Kada srpsko RV i PVO uvede u naoružanje nove Erbasove helikoptere dobiće drugu letjelicu sa EASA tip sertifikatom.
Nakon Pajper Seneke, H145M biće drugi tip proizveden u skladu sa najstrožim civilnim standardima. Vojsci to suštinski neće mnogo značiti jer zbog svojih specifičnih misija i potreba ne mora obraćati pažnju na saglasje sa civilima (što MUP mora).
Erbas Helikopters zapravo je nasljednik nekoliko proizvođača koji su godinama evoluirali ovaj model helikoptera. Njegovo pravo ime, ono što mu piše na EASA tip sertifikatu je MBB-BK117 D2M. H145M je Erbasova posljednja iteracija integrisanog brendinga koja će se možda nekada i ponovo mijenjati (sjećamo se da su do 2014. imali „EC“ prefiks) ali zvanična oznaka na tip sertifikatu neće.
Ako vojska neplanirano dobija EASA sertifikovanu letelicu (Gazela, Mi-17 i Mi-35 to nisu) zbog čega je onda Helikopterska jedinica MUP-a Srbije dobila M, odnosno vojnu ("Military" ili "Militarized") verziju?
Jednostavan odgovor je - zajednička kupovina. Po načinu upotrebe i većini očekivanih misija djeluje naizgled logično da je policija trebalo da kupi civilnu verziju. Budući da je država kupila sve helikoptere kao deo šireg strateškog dogovora unificiranje flote je očekivano, jednostavnije je.
Dalje, ono što možemo pretpostaviti, je da MUP-u (i državi generalno) dobro dođe opcija da po potrebi svoje helikoptere može i naoružati (nečim ozbiljnijem od dva mitraljeza). Kako se saznaje od Erbas Helikoptersa, civilna verzija ne može biti naoružana (logično) a konkretno M verzija Helikopterske jedinice nema instalacije za HForce 1, 2 ili 3 ali je to moguće promijeniti relativno jednostavno. Ono što M verzija MUP-a ima (kao i sve M verzije tipa) je skremblovani taktički (Rohde & Schwarz) radio. Još jedno sprečavanje mogućnosti da se RV i PVO i MUP nekada u budućnosti "ne razumiju "u ključnim, združenim, taktičkim, zadacima.
Modularnost ili "swiss army knife" koncept (koji Erbas Helikopters intezivno koristi u marketingu ovog helikoptera) dobija na praktičnom značaju jedino u srpskoj kupovini od svih dosadašnjih mušterija ovog tipa u svijetu. Srbija će tako od svojih devet letjelica dobiti ukupno 5 verzija za dve službe (HEMS, SAR, CSAR, Combat i Utility) sa većinom opreme (kako smo detaljno opisali) koju je moguće vaditi, premještati sa letjelice na letjelicu nadograđivati.
Pored najvećeg tehnološkog skoka za domaći vertikalni transport, H145M predstavljaju možda do sada "najvišenamenskiju" kupovinu države. Nivo iskustva koji će vojne i policijske posade dobiti sa ovoliko mogućih upotreba biće izuzetan.
Potom je dovoljno samo skalirati cijelu priču (naručiti još primeraka) i efikasnost cijena-upotreba biće nešto najracionalnije što ćemo vidjeti kada su domaće nabavke ovog tipa u pitanju. Ili će sve biti logistički košmar. Vidjećemo.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.