SMEDEREVO Penzionisani alatničar Petar Ružić iz smederevskog naselja Jugovo, platio je 1985. svoj motor gold wing, preračunato u evre, oko 7.000, a od tada do danas u njega je uložio još 15.000 evra.
Osnovna verzija Ružićevog motora je honda GL 1.100 kubika. Ali od kada su Amerikanci od Japanaca preuzeli taj tip motocikla i redizajnirali ga, vlasnik s malo volje i prilično para može svog ljubimca da preuredi do granica mašte. Ružić je to učinio. Vremenom je montirao brojne ukrase, na motoru su i uramljene fotografije njegove djece, dodao je 250 dioda za svjetlosne efekte, instalirao moćan stereo-uređaj `klarion` od 1.500 evra, specijalno dizajniran za taj model motocikla. Za pozlate dijelova utrošio je oko 5.000 evra. Zamijenio je i izduvne cijevi da bi motocikl izgledao moćnije. Na motoru je doskora bio montiran mini-televizor, ali ga je skinuo jer ga, kako kaže, dekoncetriše. Motor od preko 300 kilograma koji vozi Ružić veoma je težak za upravljanje u gradskim uslovima. Na autoputu taj motocikl je udoban poput luksuznih automobila.
`Pre nego što nešto dodam, danima sedim i gledam u motor razmišljajući šta bi odgovaralo da mu montiram. To što radiš treba da bude lepo i upadljivo, a mora da bude s ukusom`, kaže Ružić.
Priznaje da sve to čini da bi učestvovao na takmičenjima po Evropi. U Švedskoj, u kojoj provodi dobar dio godine, dobio je brojne pehare na skupovima motorista. I po Srbiji vozi svoju hondu na bajkerske žurke. Uvijek je u središtu pažnje. Njegov ljubimac zasjeni čak i legendarne harli dejvidson motocikle koji su neostvareni san mnogih motociklista. `Moj motor je upadljiv i u Švedskoj gde su ljudi navikli na svaku neobičnost. Najveći uspeh bio je kada sam 1991. na evropskom takmičenju, osvojio prvo mesto za ukrašavanje motocikla. Nagrada je bila vinčester puška.`
Za svako takmičenje po Evropi Ružić nešto mijenja u izgledu motora. Kada je prvi put na svom motociklu 1987. došao u Srbiju policija je morala da mu obezbjeđuje prolaz jer je izazvao zagušenje. Vozači su zastajali da osmotre motocikl.
Priča da mu se dječački san da ima motocikl ostvario kada je zašao u 38 godinu. `Nikada pre kupovine 'zlatnog krila' nisam imao ni moped. Kada sam najzad kupio prvi i jedini motocikl u životu, bilo je veoma teško naučiti vožnju. Vidite, to nije motor, to je grdosija, prelepa grdosija.`
I poslije 22 godine, Ružić je u svoj motor doslovno zaljubljen. I ponosan. Ali, zašao je u 60. i srčane tegobe mu više ne dopuštaju da često i dugo uživa u jahanju na vjetru. Autoputem vozi do 90 kilometara na čas.
`Kad vidim momke sa 'zujalicama' kako strelovito projure kraj mene brzinom od 200 kilometara na čas, prosto se naježim. Mogao bih i ja da vozim tom brzinom, ali onda nema uživanja, nema opuštene vožnje, nema radosti. Mene kilometri i sati ne zanimaju, moje je da uživam`, tvrdi Ružić.