaže da uz pićence i meze, igramo i šalimo se, vraćajući se u detinjstvo. Zato je za nas preferans više od igre. A tu je uvek i neki kibicer iz nekadašnjeg razreda. Supruge taj dan mogu a rade šta hoće`, kaže u poverenju jedan od najsvestranijih novinarskih pera Beograda.
Karte su, dakle, velika strast Vanje Bulića, ali kada dođe do biranja između kartanja i odbojke, nastaje mala dilema. Ipak, mada ima dosta sličnosti, jer je reč o takmičarskim kategorijama, draža mu je odbojka. Možda zbog toga što neće moći da je `igra doveka`. A preferans – e od njega, ne odustaje, kaže da će ga igrati sve dok bude pri zdravoj pameti.
`Odbojka je najteža igra loptom, jer se sve završava jednim dodirom lopte, najčešće u vazduhu. Neophodna je dobra koordinacija, fizička spremnost i iznad svega sportska inteligencija. Odbojka se dugo uči, za razliku od fudbala i košarke`, priča Vanja.
NOVINAR S NAJVIŠE `TEZGI`
Vanja Bulić je novinar koji je promenio nekoliko televizijskih kuća. Na pitanje u kojoj je imao najboji tretman, on kaže da je uvek mogao da se dogovori o uslovima, jer je bio pozivan.
`Pošto sam dolazio u televizije nakon njihovog poziva, mogao sam da se dogovorim oko uslova, koji podrazumevaju i tretman. Na Pinku sam radio emisije u dogovoru sa Željkom Mitrovićem, direktorom, koji se posle prvog razgovora i odobravanja emisije, nije više mešao u moj rad. On kasnije samo prati rejting emisije, tačnije njenu isplativost. Na BK sam bio urednik zabavnog programa, pa se uopšte nisam mešao u rad saradnika Vanje Bulića. Bisere sam radio na tri televizije i urednici mi se nikada nisu mešali u izbor gostiju, jer smo imali čvrst dogovor oko koncepcije emisije, što je preduslov dobre saradnje`, kaže Vanja
Neizbežno pitanje je i da li još važi da je novinar s `najviše tezgi u gradu`.
`Ja sam uvek mnogo radio i uspevao sam da budem novinar kome se ne zamera ako piše i u konkurentskim redakcijama. Uvek sam radio i na više televizija. Ako to ne smeta čitaocima ili gledaocima, zašto bi smetalo čistuncima koji smatraju da je novinarstvo Bogom data delatnost u kojoj treba štedeti svoj talenat. Novinarstvo je težak zanat, pa ako u svemu ima i talenta, onda je spoj ubitačan. A pametni urednici to umeju da iskoriste.`
Novinar, pisac ili voditelj? Svejedno mu je kako ga `etiketiraju`, podjednako dobro se oseća u svakoj ulozi, iako najviše voli da piše.
Od budućih planova sigurno je da će uskoro početi ponovo da radi `Bisere.`
`Ljudi me stalno pitaju za tu emisiju, koja će praktično postojati sve dok ima interesantnih sagovornika. A u Srbiji bar takvih ljudi ima napretek. Ta emisija je prva kod nas pokrenula na televiziji razgovore o narkomaniji, sektama, prostutuciji, pratila je iz specifičnog ugla događanja na ratištu, kroz svedočenja učesnika. Do sada je snimljeno 699 epizoda, što je ovdašnji televizijski rekord.
O neprijatnostima u toj emisiji, čak i da ih je bilo, ne želi da govori. Vanja Bulić poštuje svoje sagovornike i kaže da bi priča o eventualnim neprijatnostima značilo da se stidim svojih gostiju. Pre bi se moglo govoriti o neslaganju s nekim njihovim stavovima, objašnjava on.
`To mi se dogodilo s jednim svingerskim parom iz Pazove. Prvo je bila gošća supruga, a zatim i muž. Zaista se nisam mogao složiti s mišljenjem da i kumovi međusobno mogu da stupe u svingerske veze. To do kraja ruši jednu srpsku instituciju...`, priznaje Vanja.
