BRISEL - Evropska unija treba da odblokira Prelazni trgovinski sporazum sa Srbijom, navodi se u strateškom dokumentu Evropske komisije.
Evropska komisija smatra da Evropska unija treba da odblokira Prelazni trgovinski sporazum zato što su vlasti u Beogradu potvrdile privrženost evropskim integracijama i dodatno poboljšale saradnju s Haškim sudom, iako dvojica preostalih optuženika, Ratko Mladić i Goran Hadžić, još nisu uhapšeni. Komisija to navodi u strateškom dokumentu, koji je sastavni dio godišnjeg izvještaja o napretku zapadnog Balkana u sprovođenju reformi koje vode članstvu u EU.
"Srbija je uložila napore da primijeni ambiciozan progam evropske integracije", kaže se u izvještaju Evropske komisije i navodi da "Srbija ima sposobnu državnu upravu da ostvari suštinski napredak ka EU" i zato mora da iskoristi taj kapacitet da pospješi reforme "koje će dovesti do opipljivih rezultata na ključnim sektorima". Evropska komisija navodi i da je "nužno da Srbija pokaže konstruktivniji stav prema učešću Kosova u regionalnoj trgovini i saradnji". "Saradnja s misijom vladavine prava EULEKS je počela, ali ti napori treba da budu ojačani, posebno kad je riječ o djelovanju EULEKS-a na sjeveru Kosova", piše u dokumentu Evropske komisije.
Bivša direktorka Kancelarije za evropske integracije Tanja Miščević pozdravila je ocjenu Evropske komisije. "Važno je da je uspeh Srbije u primeni sporazuma konstatovan", navela je Miščevićeva i dodala da strateški dokument Evropske komisije odražava duh budućeg godišnjeg izvještaja.
"To je dokument koji uvek prati godišnji izveštaj EU i u kojem se predviđaju mere i aktivnosti u narednom periodu", rekla je ona.
Istakla je da sve zemlje članice EU čitaju izvještaj i da to "neće ostati bez odjeka", dodajući da ne zna kako će reagovati pojedine zemlje, posebno Holandija, koja insistira na potpunoj saradnji Srbije s Haškim tribunalom.
I funkcioneri stranaka na vlasti pozdravili preporuku Evropske komisije o odmrzavanju Prelaznog trgovinskog sporazuma.
Novi šef Delegacije Evropske komisije u Srbiji Vensen Dežer rekao je da u Beograd dolazi u "ključnom trenutku u kojem cio region treba da krene ka Evropskoj uniji". On dodaje da pozitivan odgovor Iraca, koji su na referendumu podžali Lisabonski sporazum, znači i vraćanje pitanja proširivanja EU, što je značajno za Srbiju i zemlje Balkana.
"Svi u EU jasno su izrazili želju da se s ovim regionom (zapadnog Balkana) prodube odnosi. U strateškom je interesu EU, kao što je i u interesu zemalja regiona da se priključe Uniji", rekao je Dežer.
Evropska komisija je ocijenila da su zemlje zapadnog Balkana u proteklih godinu dana sprovele određene reforme i "približile se članstvu u EU".
Upozorila je, međutim, da je ključni izazov zapadnobalkanskim zemljama na putu ka EU i dalje vladavina zakona, a prije svega bitka protiv organizovanog kriminala i korupcije. U analizi, ukazuje se da se "pregovori o ulasku Hrvatske u članstvo EU približavaju završnoj fazi". "Makedonija je ostvarila značajan napredak u rješavanju ključnih izazova", navodi Evropska komisija.
Komisija, takođe, navodi da sprema mišljenje o zahtjevu Crne Gore za dobijanje statusa kandidata za članstvo u Uniji i podvlači da sve zemlje zapadnog Balkana mogu biti "nagrađene" statusom kandidata za članice Unije kad ostvarenim napretkom dokažu da su za to pripremljene. Ritam reformi je često spor, a međunarodna ekonomska i finansijska kriza dodatno utiče na te napore, primjećuje se u godišnjoj analizi i predočava da u nekim slučajevima bilateralna pitanja imaju neopravdanog upliva na postupak ulaska u članstvo EU.
Regionalna saradnja je ključni element procesa stabilizacije i pridruživanja regiona Uniji, napominje Evropska komisija i kaže da će uvođenje od 1. januara 2010. režima bez viza za Makedoniju, Srbiju i Crnu Goru "pokazati da reforme donose opipljive koristi građanima". Takođe će, u sklopu pripremane "studije" o napretku Kosova, podstaći i postupak za "eventualnu viznu liberalizaciju, kad za to budu ostvarene nužne reforme i zahtjevi".