Ovo je stranka koja bi mogla da postoji u bilo kojoj veoma dobro razvijenoj demokratskoj državi i zato joj vredi pružiti ruku i dati podršku. Sigurno je da ćemo izdržati, a pred nama je ostalo još samo malo do cilja. Potrebno je da se još samo malo napregnemo i radimo da bismo na kraju pobedili, kaže potpredsednik Demokratske stranke i pozorišni pisac i reditelj Vida Ognjenović. Ističe da je u ovu stranku ušla bez najmanje ambicije da pravi političku karijeru i da je sasvim u redu da se i umetnici uključe u političku kampanju stranke koju izaberu.
`Glumci, muzičari i umetnici su građani kao i svi drugi i zašto onda ne bi imali svoja politička ubeđenja i manifestovali ih na ovaj ili na onaj način. Parolu da će politički angažman uništiti njihove talente šire uglavnom loši političari`, smatra Ognjenovićeva.
Objašnjava da je odluku da se priključi Demokratskoj partiji donela jer smatra da je to jedina politička grupacija u Srbiji koju vredi svesrdno podržati, jer ona `stvarno jeste u vezi s velikim demokratskim pokretom u svetu`.
NN: Kako ocenjujete proteklu predizbornu kampanju Demokratske stranke?
OGNJENOVIĆ: Imali smo žestok dvomesečni marš na demokratiju, obišli smo na stotine sela i gradova, razgovarali sa stotinama hiljada građana, naših simpatizera, članova i onih koji će to tek biti. Objasnili smo svoj program i za to dobili aplauz i poverenje. To je veliki politički kapital, ali isto takva je odgovornost i obaveza koja stoji pred nama. Ipak, sigurno je da ćemo izdržati, a pred nama je ostalo još samo malo do cilja, potrebno je da se još samo malo napregnemo i radimo da bismo na kraju pobedili. A, ovih dana smo zabeležili još jednu pobedu. Naš član, ugledni pisac Svetislav Basara, dobio je `Ninovu` nagradu.
NN: Vi ste pisac. Kako ste prešli u političke vode?
OGNJENOVIĆ: Ne bavim se aktivno politikom. Ja sam profesionalac na drugom mestu, a Demokratskoj stranci i demokratama sam prišla jer sam nekada sa još deset ljudi osnovala tu stranku. Tada, kasnih osamdesetih i ranih devedesetih, to je bilo još ilegalno. Odluku da se priključim ovoj partiji donela sam jer smatram da je to jedina politička grupacija u ovoj zemlji koju vredi svesrdno podržati, jer ona stvarno jeste u vezi s velikim demokratskim pokretom u svetu. Ovo je stranka koja bi mogla da postoji u bilo kojoj veoma dobro razvijenoj demokratskoj državi i zato joj vredi pružiti ruku i dati podršku. Ja sam u našoj stranci zadužena za kulturu i njome se i bavim, kao što je kultura moja profesija. U DS sam ušla bez najmanje ambicije da pravim političku karijeru. Bilo mi je veoma važno da na taj način ozvaničim svoje protivljenje tadašnjoj vlasti i da koliko god mogu doprinesem da se uspostavi opozicija toj unezverenoj politici ratne paranoje, histeričnih ambicija i pljačke. Nisam svoje delovanje u stranci potvrđivala političkim funkcijama, nije mi to bio cilj. Pre trinaest godina napustila sam stranku, ali ne ni za dlaku svoja opoziciona ubeđenja i stavove. Vratila sam se na poziv svojih prijatelja, da podržim njihove namere da otvore raspravu o kulturi u ovoj zemlji. Uvidevši da su sve ove nevolje kroz koje smo prolazili, politička previranja, promene i potresi, ovde opasno ugrozili samo biće kulture i doveli do vidljive krize u njenom opstanku, današnja Demokratska stranka je donela odluku da se ozbiljno pozabavi tim pitanjem i da tu akciju izdignu do odgovornosti potpredsedničkog mesta. Pozvali su me i zajednički smo došli do zaključka da bi to zaista bio veoma važan poduhvat. Nisam došla da bih se kandidovala za poslanika, domogla političke tribine, da vrbujem birače. Došla sam da pomognem da se nešto, ako je to još moguće, uradi za oblast kojoj profesionalno pripadam. Ne precenjujem ni svoju odluku, ni ulogu.
NN: Istraživanja javnog mnjenja govore da, i ako DS osvoji veliki broj mandata na današnjim izborima za Skupštinu Srbije, neće biti u mogućnosti da sama formira buduću vladu. S kim očekujete da će se formirati koalicija?
