Dvadesetčetvorogodišnji student iz Banjaluke Svetozar Basara već drugu godinu radi kao volonter u Centru "Zaštiti me". Iako studira na dva fakulteta i ima mnogo obaveza, nije mu, kaže, teško da slobodno vrijeme provodi radeći kao sportski animator sa djecom zaostalom u razvoju.
U Centar `Zaštiti me` dolazi dva puta sedmično, a volontira iz želje da pomogne drugima, ali i da se profesionalno usavršava.
`U ovom centru trenutno radi devet volontera, koji su zaduženi za vođenje raznih sekcija. Iako neki od naših vršnjaka misle da je ovakav način rada gubljenje vremena i ne upuštaju se u njega jer se radi besplatno, smatram da veoma griješe. Oni ne shvataju da se to iskustvo i osjećaj da pomažeš nekome ne mogu ničim platiti. Ta djeca imaju toliko ljubavi i razumijevanja da je zaista predivno raditi s njima`, priča Svetozar.
Angažman je pronašao preko lokalnog volonterskog servisa koji radi u okviru Omladinskog komunikativnog centra (OKC) Banjaluka.
Iako kao apsolvent na Fakultetu za fizičko vaspitanje i sport i brucoš Filozofskog fakulteta Svetozar ima mnogo obaveza, mjesto volontera u Centru `Zaštiti me` je odmah prihvatio.
Osim trenutnog volontiranja u ovom centru, ovaj student bio je volonterski angažovan i u NVO `Partner`, pomagao djeci Zavoda `Miroslav Zotović ` vodeći ih na izložbe, u muzeje... Svetozar planira šest mjeseci provesti u Kikindi, gdje će volontirati u jednom staračkom domu.
`Divan je osjećaj kada možeš da pomažeš onima kojima je pomoć potrebna. Osim toga, smatram da pomažući drugima izgrađujem sopstvenu ličnost i razvijam radne navike`, kaže Svetozar, koji u svojoj volonterskoj knjižici ima upisano skoro dvije godine radnog staža.
Nada se da će mu prilikom zapošljavanja praksa i radno iskustvo pomoći, te da će u narednom periodu biti usvojen i donesen zakon o volonterizmu.
U bazi OKC-a 400 volontera
Iz banjalučkog Omladinskog kulturnog centra (OKC), koji je prije dvije godine pokrenuo program spajanja volontera i raznih ustanova kojima trebaju njihove usluge, navode da je sve više mladih ljudi zainteresovano da na ovaj način provodi slobodno vrijeme, stekne radno iskustvo i proširi svoje znanje. Ističu da zainteresovanost na obje strane postoji, međutim problem predstavlja nedostatak zakonske regulative.
`U našoj bazi podataka trenutno se nalazi više od 400 volontera. Najveći broj njih su učenici i studenti koji žele da putem volontiranja steknu praksu i iskustvo, međutim ima i starijih osoba koje kroz razne aktivnosti žele volontirati`, kaže Milijana Niškanović, koordinator lokalnog volonterskog servisa OKC-a.
Dodaje da OKC trenutno sarađuje sa četiri institucije, dok im se redovno javljaju razne NVO, kojima su potrebni volonteri. Dodaje da volonteri ne mogu biti angažovani u privatnom sektoru, nego samo u neprofitnim krugovima, kao što su javne institucije i organizacije.
U OKC-u smatraju da zajednica ima neprocjenjiv značaj od volonterizma i smatraju da bi društvo trebalo jasno da odredi pojam volonterizam.
`Iskustvo koje ljudi stiču volontiranjem pravno nije priznato, osim u obliku pripravničkog staža u Zakonu o radu, ali termin volonterizma u tom zakonu je pogrešno iskorišten`, kaže Jugoslav Jevđić, koordinator volonterskih programa u OKC-u.
Pripravnički rad, ističe, ne bi trebalo miješati s dobrovoljnim radom i pravno bi ga trebalo razdvojiti, dakle uobličiti u poseban zakon.
Navodi da je Ministarstvo sporta, omladine i porodice RS kontaktiralo neke od relevantnih ministarstava, koja bi mogla da učestvuju u izradi zakona o volonterizmu. Međutim, kaže Jevđić, trenutni stav Ministarstva rada RS je da je volonterizam već zakonski regulisan kroz Zakon o radu.
Zakonska inicijativa pokrenuta
`Problem je što se u tom zakonu radi o definiciji volontera pripravnika, koji u suštini nisu uopšte volonteri po međunarodnim definicijama volonterizma. Znači, oni su obavezni uraditi taj pripravnički staž i samim tim to nije dobrovoljna aktivnost, niti se može voditi pod volonterskim radom. Međutim, u zakonu je uzet taj termin tako da je volonterizam na taj način trenutno regulisan`, navodi Jevđić.
Osim što je Zakonom o radu definisan samo pojam volontera pripravnika, u suštini su, kaže, sva druga pitanja vezana za volontere neregulisana.
`Volonterska knjižica nije definisana zakonom, nije definisano ni ko je, ni šta je volonter. Trenutno u našoj državi nije definisan ni značaj volonterizma za razvoj društva, znači bukvalno ništa nije definisano`, tvrdi Jevđić.
Dodaje da su u OKC-u prvi krenuli sa uvođenjem volonterskih knjižica kako bi se volonterima evidentirao volonterski staž.
`To znači da se svim volonterima koji volontiraju preko naših servisa evidentira taj volonterski staž, odnosno upisuje im se koliko i gdje su volontirali i šta je bio njihov posao. Naš dugoročni cilj je da volonterska knjižica bude priznata zakonski, a samim tim bi automatski postojala mogućnost da se taj volonterski staž na neki način uračunava`, navodi Jevđić.
Da je neophodno donijeti zakon o volonterizmu slažu se i u Odboru za pitanja mladih pri Narodnoj skupštini RS.
`Inicijativa za izradu zakona na nivou RS je pokrenuta. Osnovni cilj jeste da se definiše pojam volontera i njihov pravni status`, kaže Nikola Baštinac, predsjednik Odbora.
Na pitanju donošenja Zakona o volonterizmu na nivou BiH takođe se radi. Komisija za koordinaciju pitanja mladih Savjeta ministara BiH nedavno je ponovo pokrenula inicijativu za izradu nacrta ovog zakona, jer je prethodni pokušaj iz 2005. godine završio neslavno.
`Nepostojanje pravnog osnova za angažovanje volontera dovodi do niza prepreka za dobrovoljni rad. Pri izradi nacrta zakona posebnu pažnju ćemo posvetiti priznavanju volonterskog staža, zdravstvenog osiguranja, te nadoknađivanju ličnih troškova volontera`, kaže Lučijano Kaluža, član ove komisije.