Aleksandar Radić, vojni analitičar iz Beograda, govori o pojačanom prisustvu NATO-a na Balkanu, ruskom uticaju i prešutnom priznanju Kosova.
Od početka ruske invazije na Ukrajinu NATO posebnu pažnju poklanja našim prostorima. Uz to dolazi do jačanja istočnog krila Alijanse. Šta Vama to govori?
RADIĆ: Deo NATO-a pridaje veliku važnost održavanju stabilnosti na prostoru bivše Jugoslavije, jer ceni da postoji rizik od izbijanja bezbednosne krize. Snage NATO-a na istočnom krilu su ojačane preventivno, razmeštene su jedinice koje treba da odvrate Rusiju od pokušaja da na crnomorskom bazenu proširi svoje prisustvo.
Zato se ne očekuje da će nešto da se dogodi, jer je poslata jasna poruka da to neće da se dozvoli.
Tradicionalno vojno neutralne države poput Finske i Švedske promijenile su svoj stav. Otpor prema članstvu u NATO-u postoji kako u Srbiji, tako i u dijelu Bosne i Hercegovine. Kako ga promijeniti i koliku ulogu u tome može imati naša brojna dijaspora?
RADIĆ: Najvažniji uticaj na dinamiku odnosa Srbije i Bosne i Hercegovine ima Vučićeva politika koja se vodi na dva koloseka - na jednom se drže dobre veze sa Moskvom, a na drugom čini se sve što vodeće sile iz NATO-a očekuju da uradi prozapadna zemlja.
Faktor emigracije se ignoriše, jer balkanska politika je uvek bila usmerena na promišljanje od danas do sutra, na domaćem terenu. U Beogradu kada iznervirate nekog provučićevca, on vam obično kaže - "idite vani ako vam se ne sviđa kako je ovde".
Može li članstvo u Sjevernoatlantskom savezu stabilizirati odnose u regiji i tako nas približiti i EU?
RADIĆ: Ulazak u NATO je bio i ostao put kojim su zemlje u tranziciji došle do EU. Činovnici Evropske unije stalno ponavljaju da članstvo u NATO-u nije uslov, ali godišnji akcioni planovi za pridruživanje Alijansi za zemlje Balkana su se svodili uglavnom na korake harmonizacije sa zahtevima EU. Zemlje sa prostora na kojem se 1990-ih godina ratovalo i koje su nasledile niz problema iz tog vremena, prvo se, naravno, moraju dovesti ukorak u bezbednosnom pogledu, a zatim sledi EU.
Česta su upozorenja, pa i iz samog vrha Alijanse, o ruskom uticaju na zapadnom Balkanu. Šta Rusija može zauzvrat ponuditi bilo Srbiji, bilo Bosni i Hercegovini umjesto puta ka Zapadu?
RADIĆ: U stvari, nema prave nagrade za to da se sledi put Moskve, ali uticaj koji ruska politika i ekonomija imaju na Balkanu je velik. U duhu teme o NATO-u, jasno je da je to savez sa jasno definisanim pravilima, a na našem prostoru stvarana je slika da postoji alternativa u ODKB-u (Organizacija ugovora o zajedničkoj sigurnosti - međunarodna organizacija vojno-političke prirode koju su 1992. osnovale pojedine članice bivšeg SSSR-a, op.a.), iako on nema ni standarde ni sveobuhvatne združene komandne strukture (neke koje postoje su formirane po bilateralnim ili multilateralnim dogovorima nekih od članica i ne vrede za sve). Rusija sada ne može da ponudi ekonomske privilegije. U senci rata na istoku, Kina ulazi u prostor investicija za koji nisu zainteresovane zemlje iz EU ili SAD, a Rusija ne može da zauzme mesto u toj priči.
Šta regija može očekivati na proljetnom zasjedanju Parlamentarne skupštine Alijanse u Bugarskoj krajem maja?
RADIĆ: Očekujem da ćemo čuti puno fraza o potrebi solidarnosti saveza u odbrani od potencijalne agresije, a za Balkan poruku da mora da se održi red i poredak. Po gradovima BiH kruže vozila u kamuflažnim bojama, što je jasna poruka da NATO želi da se održi stabilnost.
Je li rješenje svih naših problema na Balkanu zapravo dogovor Beograda i Prištine?
RADIĆ: Beograd i Priština se nadmeću na propagandnom planu, a stvarni problem je samo kako da javno mnenje Srbije prihvati Vučićevu politiku prikrivenog priznavanja samostalnosti Kosova.
Sve se svodi na preparaciju javnosti. U jednom trenutku, povodom nametanja uvođenja kosovskih tablica na severu pokrajine, Vojska Srbije razmestila je tenkove i haubice na jugu i provladini mediji su prikazivali emisije sa ratnim tonom. Vučić je rekao da će sve da se učini, ali tablice neće da se prihvate. Sledeći korak je izveden početkom ove godine - tablice su prećutno prihvaćene (i nije se ratovalo), a javnost ćuti.
(Objavljivanje ovog teksta je dijelom finansirano grantom Ministarstva spoljnih poslova Sjedinjenih Američkih Država (Department of State). Mišljenja, nalazi i zaključci koji su ovdje navedeni pripadaju autorima i ne odražavaju nužno mišljenja, nalaze i zaključke Ministarstva spoljnih poslova Sjedinjenih Američkih Država.)
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.