LONDON - , BEOGRAD - , VAŠINGTON - Posrednička trojka Kontakt grupe dorađuje dokument koji je spremljen za posljednji sastanak Beograda i Prištine.
Prištinski mediji tvrde da je ideja da dokument preraste u tekst dogovora o statusu, koji bi mogle da prihvate i potpišu obje strane na jednoj višednevnoj konferenciji. Pozivajući se na izvore bliske pregovaračkom procesu, mediji navode da je plan posredničke trojke da na sljedećem sastanku, 5. novembra u Beču, kao i na onom poslije njega, 20. novembra u Briselu, pripremi teren za moguću višednevnu konferenciju.
Ta bi konferencija mogla da počne 27. novembra i na njoj bi Beograd i Priština prihvatile finalni dokument `trojke`. Mediji pišu da ako se nešto tako dogodi, uprkos zvaničnim demantijima, dokumet od 14 tačaka bi mogao da se pretvori u dogovor koji bi zamijenio Ahtisarijev plan.
Navodno, sve će zavisiti od toga da li će Beograd prihvatiti novu ponudu.
`U međuvremenu će se povećati pritisak na delegacije, naročito na srpsku, da prihvate novi projekat`, rekao je neimenovani izvor, dodajući da je ipak još rano reći da li će se višednevni sastanak 27. novembra uopšte održati.
Prema pisanju medija, zapadne zemlje koje su već zvanično podržale Ahtisarijev plan o nadgledanoj nezavisnosti, stoje iza ove nove ideje kao posljednje ponude Srbiji, i `sa kalkulacijom da će Beograd ovu ponudu odbiti, čime bi se otvorila vrata da se poslije 10. decembra proces pregovora zaključi i da počne proces u pravcu implementacije Ahtisarijevog paketa`.
Evropski član `trojke` Volfgang Išinger smatra da je moguće naći sporazum za Kosovo ako obje strane pokažu više spremnosti na ozbiljne ustupke. `Dvije strane moraju da shvate kako ne mogu dobiti 100 odsto onog što traže. Moraju da shvate da, ako riješe 50 odsto svojih zahtjeva, onda je to poželjniji rezultat za obje strane nego nikakav sporazum`, rekao je predstavnik Evropske unije u posredničkoj trojci za Kosovo za `Fajnenšel tajms`. Išinger kaže da je Moskva uvijek govorila da ne treba žuriti s rješavanjem kosovskog pitanja, ali da je prošlog mjeseca podržala saopštenje Kontakt grupe da rješenje mora biti nađeno bez odlaganja.
Išinger dodaje da je američka definicija nezavisnosti istovjetna evropskoj i ne podrazumijeva neograničenu, već strogo kontrolisanu nezavisnost, uz prisustvo misija EU i NATO-a sa ovlašćenjima za donošenje odluka.
Evropski predstavnik kaže i da kosovski lideri `shvataju da jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova nije dovoljno za odlazak u raj`. `Oni ne žive na ostrvu u Pacifiku. Šta će se dogoditi ako, dan poslije nezavisnosti, Srbija odluči da zatvori granice s Kosovom? Zato je sporazum važan za razvoj Kosova`, kaže Išinger. On dodaje da Srbija, sa druge strane, mora da prihvati da već osam godina nema vlast nad Kosovom.
Išinger se nada postizanju sporazuma do 10. decembra, ali navodi i da je realna mogućnost da Kosovo proglasi nezavisnost bez saglasnosti Srbije.
Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić izrazio je spremnost Beograda na ustupke u pregovorima o budućnosti Kosova i ocijenio da će predstojeći predsjednički izbori potvrditi da građani budućnost vide u evroatlantskim integracijama.