Intervju

Emili de la Brijer: Kina vam obeća nisku cijenu i onda cementira vašu ovisnost o njoj

Emili de la Brijer: Kina vam obeća nisku cijenu i onda cementira vašu ovisnost o njoj
Foto: Nezavisne novine | Emili de la Brijer: Kina vam obeća nisku cijenu i onda cementira vašu ovisnost o njoj

Emili de la Brijer, ekspert za Kinu, koja je na poziv američke ambasade došla da govori o kineskom globalnom uticaju, rekla je u zajedničkom intervjuu za "Nezavisne novine" i "Oslobođenje" da je kinesko razmišljanje, ako mogu ući u dio ili u cijelu Evropu, da mogu da kontrolišu cijeli svijet.

"U suštini, ako mogu da se razdvoje Evropa i Sjeverna Amerika, onda će odvojeno biti premale da se globalno takmiče sa Kinom", ističe De la Brijerova.

Dodaje da je osnovni princip Pekinga da je u globalizovanom okruženju najbolji način za takmičenje kroz međunarodnu industriju i ekonomiju.

NEZAVISNE NOVINE: Kako komentarišete odluku administracije predsjednika Bajdena da zabrani prodaju visokih tehnologija i čipova Kini i da li mislite, s obzirom na međuzavisnost ekonomija Kine i Zapada, da je za totalni raskid već prekasno?

DE LA BRIJER: Ovo su veoma dobra pitanja. Čitav kineski pristup, njihova cijela digitalna i industrijska strategija počiva na njihovoj mogućnosti da dođu do visokih tehnologija.

Tako da smatram da Amerika treba da zabrani izvoz sofisticiranih tehnologija zato što Kina namjerava da ih koristi za potkopavanje međunarodnog sistema.

Pitanje je samo koliko je efektivna zabrana ovako kako je formulisana. Mislim da je ona trebalo da bude primijenjena mnogo šire, ne samo kada su u pitanju poluprovodnici, nego i u drugim strateškim sektorima takođe. 

Ali, vi ste u pravu, postoji visoki rizik od međusobne zavisnosti i da li je sada prekasno. Kao što ste rekli, međunarodna industrija se na Kinu oslanja, ne samo kad je u pitanju proizvodnja nego i kad su u pitanju i tržišta i to je ovisnost koju je Kina njegovala veoma ciljano, jer zna da, ako je industrija ovisna, to onda smanjuje mogućnost i tih zemalja da se takmiče i ohrabruje zemlje da lobiraju u korist Kine prema svojim vladama.

A u krajnjem slučaju, Kina jednostavno može da zabrani pristup svom tržištu i na taj način prisili međunarodno okruženje u svoju korist.

Međutim, optimista u meni smatra da nije prekasno i mislim da, iako će ekonomsko takmičenje imati svoju kratkoročnu cijenu za kompanije koje su ovisne o kineskim tržištima i produkciji, to treba da se desi sada kako bi kompanije promijenile svoje modele.

Jer što duže se nastave trenutni trendovi, više će rasti kineska moć da utiču, a biće sve manje prostora za manevar i traženja smanjenja zavisnosti za međunarodni sistem.

A sada, zbog ekonomskog rata koji Kina u suštini vodi, kompanije nemaju motiv da uračunaju cijenu njihove ovisnosti o Kini. Postoji nada da će ih novi regulatorni režim natjerati da tu cijenu uračunaju sada i da shvate da je to u njihovom dugoročnom interesu. 

OSLOBOĐENJE: Kakve implikacije na geopolitičke odnose ima taj konkurentski pristup Kine?

DE LA BRIJER: Odlično pitanje. Kina se u međunarodnim okvirima drugačije takmiči u odnosu na to kako su to činile druge zemlje ranije.

Osnovni princip Pekinga je da je u globalizovanom okruženju najbolji način za takmičenje kroz međunarodnu industriju i ekonomiju.

Na primjer, ako može obezbijediti da ekonomija zavisi od Kine, ako može da kontroliše međunarodne lance snabdijevanja, privrednu infrastrukturu, onda može ostvariti globalni uticaj.

A to za međunarodno okruženje znači da postoji povećan rizik da će njihov uticaj rasti više nego što trenutna konvencionalna analiza sugeriše. 

Geopolitika se često predstavlja u svjetlu vojnog takmičenja, recimo, koliko vojnih baza Kina ima u svijetu, a kada pogledate stvari u tom svjetlu, ovo nije toliko značajno u odnosu na to koliko oni kontrolišu međunarodnu industriju i ekonomiju, što bi moglo da ima mnogo veći značaj. 