OGNJENOVIĆ: Logično je da idemo u koaliciju s demokratskim blokom, a ne sa Srpskom radikalnom strankom i Socijalističkom partijom Srbije. To su stranke suprotnih ciljeva i strategija. A kada su ostale, demokratske stranke u pitanju, nadam se da ćemo napraviti pametan izbor.
NN: Možete li biti malo precizniji kada kažete da će DS napraviti pametan izbor?
OGNJENOVIĆ: Ne mogu da vam kažem ništa preciznije, jer se ja bavim kulturom, a ne političkom strategijom.
NN: I predsednik DS Boris Tadić i ostali čelnici stranke na prvo mesto u predizbornoj kampanji i na završnoj konvenciji stavili su ulazak zemlje u Evropsku uniju. Koliko Srbija, ovakva kakva jeste, može da uđe u Evropu i da li je spremna za tu evropsku porodicu naroda?
OGNJENOVIĆ: Srbija ovakva kakva je trenutno, napaćena i namučena svakojakim iskustvom od pre deset godina, koje još nismo sasvim prevazišli, opterećena stranačkim trvenjima, pretnjom otcepljenjem Kosova i drugim problemima, možda ovog trenutka i nije spremna da uđe u Evropu. Možda nije zaista, 100 odsto spremna, ali je zato spremna da potpiše Sporazum o asocijaciji i stabilizaciji i počne pripreme za taj ulazak u Evropu. Naša stranka je već počela s tim pripremama.
NN: Kada je kultura u pitanju, šta je neophodno, po Vašem mišljenju, učiniti odmah posle izbora?
OGNJENOVIĆ: Prvo je potrebno izanalizirati život i rad naših vodećih kulturnih institucija i bar malo ih reformisati i revitalizovati. To je jedno. Druga bitna stvar je osloboditi donacije za kulturu poreskih obaveza tako da se ljudima isplati da ulažu u kulturu, a treće, ne manje važno pitanje, jeste na izvestan način povećati broj penzija za ozbiljne kulturne radnike, jer su naše penzije veoma male, tako da od toga ne može da se živi. Vi znate da čovek iz kulture, na primer pisac ili glumac, ne može nikada da ode u penziju, oni i dalje kupuju knjige, rade. Takođe, mislim da bi trebalo mnogo više raditi i na plasmanu naše kulture u svet.
NN: Kako komentarišete učešće i angažmane kulturnih radnika, glumaca, pisaca, muzičara u predizbornim kampanjama raznih političkih partija i koalicija?
OGNJENOVIĆ: To je sasvim legitimna stvar, jer su glumci, muzičari i umetnici građani kao i svi drugi i zašto onda ne bi imali svoja politička ubeđenja i manifestovali ih na ovaj ili na onaj način. Naprotiv, smatram da današnji osvešćen, moderni čovek apsolutno mora imati političko ubeđenje i treba za njega da se bori. Ja se, naravno, zalažem da ima pravilno i demokratsko ubeđenje, ali to se ne može diktirati. Smatram, dakle, da je sasvim u redu da se i umetnici uključe u političku kampanju stranke koju izaberu. Parolu da će politički angažman uništiti njihove talente, šire uglavnom loši političari. Možda time hoće da naglase da je politička delatnost veoma složena, što je tačno, i da je to u stvari nauka, s čim takođe mogu da se složim. Samo, nažalost, veoma malo etabliranih političara svojim delom i rezultatima to potvrđuje. Uostalom, čime može da se brani stanovište da je političar sveznalica, a književnik profesionalno ograničen? Razlog leži u tome što se oni u stvari boje umetnika i njihove mašte i mislim da to uopšte nije bez razloga. To je jedna od retkih pozicija u kojoj politika literaturu uzima ozbiljno.
NN: Bili ste ambasador u Norveškoj. Da li su pisci dobri ambasadori ?
OGNJENOVIĆ: Jesu, jer su komunikativni, ljudi koji imaju moć zapažanja veću od drugih, specifičan ugao gledanja, atraktivniji su od ljudi drugih zanimanja, privlače ljude. S druge strane, stoje prigovori da ambasadori treba da su profesionalci. A šta ih čini profesionalcima? Da li je to način na koji pišu depeše ili način na koji slušaju šta ko kaže, pa onda to pretoče u kakav spis? Ne bih znala. Ja sam tome zaista najozbiljnije pristupila, jer mi je to bila potpuno nepoznata služba i nepoznata oblast. Svojski sam se trudila.