BEOGRAD - Političke stranke u Srbiji su tokom kampanje za vanredne parlamentarne izbore potrošile za oglašavanje na bilbordima u Beogradu i televizijskim stanicama nacionalnih emitera i na Studiju B, oko 13 miliona evra, pokazao je Monitoring finansiranja izborne kampanj "Transparentnosti Srbija".
Programski direktor "Transparentnosti" Nemanja Nenadić rekao je da su stranke za oglašavanje na TV stanicama nacionalnih emitera potrošile između 10 i 11 miliona evra, kao i da je najviše - oko četiri miliona evra, potrošila SNS, što je 41 odsto od ukupnog oglašavanja te vrste.
Druga je koalicija okupljena oko socijalista, koju je kampanja na navedenim TV stanicama koštala više 1,5 miliona evra, a što je 16 odsto sredstava koja su ukupno uložena u oglašavanje na nacionalnim TV stanicama i Studiju B.
Zanimljivo je i da su dve stranke, koje nisu uspjele da pređu cenzus, ni na parlamentarnim ni na beogradskim izborima (URS i LDP), imale kampanju vredniju od milion evra.
Kako je rekao Nenadić, u ukupnom kolaču oglašavanja URS i LDP imaju više udjela, odnosno 12 i 10 odsto, nego što su osvojile glasova na izborima.
Drugi po redu troškovi kampanje, dodao je Nenadić, su oglašavanje putem bilborda, za šta su u Beogradu sve stranke ukupno potrošile 2,2 miliona evra.
"TV oglašavanje ubedljivo je najskuplji vid oglašavanja, a što se tiče bilborda na početku kampanje politički su bili zastupljeni oko 30 odsto, a kasnije i više od 70 odsto", rekao je Nenadić.
Podaci Transparentnosti Srbija su pokazali i da je na bilborde najviše potrošila koalicija okupljena oko socijalista i SNS (više od 400.000 evra), zatim LDP (oko 350.000 evra), a DS S i URS u ove namene potrošile su 200.000 evra.
On je dodao da će poslije izbora partije dobiti oko sedam miliona evra od države, u zavisnosti od broja osvojenih glasova.
Prema njegovim riječima, prognoze o tome da će ovi izbori zbog kratke predizborne kampanje biti jeftini su bile preuranjene i dodao da smo opet imali veoma intenzivnu kampanju.
Nenadić je naglasio da nakon izbora 2012. godine za skoro polovinu prijavljenih troškova partije nisu navele krajnji izvor finansiranja, već samo to da su troškovi finansirani iz bankarskih kredita ili da su ostali neplaćeni.
Naglasio je i da je "Transparentnost Srbija" identifikovala brojne situacije u kojima su navodne redovne aktivnosti državnih funkcionera bile značajno intenzivirane baš u doba kampanje, sa očiglednim ciljem da se obezbijedi dodatna promocija o trošku poreskih obveznika u okviru informativnog programa medija.
Na pitanje novinara da li ima indicija da je u kampanju na neki način ušao i novac vlasnika Delta holdinga Miroslava Miškovića ili nedavno uhapšenog narko-bosa Darka Šarića, kako se moglo čuti tokom kampanje, Nenadić je rekao da ne raspolaže takvim podacima.
Direktor "Transparentnosti" Vladimir Goati ocijenio je da su 10. po redu parlamentarni izbori u Srbiji bili fer i slobodni, baš kao i svaki poslije 2000. godine i istakao da nije dobro što niko do sada nije pravosnažno osuđen za krivična dela navedena u zakonima o finansiranju političkih partija.
"Na osnovu toga neko bi mislio da je ovo najčistija sfera", rekao je Goati.
Goati je rekao i da izbori, sami po sebi nisu vrijednost i da ne bi moglo da se kaže "što više izbora, to je više demokratije".
"Izbori su izrazito skupa, ali neophodna institucija i bez njih demokratije ne može da bude", rekao je Goati.
Savjetnik ove nevladine organizacije Zlatko Minić, govoreći o aktivnosti javnih funkcionera tokom kampanje, rekao je da je zabilježeno čak devet i po puta više promotivnih aktivnosti, posjeta fabrikama, predstavljanja planova i potpisivanja memoranduma u kojima su učestvovali javni funkcioneri, a u odnosu na isti period 2013. godine.
Posmatrano je 27 javnih funkcionera, a najviše promotivnih aktivnosti je imala ministarka energetike Zorana Mihajlović (36), pa sekretar privremenog veća grada Beograda Goran Vesić (32), ministar omladine i sporta Vanja Udovičić (25), predsjednik privremenog veća Beograda Siniša Mali (21) i prvi potpredsjednik vlade Aleksandar Vučić (17).
Istaknuto je i da je ove godine predsjednik Srbije Tomislav Nikolić bio pasivan u kampanji, kao i da je to dobro.