NEZAVISNE NOVINE: Mnogo ljudi, a posebno Srba, će postaviti pitanje zašto ne bi trebalo dozvoliti Kini da učestvuje u ekonomiji, rastu srednje klase, smanjenju siromaštva i da ekonomijom razvijaju svoje zemlje?

DE LA BRIJER: Pitanje je u suštini važno za BiH, za srpski narod. Suština je da postoji rizik za bilo koga, da bude zarobljen u kineskoj industrijskoj i ekonomskoj strategiji.

A to se u suštini svodi na to da kineski pristup lancima snabdijevanja i ekonomskom razvoju počiva na oduzimanju vaše mogućnosti da samostalno djelujete. Peking vam obeća trenutne ekonomske prednosti u smislu niske cijene ili razvojne koristi, a sve to ima dugoročne troškove na način da cementira vašu ovisnost o Kini.

To za zemlju domaćina znači da više nema kontrolu nad svojim vlastitim sistemima, a postoji rizik da ekonomska korist ode samo Kini na štetu zemlje domaćina. Dakle, ne radi se o tome. Zemlja u razvoju bi trebalo da ima šansu da se razvija i da razumije rizike koje će uticati na njen budući prosperitet i sigurnost. 

OSLOBOĐENJE: Kakva je uloga Evrope u međunarodnim ambicijama Kine?

DE LA BRIJER: Uloga Evrope je ogromna. Kinesko razmišljanje je, ako mogu ući u dio ili u cijelu Evropu, da mogu da kontrolišu cijeli svijet. U suštini, ako mogu da se razdvoje Evropa i Sjeverna Amerika, onda će odvojeno biti premale da se globalno takmiče sa Kinom.

Međutim, više od same geografije, Peking prepoznaje da je Evropa veliko međunarodno tržište, veliko međunarodno industrijsko i tehnološko čvorište, ima značajan uticaj na to kako se razvija međunarodni multilateralni sistem.

Ona takođe vidi da Evropa nije integrisana cjelina, već da ima interne podjele i da im se pruža prilika da je dodatno fragmentiraju tako što će usmjeravati jedne protiv drugih. 

NEZAVISNE NOVINE: Mnogo uticajnih američkih novinara, poput Tomasa Fridmana, smatra da ne bi trebalo ići na Rusiju i Kinu u isto vrijeme kako bi se motivisala Kina da ne dobavlja neke ključne tehnološke komponente Rusiji. Kako Vi to vidite?

DE LA BRIJER: Uz sve poštovanje prema Tomasu Fridmanu, nisam od onih koji misle da Rusija i Kina ne sarađuju, zato što oni i te kako sarađuju. Kina je, ne samo održala, nego je i proširila svoje ekonomske veze sa Rusijom, čak i nakon početka rata u Ukrajini. To je finansijski pomoglo ruske vojne operacije u Ukrajini. 

Kineske tvrdnje da ne pružaju tehnološku pomoć Rusiji meni se čine kao namjera da pokušaju da pošalju poruku Zapadu, da izgleda da oni ne pružaju pomoć Rusiji i da tako obeshrabre Zapad da se suprotstavi rusko-kineskoj osovini.

Ali ne možete se suprotstaviti Rusiji, a da se istovremeno ne suprotstavite Kini zato što je Kina ta koja sve to omogućava.

NEZAVISNE NOVINE: Šta Evropa i Amerika mogu učiniti da se zemlje poput BiH okrenu od kineske ka zapadnim tehnologijama s obzirom na to da su kineske ipak mnogo jeftinije, a vrlo su kvalitetne?

DE LA BRIJER: Mora da postoji alternativa koja je prihvatljiva u odnosu na kinesku tehnologiju. Zemljama u razvoju treba infrastruktura i trebaju industrijska partnerstva, uključujući telekomunikacije i nove digitalne sisteme.

Nije dovoljno reći samo da postoji velika prijetnja od oslanjanja na Kinu zato što roba i novac moraju doći odnekud. Zato je od velike važnosti da SAD, Evropa i drugi rade zajedno da obezbijede alternative kako bi se sigurna oprema mogla instalirati. 

Već postoje neke inicijative koje su domaće poput "Global Gateways", a postoje i globalni napori da se stvore programi između SAD i Evrope i azijskih zemalja koje slično razmišljaju, imaju i slične industrijske kapacitete da investiraju u globalnu infrastrukturu i da investiraju u globalne lance snabdijevanja kako bi stvorile alternative Kini, koje su i pristupačne i povoljne. 

To je ona vrsta podrške koju oni treba da obezbijede. Ima sve više volje da se to učini, ali potrebno je da se to pretvori u praksu.

Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne odražavaju stavove redakcije Nezavisnih novina.

Najčitanije