Intervju

Pratite nas na Google news

Saša Aćić, direktor Unije UPRS: Digitalizacija ekonomije brža od digitalizacije uprave

Saša Aćić, direktor Unije UPRS: Digitalizacija ekonomije brža od digitalizacije uprave
Foto: Dražan Pozderović | Saša Aćić, direktor Unije UPRS: Digitalizacija ekonomije brža od digitalizacije uprave
Uroš Vukić

BANJALUKA - Saša Aćić, direktor Unije udruženja poslodavaca Republike Srpske, rekao je da je Bosna i Hercegovina na samim počecima kada je riječ o digitalizaciji te da će se u BiH najprije digitalizovati ekonomija, što će na kraju morati pratiti uprava i obrazovanje.

On je rekao da se kao potencijalni problem u digitalizaciji, posebno uprave, pojavljuje to što bi možda dio radnika ostao bez posla, međutim, kako naglašava, digitalizacija je šansa.

"U narednih desetak godina više od 70 odsto današnjih zanimanja ili opisa poslova će nestati i u tom periodu će se kreirati kao novi. Digitalizaciju uprave ne treba gledati kao gubitak resursa, već šansu da ljudi unaprijede svoje kompetencije", rekao je Aćić u intervjuu za "Nezavisne".

NN: Gdje je Bosna i Hercegovina danas kada je riječ o digitalizaciji i e-upravi u odnosu na region i EU?

AĆIĆ: Kada bismo rangirali od jedan do deset, rekao bih između dva i tri, i tek smo na počecima. Digitalizacija ekonomije i naše privrede će ići znatno brže nego digitalizacija obrazovnog sistema i uprave.

NN: Može li digitalizacija ekonomije ići bez digitalizacije uprave?

AĆIĆ: Može, s tim da se nadamo da će se kasnije uprava prilagoditi digitalnim tehnologijama i digitalnoj ekonomiji.

NN: Zbog čega je to tako? O e-upravi pričamo unazad 10 godina, ali se malo toga radi. Konkretno, imamo situaciju s elektronskim potpisom gdje je zakon donesen još 2006. godine, ali još taj potpis nije zaživio u praksi.

AĆIĆ: Koliko sam uspio razumjeti, radi se o političkom problemu. Za nas je neprihvatljiv status kvo i to treba rješavati jer zbog zaostataka u digitalizaciji ekonomije, uprave i obrazovanja imamo odliv stanovništva prema zemljama i društvima u kojima je digitalizacija na mnogo većem nivou.

NN: Koliko konkretno kompanijama iz BiH otežava poslovanje to što nismo digitalizovani, što nemamo e-upravu, itd?

AĆIĆ: Postoji određeni napredak kod poreskih organa u BiH, prije svega Poreske uprave Republike Srpske, ali i u Upravi za indirektno oporezivanje. U narednih nekoliko godina u tom segmentu možemo očekivati potpunu digitalizaciju između Poreske uprave RS, Uprave za indirektno oporezivanje BiH i poslodavaca, međutim ostali organi kao što su uprava i sudovi moraće te stvari brže i odlučnije raditi te ići u smjeru digitalizacije svojih usluga. Ono što se tu pojavljuje kao problem je potencijalno veći broj radnika koji bi ostali bez posla jer bi procedure bile digitalizovane i ne bi trebao radnik, ali to bi dovelo do toga da ne postoji mogućnost da administracija ćuti, što je za nas veliki problem. Takođe, rokovi bi bili poštovani u smislu izdavanja određenih dozvola, ali i svega ostalog.

NN: Znači, digitalizacija uprave dovela bi do toga da mnogi ostanu bez posla.

AĆIĆ: Nama iz Međunarodne organizacije rada ističu da je digitalizacija šansa. U narednih desetak godina više od 70 odsto današnjih zanimanja ili opisa poslova će nestati i u tom periodu će se kreirati kao novi. Digitalizaciju uprave ne treba gledati kao gubitak resursa, već šansu da ljudi unaprijede svoje kompetencije.

NN: Koliko digitalizaciju prati obrazovanje u Republici Srpskoj i Bosni i Hercegovini?

AĆIĆ: U ovom trenutku kovid je dosta uticao u smislu realizacije nastave i tu je napravljen određeni iskorak te smatramo da u tom segmentu treba digitalizovati cijelu priču. Potrebno je škole opremiti sa 4G i 5G mrežom, digitalizovati učionice i jako bi bilo bitno formirati centralnu bazu znanja koja bi komunicirala sa svim ostalim dostignućima i sličnim bazama u svijetu.

NN: Koliko su danas kompanije digitalizovane i od čega njihova digitalizacija najviše zavisi - da li od želje i strategije vlasnika, ili od potrebe prilagođavanja tržištu u svijetu i regionu?

AĆIĆ: Sve zavisi od kompanije do kompanije i njene osposobljenosti i percepcije koliko joj je digitalizacija potrebna, zatim od stanja na tržištu i povezanosti poslodavaca s tim tržištima. U ovom trenutku postoji određeni broj poslodavaca koji žele da automatizuju sve radne procese koliko je to moguće. Ključni razlog zbog kojeg poslodavci ne idu u pravcu digitalizacije je nedostatak radne snage, odnosno odliv prema zemljama EU. Prvo će se digitalizovati ekonomija zbog naše povezanosti sa tržištem EU, a to će ubrzati procese i u upravi i obrazovnom sistemu.

Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne odražavaju stavove redakcije Nezavisnih novina.

Najčitanije