Ex -Yu

Vučić: Nisam znao da nam treba Kurtijevo odobrenje za "Otvoreni Balkan"

Vučić: Nisam znao da nam treba Kurtijevo odobrenje za "Otvoreni Balkan"
Foto: Instagram | Vučić: Nisam znao da nam treba Kurtijevo odobrenje za "Otvoreni Balkan"
Tanjug

SKOPLJE - Ako Aljbin Kurti ne razumije dobre stvari koje donosi inicijativa o regionalnoj saradnji i svojim porukama osvaja prostor, zatvaranjem, a ne otvaranjem Prištine, mnogo griješi, konstatovao je danas predsjednik Srbije Aleksandar Vučić.

On je tako u Skoplju odgovorio na pitanje novinara o oceni Kurtijevog kabineta protiv inicijative tvz. "Malog Šengena", uz nazivanje Edija Rame kolaboracionistom.

"Kurti je rekao da Rama srpski kolaboracionista, što je teška optužba, ali to govori više o Kurtiju nego o Rami", rekao je Vučić.

On je istakao i da Rama radi dobre stvari za svoju zemlju i narod.

"A, što to Kurti ne razume i misli da je vreme da šovinističkim porukama osvaja prostor, zatvaranjem Prištine, a ne otvaranje, pretnjama i ucenama, a ne saradnjom, veoma greši, ali nemam ništa protiv toga", rekao je Vučić.

Na konstataciju Kurtija da inicijativa nema odobrenje, Vučić je odgovorio:

"Nisam znao da nam treba njegovo odobrenje... Ali, lepo je kada neko ima visoko mišljenje o sebi".

Na pitanje da li onda inicijtivu ne razumije ni pokret Dveri, koje ocjenjuju da je to pomaganje "velikoalbanskom projektu", Vučić je rekao da su Kurtijeve riječi najbolje objasnile takav stav.

"Ako političari ne razumeju šta za Srbiju znači da izvozi i uvozi robu bez dažbina, čekanja... Dete u osnovnoj školi zna da napravi razilku...", rekao je Vučić.

Dodao je, međutim, da ne misli da je Obradović imao zlu nameru, već, kako kaže, priča ono što je ljepše i lakše, pa spominje "Mini Šengen" sa Crnom Gorom i RS.

"A, kako sa Crnom Gorom, kada oni ne žele, kako sa RS koja nije međunarodno priznata država, usledile bi odmah sankcije...", primetio je Vučić.

Ponovio je da ko želi može da se priključi inicijativi, može, ko ne želi ne mora.

"Histerija nerazumevanje uvek su postojale u predvorju velikih ideja i stvari koje se dešavaju", rekao je Vučić i podsetio da su se on i Rama, kako je ispričao, sreli u Beogradu pre šest godina prvi put, a gledali se i razmišljali samo kako da se ne vide.

"A, danas razmatramo otvaranje granica... Tako je bilo i sa EU, na početku velika mržnja, a onda su se ljudi setili da naprave mir, uspeh i tako je bilo. Treba da sarađujemo, otvaramo zemlju i zarađujemo više", zaključio je Vučić.

"Pojedini bi voleli da ostanu zaglavljeni u devedesetim"

Vučić je danas  izjavio da mu je žao što su pojedini u regionu protiv inicijative "Otvoreni Balkan", jer bi voljeli da ostanu zaglavljeni u devedesetim godinama i u zatvorenim granicama.

"I da ne sarađuju jedni sa drugima... ali to je njihov izbor, a naš je saradnja, otvorenost i napredak. Ali, svako ima pravo da bira svoju budućnost", rekao je Vučić obraćajući se medijima iz Srbije u Skoplju.

Istakao je da je veoma zadovoljan onmi što je danas urađeno u Skoplju.

"Gradili smo budućnost. I za godinu i po dana imaćemo snage da otvorimo naše granice i ko bude išao na more u Grčku, mislim na obične građane imaće jedan prelaz, ako idu u Albaniju nijedan, a ako idu u Severnu Makedoniju nijedan prelaz. To je ogromna ušteda za kamione i sve koji izvoze", rekao je Vučić.

To je ogromna podrška za naše građane i privrednike i vjerujem da će to iskoristit na najbolji način.

Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne odražavaju stavove redakcije Nezavisnih novina.

Promocija

Na 23. MFC konferenciji AMFI uputio poziv za podršku pristupu fondovima

Marketing tim / 20.09.2021 08:24

Sarajevo – U organizaciji MFC-a (Microfinance Centre), od 14. do 16. septembra, održana je 23. konferencija pod naslovom „Pandemijski restart“. Na konferenciji je aktivno sudjelovalo Udruženje mikrokreditnih organizacija u BiH – AMFI.

