BRISEL - Nemiri širom Balkana podsećaju na činjenicu da se, i dalje, radi o politički i ekonomski nestabilnom dijelu Evrope.
Protestvovalo se ovog proljeća širom regiona, od Makedonije i Kosova, preko Crne Gore i Republike Srpske.
Evropski zvaničnici u Briselu držali su se po strani, apelujući na “mirno izražavanje demokratske volje građana”.
Konkretniji su evropski analitičari koji direktno ukazuju na uzroke nemira na Balkanu:
”Ono što se dešava na Balkanu jeste frustracija naroda, i to na prvom mjestu svojim političkim liderima za koje se smatra da ne rade u najboljem interesu svojih građana”, ocijenila je za Agenciju Tanjug, Korina Stratulat iz Centra za evropsku politiku (EPC) u Briselu.
Pored kontinuirano loše ekonomske situacije, građane Zapadng Balkana frustrira i gubitak nade u bolje sutra kao i nepovjerenje u evrointegracione procese koji, prema riječima Stratulat, nisu doveli do konkretnih rezultata kada je u pitanju lokalna korumpirana i nekompetetntna politička elita.
”Ljudima je dosta neopipljivih rezultata. Oni su razočarani u činjenicu da niti njihovi politički predstavnici niti EU ispunjavaju data obećanja,” rekla je ona.
Iako se Crna Gora i Srbija u Briselu i dalje, tehnički, vide kao lideri u procesu evrointegracija regiona, poslednjih par mjeseci najviše se govorilo o onim drugim ”liderima” u problemima, izazovima i nestabilnostima.
”Makedonija u ovom trenutku svakako predstavlja najveći izazov, bez jasnog riješenja za unutrašnju haotični situaciju. BiH je pohvaljena jer je napravila neke pozitivne pomake, ali ukoliko EU ne bude to znala da iskoristi, pozitivan trend nije zagarantovan," kaže Stratulat.
Kada je riječ o Kosovu, tamo je stuacija ostala jednako nestabilana”, objašnjava ova analitičarka.
U Centru za evropsku politiku upozoravaju da su unutrašnja političko-ekonomska pitanja u zemljama sa teritorije nekadašnje Jugoslavije ”i dalje ozbiljna”, a u razgovoru za Agenciju Tanjug EU se poziva da odigra konstruktivniju ulogu u regionu:
”Šta nam to promiče kontroli ako se, uprkos činjenici da se demokratski principi stavljajuju u sam vrh strategije proširenja EU, demokratski standardi u regionu pogoršavaju ili stagniraju”, pita Stratulat i dodaje:
”Zemlje Balkana svako imaju svoj dio odgovornosti kada govorimo u upravljanju i sprovođenju strukturnih reformi, ali vrijeme je da EU napravi procjenu sopstvene efikasnosti i konkretnog ( a ne retoričkog) zalaganja u regionu,” dodala je ona.
Prema njenim riječima, nije tajna više ni u Briselu, ali ni na Balkanu da u zemljama članicam EU nema više entuzijazma kada je u pitanju novo proširenje, kao i da insistiraju na sve strožijim ulovima pristupanja.
Kompleksniji uslovi i duži procesi evrointegracija opravdavaju se činjenicom da buduće članice moraju u potpunosti dostići evropske kriterijume i biti spremne da preuzmu obaveze članstva u Uniji.
U Centru za evropsku politiku u Briselu upozoravaju da bi u procesu uspostavljanja ”balkanskih demokratija i ekonomija na zdrave osnove” trebalo da postoji više podrške i interakcije EU sa regionom, kao i da bi evropska ”čvrsta ruka” ”većoj mjeri nego do sad, trebalo da bude praćena ”brižnom rukom” koja pomaže.