BEOGRAD - Državni sekretar Ministarstva pravde Srbije, pozvao je državne organe da utvrde da li je Čedomir Jovanović, lider opozicione Liberalno demokratske partije, počinio krivično djelo kada je rekao da se šef diplomatije Srbije po Africi susreće s kanibalima.
Iako je nakon protesta Afričke grupe objašnjeno da se izjava odnosila na određene diktatore, a ne na narod Afrike, čak i pojedini državni čelnici Srbije ovu partiju, poznatu po liberalnim stavovima i proevropskom opredeljenu, optužuje za ektremizam.
“Šta radi naš ministar spoljnih poslova, osim što ima tako puno razumevanja za susrete sa kanibalima po Africi?“, taj dio Jovanovićevog govora pred poslanicima parlamenta Srbije 22. marta, ni više od nedjelju dana kasnije ne prestaje da izaziva reakcije.
Poslanica Vesna Pešić podnijela je zbog ove izjave ostavku na mjesto predsjednice Političkog saveta LDP-a.
"Smatram da njegov stav o Libiji i intervenciji zapadnih saveznika nije u skladu sa politikom stranke o integraciji Srbije u EU i NATO. Ne može se prihvatiti tvrdnja da bi sada da budemo Obamini klovnovi, a još manje da se predstavnici afričkih zemalja koje je posetio Vuk Jermić nazovu kanibalima," navodi se u pismu Pešićeve.
Žar nije umanjilo objašnjenje LDP-a, da se izjava nije odnosila na narod Afrike, već na pojedine diktatore, preciznije na vođe pobunjenika u Kongu, koji danas čine vlast te zemlje, a koje je Savjet bezbjednosti UN još 2003. osudio za masovne zločine, uključujući i kanibalizam.
Slučaj bi čak mogao da stigne i do suda. Naime, državni sekretar u Ministarstvu pravde Slobodan Homen, rekao je da bi državni organi trebalo da provjere da li je Jovanović izvršio krivično djelo.
„Svaki građanin Srbije treba da bude jednak pred zakonom bez obzira da li je narodni poslanik ili običan građanin. Prema tome, smatram da nadležni organi treba da provere da li tu postoji ili ne postoji određeno krivično delo i verujem da će u tom smislu oni i adekvatno reagovati", rekao je Homen
Izjavi državnog sekretara ministarstva pravde, prethodila je žalba Afričke grupe, nezadovoljne Jovanovićevim rečima, nakon koje im je šef diplomatije Vuk Jeremić uputio izvinjenje u ime Srbije, ograđujući se od stavova lidera ove izrazito proevropske stranke.
“To ne predstavlja zvaničnu politiku Srbije i rasizmu nikada nije bilo mesta u našem javnom životu. Mi sa zemljama Afrike želimo da gradimo najbolje moguće odnose, bazirane ne uzajamnom razumevanju i poštovanju. U svakom društvu ima ekstremista, ali su oni, na sreću, u Srbiji u manjini”, izjavio je šef srpske diplomatije.
Prokić
To se prosto pretvorilo u jedan lični obračun
Liberalno demokratska partija u ovakvim tvrdnjama ministra spoljnih poslova vidi zloupotrebu položaja u obračunu za koji nije bilo pravog povoda.
„Ako smo mi ekstremisti, kao najveća proevropska snaga, onda su stvarno ova zemlja i njeni ministri kao što je on, izgubili svaki orijentir...“, rekao je poslanik LDP-a Nenad Prokić.
Povod za oštru retoriku ministra Vuka Jeremića, Nenad Prokić vidi u, kako kaže, sitnom političkom nadmetanju.
„To se prosto pretvorilo u jedan lični obračun i tako teške kvalifikacije ministra o nekoj političkoj partiji unutar zemlje u kojoj je ministar, su krajnje neodgovarajući način da jedan ministar spoljnih poslova reaguje i da svoja čudna prijateljstva koja stvara mimo državno proklamovane politike, na taj način promoviše. Ako je reč o bilo kojem ekstremizmu, on je bio jedan ekstremni ministar spoljnih poslova i to je i dan danas, koji koristi svaku priliku da podgrejava svoju nesvrstanu politiku i razne, čudne modele svoga ministrovanja, poput svađanja sa susedima“, rekao je Prokić.
Ni Saša Gajin, koordinator Centra za unapređivanje pravnih studija, u Jovanovićevoj izjavi nije prepoznao razlog za tako žestoke reakcije kakve su uslijedile.
„Ne mislim da iz takve izjave može da se izvuče zaključak da je Čedomir Jovanović zaista mislio, kada je govorio o kanibalima, na sve ljude koji žive u Africi“, kaže Gajin.
Srbija je zemlja koja već dugo ima ozbiljnih problema kako sa političkim, tako i sa ekstremizmom neformalnih desničarskih grupa.
Podrška optuženima ili osuđenima za ratne zločine na primjer, nerijetko stiže iz pojednih političkih partija, a gotovo svakodnevno od takozvanih “patriotskih pokreta”. Česte su i poruke mržnje prema nacionalnim ili verskim manjinama, koje dolaze sa tribina fudbalskih stadiona ili osvanu ispisane na fasadama zgrada.
Reakcije nadležnih uglavnom su mlake ili ih uopšte i nema. Saša Gajin podsjeća da, na primer, Ustavni sud u dva navrata nije uspeo da se izjasni o zabrani nekoliko ekstremnih grupa.
„Na žalost, ja sam uveren da naša vlast uopšte ne preduzima sve ono što je potrebno da se preduzme kako bi izašla na kraj sa svim tim oblicima političkog ekstrmizma. Vidimo koliko je bilo teško Ustavnom sudu da donese odluku, ma kakva bila, koliko je sve to trajalo... Vidimo kako je teško izaći na kraj u sudskim postupcima u slučajevima političkog ekstremizma... Ono što zabrinjava jeste da taj politički ekstremizam jača, da su oni koji su se ranije krili iza nekih neorganizovanih pokreta ili grupa sada u prilici da sasvim javno zagovaraju te svoje ideje, ili čak i formiraju političke stranke“, ocijenio je Gajin, koji dodaje da su oštre reakcije u slučaju Čedomira Jovanovića možda mogle biti izbjegnute, da je u svom govoru u kome je pominjao kanibale izbjegao opšte kvalifikacije na račun bilo kog naroda.