Intervju

Pratite nas na Google news

Radoslav Gajanin: Staćemo u kraj gomilanju istih studijskih programa

Radoslav Gajanin: Staćemo u kraj gomilanju istih studijskih programa
Foto: N.N. | Radoslav Gajanin: Staćemo u kraj gomilanju istih studijskih programa
Bojana Živanić

Prednacrtom zakona o visokom obrazovanju je predviđeno da se utvrdi mreža univerziteta, a Ministarstvo će po usvajanju zakona definisati mrežu visokoškolskih ustanova. Druga stvar je da je Ministarstvo u okviru prednacrta zakona predvidjelo obavezu da definiše mrežu studijskih programa da se ne bi dešavalo da u jednom gradu imamo pet istih studijskih programa bez obzira na to da li se izvode na privatnom ili javnom univerzitetu.

Istakao je to u intervjuu za "Nezavisne" Radoslav Gajanin, rektor Univerziteta u Banjaluci, koji 7. novembra slavi i svoju godišnjicu.

Rekao je i da je Univerzitet ove akademske godine upisao stotinak studenata više u odnosu na prošlu akademsku godinu, što je pomak.

NN: Na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Banjaluci promovisana su četiri nova studijska programa, u stvari potpuno rekonstruisana postojeća, da li možete konkretnije pojasniti o kakvim izmjenama se radi?

GAJANIN: Na Fakultetu političkih nauka su izmijenjena četiri postojeća studijska programa u sedam izlaznih profila.  Studijski program novinarstvo i komunikologija sada ima dva izlazna profila: multimedijalno novinarstvo i odnosi s javnošću. Studijski program primijenjene sociologije će imati izlazne profile organizacija rada i ljudski resursi i društvenu analitiku. Studijski program politikologije će imati izlazne profile međunarodni odnosi i javna administracija. Socijalni rad je takođe prilagođen, ali ostaje jedan izlazni profil po završetku ovog studijskog programa. Fakultet političkih nauka nije prvi u toj aktivnosti i gotovo sve organizacione jedinice vrše izmjene studijskih programa i kompetencija studenata koje dobijaju tokom studija.

NN: Kakvi su rezultati ovogodišnjeg upisa na fakultete Univerziteta u Banjaluci kada je u pitanju broj studenata?

GAJANIN: Zadovoljni smo brojem upisanih studenata u ovoj akademskoj godini. Kada je u pitanju prvi ciklus studija, trend pada broja upisanih studenata je zaustavljen. Mi smo u ovoj godini upisali stotinak studenata više u odnosu na prošlu akademsku godinu, i samim tim smo zadovoljni s obzirom na prethodne godine. Mislim da je pad zaustavljen jer smo se približili svršenim srednjoškolcima, odnosno maturantima i približili im studijske programe i fakultete Univerziteta.

NN: Šta je Univerzitet preduzeo i šta planira preduzeti kako bi motivisao studente da u većem broju upisuju baš Univerzitet u Banjaluci?

GAJANIN: Dvije aktivnosti su najbitnije. Jedna od njih je bila analiza zainteresovanosti srednjoškolaca da uopšte studiraju, da studiraju u RS i da studiraju na Univerzitetu u Banjaluci, te koji studijski program. Formirali smo radnu grupu koja je uradila pilot-projekat koji se odnosio na zapadni dio Republike Srpske i imali smo reprezentativan uzorak. Zaključeno je da veliki broj svršenih srednjoškolaca ne želi da studira uopšte, ne samo u RS, nego se preko 30 odsto njih bez obrazlaganja opredijelilo da ne studira. Druga naša aktivnost je bila upravo ta da pokažemo svršenim srednjoškolcima zašto baš treba da studiraju na Univerzitetu u Banjaluci.

NN: Da li će biti ukinuti studijski programi na kojima ne bude dovoljno studenata?

GAJANIN: Studijski programi za koje ne bude bilo interesa se neće izvoditi. Navedeni studijski programi su licencirani i oni će postojati, ali se neće izvoditi ove akademske godine zbog nedovoljne zainteresovanosti  i to smo u ovoj godini uradili za nekoliko studijskih programa. Ovaj problem smo riješili tako što smo studentima koji su se kvalifikovali za upis na studijske programe za koje vlada mali interes ponudili da pređu na drugi studijski program na tom fakultetu ili na nekom drugom sličnom fakultetu pod istim uslovima, a to znači da, ako je neko na studijskom programu za koji je mali interes položio prijemni ispit i kvalifikovao se da studira na budžetu, njemu će pod istim takvim uslovima biti ponuđen neki drugi studijski program.

NN: Koje izmjene su predviđene u novom Zakonu o visokom obrazovanju?

GAJANIN: Prednacrtom zakona o visokom obrazovanju je predviđeno da se utvrdi mreža univerziteta, a Ministarstvo će po usvajanju zakona definisati mrežu visokoškolskih ustanova. Druga stvar je da je Ministarstvo u okviru prednacrta zakona predvidjelo obavezu da definiše mrežu studijskih programa da se ne bi dešavalo da u jednom gradu imamo pet istih studijskih programa bez obzira na to da li se izvode na privatnom ili javnom univerzitetu. To je predviđeno prednacrtom zakona i nadam se da će ta odredba ostati. Ono što je jako važno, a što bi trebalo predvidjeti budućim zakonom jeste okvir kvalifikacija. Postoji niz zvanja koja svršeni studenti stiču, a nisu prepoznata u okviru kvalifikacija. Očekujem da će se definisati nacionalni okviri kvalifikacija, odnosno da student koji završi određeni studijski program tačno zna koja je njegova pozicija u sistemu.

NN: Bliži se godišnjica Univerziteta. Šta je to urađeno u proteklih godinu dana na Univerzitetu?

GAJANIN: U proteklom periodu smo insistirali da se sve nastavne aktivnosti planiraju i da studenti tačno znaju koje predmete imaju, ko izvodi nastavu na tim predmetima, gdje se nastava izvodi. Značajno je i unapređenje u oblasti međunarodne saradnje, odnosno povećan je broj naših nastavnika i saradnika koji odlaze da drže dio predavanja na druge univerzitete. Principe razmjene smo definisali kroz pravilnik razmjene nastavnika, saradnika, studenata i osoblja. U ovoj godini smo dobili veliki broj projekata, čak i jedan koordinatorski, koji je jedini koordinatorski u BiH, a koji se finansira sredstvima EU. Insistirali smo na povećanju naučne produktivnosti naših nastavnika i saradnika i iz godine u godinu broj njihovih naučnih radova u reprezentativnim časopisima raste. U 2017. godini smo imali 33 nastavnika i saradnika koji su bili nosioci istraživanja, a u ovoj 51.

Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne odražavaju stavove redakcije Nezavisnih novina.

Najčitanije