AMFI BiH | Na 23. MFC konferenciji AMFI uputio poziv za podršku pristupu fondovima

Na međunarodnoj virtuelnoj konferenciji u 40 sesija učestvovalo je 100 govornika. Konferencija je poslužila kao sjajna platforma za razmjenu znanja i iskustava predstavnika institucija i organizacija iz sektora mikrofinansiranja, kao i regulatora i kreatora politika, iz čak 36 zemalja.

U fokusu konferencije je bila digitalizacija i zeleno (eko) mikrofinansiranje, od globalnih do regionalnih  trendova, dok je poseban osvrt dat na preovladavanje pandemijske krize i kreiranje novih poslovnih modela u ovom sektoru.

Stabilnost sektora

Predsjednica AMFI-ja i članica Odbora MFC-a, Elma Zukić, na panelu za Balkan i Istočnu Evropu, kojim je otvoren prvi dan trodnevne konferencije, govorila je o izazovima poslovanja mikrokreditnog sektora u BiH u vrijeme ekonomske krize s kojom se naša zemlja suočila uslijed posljedica pandemije COVID-19, te o mjerama koje je sektor primjenio kako bi održao poslovanje ali i zaštitio interese svojih klijenata.

„Ponosno mogu istaći kako je tokom pandemije mikrokreditni sektor u BiH održao stabilnost, gdje je, u skladu sa odlukama i preporukama regulatora, proaktivnim pristupom novonastaloj situaciji, odnosno individualnim rješenjima za svakog klijenta zadržan kontinuitet u poslovanju“, izjavila je Zukić.

U panel diskusiji, pored drugih učesnika, sudjelovala je i predstavnica zakonodavne vlasti iz BiH, Snježana Rudić, pomoćnica ministra finansija RS-a, koja je predstavila poduzete aktivnosti sa aspekta podrške vlasti BiH i RS-a ovom sektoru, te naglasila važnost formiranja Garantnog fonda RS-a, kao snažne podrške u periodu pandemije klijentima i organizacijama mikrokreditnog sektora.

Vrlo interesantne informacije o budućim ulaganjima Evropske unije u zemlje Zapadnog Balkana, iznio je Roberto Estelles Colom, ispred Evropske komisije. Kazao je kako se u narednih sedam godina očekuju investicijska ulaganja u iznosu od 9 milijardi EUR-a, naravno uz ispunjenje određenih preduslova.

Ove investicije će donijeti nove garancije za Zapadni Balkan i podizanje ulaganja u iznosu od 20 milijardi EUR-a, što uključuje javnu infrastrukturu i privatni sektor. Ovaj ekonomski investicijski plan ima šest velikih prioriteta: transport, clean (čista) energija, zelene i digitalne transformacije, kompetencije privatnog sektora te razvoj ženskog poduzetništva.

„Na konferenciji smo zatražili podršku ka pristupu BiH fondovima mikrokreditnog sektora, posebno u oblastima zelenog finansiranja, ženskog poduzetništva, digitalne transformacije društva ali i finansijske uključenosti najpotrebnijim kategorijama građana, stoga smo izrazili spremnost da Udruženje mikrokreditnih organizacija u BiH - AMFI i sektor mikrokreditiranja uz znanje, iskustvo i spremnost daju punu podršku realizaciji navedenog”, pojasnila je Zukić podsjetivši kako BiH, između ostalog,  nije iskoristila mogućnost pristupa EaSI fondu (Program Evropske unije za zapošljavanje i društvene inovacije), koji ubrzo i ističe.

Jedan od zaključaka konferencije je da će mikrofinansiranje naći svoj put u ovom vrlo dinamičnom periodu promjena, uz eksponencijalni rast primjene tehnologija vodeći računa o potrebama klijenata. Period pandemije je upravo ukazao na potrebe snažne finansijske inkluzije, uz naglasak da je finansijska sredstva potrebno učiniti dostupnim za sve građane.

Najavljena konferencija o mikrokreditnom sektoru u BiH

Predstavnici mikrokreditnog sektora u BiH aktivno su predstavili postignuća u oblasti zelenog mikrofinasiranja, jačanja digitalnih poslovnih vještina klijenata ali i u digitalnoj transformaciji finansijskog sektora sa fokusom na mikrokreditiranje.

Učešće na godišnjoj konferenciji Mikrofinansijskog centra - MFC-a, čijih 113 članica pruža odgovorne mikrofinansijske usluge za gotovo dva miliona klijenata u zemljama Evrope, Azije ali i šire, bilo je prilika i da se najavi velika online konferencija o mikrokreditnom sektoru u BiH „Novo doba za mikrofinansijski sektor u BiH“, koja će se održati u novembru, a na kojoj će se razgovarati o finansijskoj pismenosti, razvojnim perspektivama sektora, upotrebi novih tehnologija, te o razvoju zelenog mikrofinansiranja u BiH.

Najčitanije