Kriza tek počinje da uzima svoj danak i da se zahuktava, ali se nadam da to neće biti zloupotrebljeno od strane ekstremista, kaže Nenad Čanak, predsjednik Lige socijaldemokrata Vojvode.
Čanak, poznat po svom zalaganju za autonomiju Vojvode, ponavlja da Srbija mora da se suoči sa svojom prošlošću.
On u intervjuu za "Nezavisne" govori o borbi koja tek predstoji u Srbiji, genocidu u Srebrenici, prijetnjama smrću koje često dobija, ekonomskom stanju u Vojvodini.
NN: Hoće li Vojvodina dobiti autonomiju?
ČANAK: Pa naravno da neće. Neće niko nikada ništa dobiti, može samo izboriti.
NN: Pardon. Hoće li je moći izboriti?
ČANAK: E to, hoće li, zavisi od mnogo okolnosti. Kad god sam mislio da je nešto nemoguće, nažalost, pokazivalo se da je moguće. Hajde jednom kad svi misle da je nemoguće, nek se na sreću, pokaže da je ipak bilo moguće.
NN: Kako se živi u Vojvodini, osjeti li se ekonomska kriza?
ČANAK: Kriza tek počinje da uzima svoj danak i da se zahuktava. Sve više ljudi ostaje bez posla, sve više ljudi ne dobija platu. Nadam se da to neće biti zloupotrebljeno od strane ekstremista. Socijalne tenzije su gorivo na kojem oni najbolje funkcionišu. Ali, nadam se da će biti dovoljno mudrosti da to bude sprečeno.
NN: Vaša stranka je veliku buru u Srbiji izazvala štampanjem kalendara na kojima je pisalo "Vojvodina Republika"?
ČANAK: Meni i jeste ideja da otvaram teme. U tome je i ta naša ideja, koja se pojavila pre deset godina, da Srbija bude federalna država. U njoj bi Vojvodina bila republika. Deset godina mi štampamo isti kalendar. Međutim, ove godine prvi put su ga videli. To pokazuje stanje u društvu u Srbiji.
NN: Da li Vam je život bio u opasnosti zbog Vaše politike?
ČANAK: Svako malo mene hoće da ubiju. A kakav je čovek kojeg ne žele da ubiju. Znači da nikom ne smetaš. Kakav si ti to političar koji nikome ne smetaš. Nedavno je stigla još jedna pretnja smrću. Pitaju me što ne odgovaram na pretnje? Ako bih odgovarao, onda ništa drugo ne bih radio, već samo komentarisao.
NN: Jeste li se pokajali što ste ušli u politiku u kojoj ste od 1990?
ČANAK: Kad god se zapitam šta ću ja u politici, onda se zapitam a gde bih inače šta bih inače radio? Do devedesetih godina ja nisam imao privilegiju da naglas mogu i svim svojim skromnim mogućnostima da se suprotstavim zlu koje je zacarilo. Onda bih bio u situaciji da danas stalno sebe preispitujem kakav sam ja to čovek kada se nisam suprotstavio, kada sam trebao i mogao.
NN: Ovdašnji narod se ježi političara.
ČANAK: Verujem. Kada se kaže političar na ovim prostorima, to su obično kriminalci koje štiti zakon. To su neskriveni lopovi za koje svi znaju da kradu, a kojima niko ništa ne može. Koji manipulišu našim životima i teraju nas da verujemo u stvari u koje niko zdravog razuma ne može da poveruje. A moramo zato što nemamo kud. Jer su uzeli u svoje ruke alate koji bi trebalo da pripadaju nama, običnim ljudima. Krenuli su da nam uzurpirajući medije, namečući se kao mera stvari i kao jedina istina. Vezujući se za tajkune i za organizovani kriminal su praktično od svih nas mislećih ljudi napravili svoje roblje.
NN: Zbog čega ste Vi ušli u politiku?
ČANAK: Suština je da ja nisam ušao u politiku devedesetih da bih ćutao, već da ne bih morao da ćutim. Nisam ušao da bih lagao, već da ne bih morao da lažem, kao što su morali moji prijatelji, kolege, stručnjaci.
NN: Prošle godine je uhapšen Radovan Karadžić. Ostao je Ratko Mladić. Da li mislite da bi ove godine mogao biti izručen Hagu, jer postoje tvrdnje da se krije u Srbiji?
ČANAK: Ja da znam gde je odmah bih vam to rekao, ali ne znam. Što se tiče izručenja, nakon Karadžića, mislim da nije neki veliki problem ni Mladić. Ali nemojmo zaboraviti i Gorana Hadžića.
NN: Predsjednik Srbije Boris Tadić je došao u Srebrenicu i poklonio se žrtvama, ali opet imamo situaciju da deklaracija kojom bi se proglasio dan sjećanja na nevine žrtve rata na teritoriji bivše Jugoslavije, naročito srebreničke žrtve, nije prošla u Skupštini Srbije.
ČANAK: Da, to je velika sramota. Mi smo 2005. godine pokušali takvu rezoluciju da provučemo kroz Skupštinu Vojvodine, pa nam nije uspelo. Pa smo 2008. pokušali kroz Skupštinu Srbije, pa nije uspelo. Velika je borba koja sledi u Srbiji. Dobra vest je da je počela.
NN: Da li BiH može opstati podijeljena na entitete?
ČANAK: Bosna samo celovita može uspeti.
NN: Kako to postići?
ČANAK: Samo evropskim integracijama.
Muzika
NN: Zasvirate li flautu, s obzirom na to da ste završili muzičku školu za taj instrument?
ČANAK: Sviram više gitaru. Uz nju mogu više da razmišljam. Nekada sam pisao poeziju, ali već dugo ne. Možda zbog toga što je za poeziju potrebna inspiracija, a okolnosti u kojima živim mi baš nisu inspiracija.
NN: Kazali ste da ste Vojvodinu dobro upoznali sviranjem po kafanama početkom osamdesetih.
ČANAK: Ljudi su voleli da se vesele. Svirao sam klavijature. Muzikanti, konobari, policajci su ljudi koje niko ne primećuje. Velika je privilegija gledati ljude u kafanama kada pokažu svoje pravo lice. To je prava škola primenjene psihologije, koja mi je posle jako pomogla u životu. Učio sam da prepoznajem prava lica iza maski koje ljudi inače svakodnevno nose.