VJERUJE U SEBE I LJUDE KOJE POZNAJE
O Vanji Buliću novine su pisale na razne načine. Davao je intervjue, fotografisali su ga u raznim TV emisijama, pisali mu horoskop. A on u horoskop ne veruje. Veruje samo u sebe i one koje poznaje. Kada bi zaista sve bilo unapred određeno, kaže, čovek ne bi imao mnogo razloga za život. Ovako smo predodređeni za traganje, nalaženje lepota koje život nosi.
Zamislite koliko bi bilo dosadno kad se probudite i znate šta vas sve čeka tog dana.
Novinarski posao u Srbiji nije vezan samo sa užitkom prepoznavanja na ulici i prijatnim stvarima. Pretpostavka da je dugogodišnja karijera morala doneti bar neku neprijatnost zbog posla kojim se bavi, pokazala se kao tačna.
`U 'Dugi' sam ima mnogo problema u ratno vreme, jer smo tada pisali o ovdašnjim zločincima, što je smetalo 'patriotama'. Tada je ubijena moja koleginica Dada Vujasinović, glavni urednik 'Duge', Milomir Marić je prebijen, ostale su pratili ili jurili kolima po gradu, da bi ih zastrašili. Posle jedne emisije o transcedentalnoj meditaciji, imao sam problema sa tadašnjim moćnicima iz JUL-a`, priča Vanja.
Još jedna specifičnost Vanje Bulića je što je, kao ponosni otac blizanaca, objavio knjigu o tome. Knjiga `Drugo stanje` - ispovest ili priručnik za očeve?
`Ispovest nadgrađena maštom, a ako neko u njoj nađe nešto više od toga, onda sam uspeo. Inače, muškarci nerado priznaju da su u kući ravnopravni u poslovima oko dece, pa zato moja knjiga liči na ispovedni udžbenik. Puna je humora i životne radosti, što je danas retkost, jer se obično kao književne teme nameću sumorne situacije u kojima su glavni junaci negativci ili borci za pravdu. Radost življenja u zdravoj porodici prava je retkost u ovdašnjoj književnosti.
DOBAR DOMAĆIN
Gospodina Bulića `bije` glas da je dobar domaćin, kao i da voli da kuva.
`Prvo, što bi rekao Minimaks, bolje da te bije dobar glas nego dobar siledžija. A ja sam dobar domaćin u smislu da obezbedim sredstva za nesmetan život svoje porodice. Televizija pravi pogrešnu sliku o muškarcima koji navodno sjajno kuvaju. To se i meni dogodilo posle nekoliko emisija, a ja sam inače poznat kao 'radost za domaćice', jer jedem sve što se iznese na sto. Naravno da umem da se snađem u kuhinji, ali zašto bih radio nešto što moja supruga Slađana radi najbolje na svetu`, kaže Vanja.
Na pitanje šta sada radi, Vanja Bulić kaže da se raduje prikazivanju njegove serije 'Javlja mi se iz dubine duše' koja je krenula na Košavi, piše roman o Golom otoku i muči se pišući ga, jer je to priča njegove porodice.
`Otac je bio na Golom otoku, a ja ću pokušati da napišem kako se taj sramni događaj odslikava na život jedne porodice u narednih pedeset godina`, priča Vanja.
Na pitanje da li je politika nezaobilazna tema i u njegovoj kući Vanja kaže da je srećan što to nije slučaj.
Kaže da su Bulići čak i pre odlaska na glasanje preskočili tu temu, pa ne zna za koga su glasala njegova tri sina. Samo pretpostavlja, jer su rasla u zdravoj porodici, pa su valjda, kaže, svojim glasovima podržali one što će nastaviti takav put i u politici.
A kako je on odoleo da se ne uključi aktivno u politiku, kao mnoge njegove kolege, objašnjava time što se iz politike niko nije izvukao, a da nije zaprljao ruke.
`Ne bih umeo da budem političar, jer to podrazumeva mnogo foliranja i laži. Brzo bi me provalili. A tada bih bio mrtav za novinarstvo`, priznaje Vanja.