BEOGRAD - , PRIŠTINA - Stavovi Beograda i Prištine su toliko suprotstavljeni, da se ne slažu čak ni po pitanju da li treba raspravljati o statusu Kosova ili ne.
Predstojeći prvi direktan susret predstavnika Beograda i Prištine u ovoj fazi pregovora o Kosovu drugačije se očekuje u Beogradu i Prištini. Srbija očekuje pravi početak razgovora o statusu za koji bi Njujork tek trebalo da bude priprema, dok Priština želi da razgovara o uređenju budućih odnosa dvije nezavisne države. Ministar Slobodan Samardžić za Kosovo i Metohiju u Vladi Srbije juče je ponovio da Srbija Albancima nudi samo labavu integraciju. `Oni traže nezavisnost koju, što se tiče Srbije, ne mogu dobiti, tako da pokušavamo da nađemo neki srednji put između ove dve mogućnosti`, kaže Samardžić.
Pred razgovore u Njujorku 28. septembra, fleksibilnost se ne primjećuje ni u stavovima albanske strane. Koordinator Foruma za etničke odnose Dušan Janjić smatra da pitanje statusa do 10. decembra neće ni biti riješeno, jer dvije strane do dogovora o tome ne mogu da dođu.
Domaći političari sve češće pominju mogućnost izbijanja sukoba, a posljednji u nizu je šef srbijanske diplomatije Vuk Jeremić koji je govoreći o Kosovu za arapsku televiziju Al Džazira rekao `da bismo, ako bude potresa i ne budemo svi dovoljno oprezni, mogli ponovo gurnuti Balkan u razdor i nezadovoljstvo`. Dušan Janjić smatra da takva retorika skreće pažnju sa agresivnog potencijala kosovskih Albanaca i šalje negativnu poruku i međunarodnoj zajednici, ali i sopstvenim građanima.
`Nepostojanje pregovaračkog tima pokazuje da Beograd nema jedinstvenu politiku i usaglašene institucije. Postoje grupe ljudi koje su na sebe preuzele opasnu igru pregovaranja i nadmudrivanja u kojoj su zaboravili koliki su rizik na sebe preuzeli`, smatra Janjić.
Srbiji bi bila potrebna pomoć Evropske unije u ostvarivanju plana o visokom stepenu autonomije za Kosovo, ako ga kosovski Albanci prihvate, ali bi to bila mudra investicija, rekao je ministar Slobodan Samardžić. On je ocijenio da je rješenje koje bi kosovske Albance pretvorilo u `lojalne građane Srbije` malo vjerovatno. Samardžić je rekao da Beograd pokušava da bude `što je moguće više realističan` u vezi s Kosovom.
On je rekao da je, pošto kosovski Albanci traže nezavisnost, a Srbija to neće prihvatiti, potrebno naći kompromisno rješenje. Prema njegovim riječima, `suštinska autonomija` koju Srbija nudi Kosovu, podrazumijeva `labavu integraciju` u narednih 10 do 20 godina, u okviru koje bi `Srbi i Albanci vodili paralelne živote`. Albanci ne bi učestvovali u srpskoj vlasti ako to ne žele. To znači da bi Kosovo kao `samoupravna teritorija` moglo da odlučuje u domenu svog političkog i ekonomskog života, dok bi Srbija bila nadležna za spoljnu politiku i kontrolu granice, a zadržala bi pravo i na vojna pitanja, ali ih ne bi nužno i koristila. Samardžić je rekao da će Albanci vjerovatno i dalje neko vrijeme biti `neprijateljski raspoloženi`, pa bi pitanje ko bi ljudstvom popunjavao granične položaje trebalo pragmatično rješavati.