BEOGRAD- Međunarodna zajednica i Zapad tumače međunarodno pravo kako žele i zbog toga na različit način tretiraju Kosovo i Krim, zaključeno je na okruglom stolu u Beogradu o temi "Kosovo i Krim, sličnosti i razlike".
Govoreći o ukrajinskoj krizi, koja je za epilog imala proglašenje nezavisnosti Krima i njegovo pripajanje Rusiji, ruski ambasador u Beogradu Aleksandar Čepurin naveo je da se ovaj proces odvijao u skladu sa međunarodnom poveljom i pravom, dok se za Kosovo to ne bi moglo reći.
"Nisu ruski predstavnici trčali kao miševi po Majdanu i pucali. Oni koji su to radili izvršili su državni udar", rekao je Čepurin i dodao da se "sve na Kosovu desilo, zahvaljujući vojnom udaru izvan granica, kada su poginule hiljade ljudi".
Čepurin je dodao da se u povlačenju paralele između Krima i Kosova jasno vidi na čijoj su strani međunarodno pravo i povelje.
"Niko više ne sluša UN i ne poštuje nepovredivost granica. Svako tumači međunarodno pravo kako želi", rekao je Čepurin.
On je naveo da se u ruskom i američkom stavu u vezi sa Ukrajinom razlikuje samo jedna riječ, koja oslikava suštinu.
"SAD kažu da Ukrajina treba da sama riješi krizu. Oni misle na vlast, koju su postavili. Mi kažemo da Ukrajinci treba da riješe krizu, misleći pri tom na ljude koji govore ruski i čiji su interesi ključni", poručio je Čepurin.
Politički analitičar Dragomir Anđelković kaže da između Kosova i Krima postoji suštinska razlika, jer je samoproglašeno Kosovo nastalo nakon agresije na Srbiju, koja je bila nezavisna država, dok na Krim nije pala ni jedna ruska raketa, niti je tu postojala država.
"Ni jedna ruska granata i raketa nije ispaljena na Krim. Na Krimu nije postojala država. Kijev nije kontrolisao ovaj deo teritorije. Rusija nije ništa otela. Srbiji je Kosovo oteto i svako poređenje je lažna priča", rekao je Anđelković.
On je dodao da referendum na Kosovu i Metohiji iz 1991. godine, na koji se pozivaju međunarodni zvaničnici i Priština nema nikakav legitimitet, dok je referendum na Krimu totalno drugačiji.
"Na Kosovu se desila klasična agresija i okupacija u smeru stvaranja marionetske države", rekao je Anđelković.
Vojno-politički analitičar Miroslav Lazanski ocijenio je da je Krim u momentu proglašenja nezavisnosti i raspisivanja referenduma o pripajanju Rusiji formalno-pravno imao mnogo veća ovlaštenja nego Priština kada je proglasila nezavisnost.
"Formalno-pravno Krim je imao mnogo veća ovlaštenja. Oni su bili autonomna pokrajina i Kijev nije imao velik uticaj. Radi se o mnogo većim ovlaštenjima nego onim koje je imala Priština", rekao je Lazanski.
Kada je riječ o vojnom aspektu, Lazanski navodi da se ukrajinska kriza ni Krim ne bi desili da je Rusija pozvana da uđe u NATO i EU i da Moskva ovako ne može dozvoliti da Ukrajina uđe u NATO.
"Moskva ne može dozvoliti da Ukrajina uđe u NATO, jer se time devalvira eventualno ruski odgovor u slučaju rata. Cela situacija ne bi bila ovakva da NATO nije gurao svoje granice prema Rusiji. To je licemerno. To nije svet demokratije, nego svet sile", zaključio je Lazanski.