Ako bude po hladnom slovu zakona, sutra će jedna majka morati da se odvoji od djeteta. Ako bude više zemaljske pravde, Nataša Matijević će ostati zajedno sa trogodišnjom Reom.
Za tu vrstu pravde su se juče u Ljigu borili i njeni sugrađani na protestu podrške ovoj ženi kojoj je sud, pozivajući se na Hašku konvenciju, pravno oduzeo dijete koje bi ona trebalo da preda Centru za socijalni rad.
Ovo je neveselo finale trogodišnje borbe ove žene da zadrži dijete. Ona je poslije raspada braka sa Robertom Matijevićem iz Zagreba došla u rodni Ljig, jer nij imala novca za život u Zagrebu. Iako je sud njoj dodijelio ćerku, naloženo joj je da je tri puta nedjeljno dovodi na viđanje s ocem na određenoj adresi u Zagrebu.
Kako to nije činila, suprug je tužio za navodnu otmicu. Dve instance suda u Valjevu presudile su u njegovu korist i Nataši su samo ostali argumenti majčinskog prava, na koje su se juče pozivale i majke Ljiga, srednjoškolci i drugi mještani na protestu.
- Sutra ćemo i mi biti majke i žao nam je što je Srbija stala iza jednog Miladina Kovačevića, a nema snage da stane iza jedne trogodišnje devojčice i njene majke – kaže Miljana Jeremić, učenica gimnazije.
Kad se među okupljenima pojavila Nataša, emocije su se mogle gotovo fizički opipati. Bilo je uzvika podrške, suza i gnjeva, a dvije riječi su nadglasavale ostale: “Rea” i “nepravda”.
A sve se utišalo kad je nakon pisma ljiških majki koje pročitala Katarina Vasiljević i u kome je, uz konstataciju da “ni Bog majkama ne oduzima decu, već im daje pravo da ih rađaju i odgajaju”, pozvala funkcionere države da ne dozvole “da u srcu Šumadije jedno dete, naš državljanin, bude oduzeto i odvedeno u drugu zemlju”, za govornicu stala Katarina Lazić sa pismom u ime male Ree.
“Iako sam bila samo beba kada si me poslednji put držao u naručju, nadam se da znaš da sam sada već devojčica koja govori, oseća i razume. Moja sećanja na tebe su bleda i najviše pamtim strah u očima moja mame, zbog čega se i ja plašim... Kad moja mama plače, plače, plačem i ja, kada se ona plaši, plašim se još više... Ja ću uvek biti tvoja devojčica, ali ne mogu i ne želim da ostavim moju dobru mamu! Ako sve ovo radiš zato što me voliš, molim te prestani, jer me rastužuješ!”
Nije lako ni ljudima u Centru za socijalni rad, koji bi po odluci suda trebalo da preuzmu dijete. Kažu da je izvjesno da će Rea doživjeti traumu, jer se nije razdvajala od majke. “Da nas je sud pitao, kao što nije, naš stav bi bio da dete ostane sa majkom koja ne pravi smetnju ocu da ga viđa“, kažu u Centru.
Otac, koji je dolazio na ročišta u Ljigu, nijednom nije tražio da vidi kćerku, koju je za tri godine vidio ukupno četiri puta.
Robert Matijević negirao je Natašine optužbe za zlostavljanje, zbog kojih je bila i u sigurnoj kući u Zagrebu, a jedino što je komentarisao jeste da se radi o porodičnim problemima koji nisu za javnost.
