Saša Trivić, predsjednik Unije udruženja poslodavaca Republike Srpske, rekao je da se uslovi za kreditiranje privrede usložnjavaju te da država mora naći načina da privredi obezbijedi novac.
Takođe, naglašava i da je evidentno da se u posljednje vrijeme banke povlače iz kreditiranja privrede te da je država sa emitovanjem obveznica na neki način postala konkurent privredi.
"Ne tražimo da nam neko nešto poklanja. Evidentno je da postoji problem i nama je najbitnije da novca ima i zato smo tražili da država napravi svoju banku", rekao je Trivić u intervjuu za "Nezavisne novine" i dodao da je kamata za kreditiranje privrede u posljednje vrijeme skočila sa 2,7 ili 2,8 odsto na 3,7 ili 3,8 odsto.
NN: Koliko su u ovom trenutku banke spremne da kreditiraju privredu?
TRIVIĆ: Nema razvoja privrede bez kredita i niko od nas privrednika ne može razvijati biznis, otvarati radna mjesta bez kredita. Onoliko koliko imamo kredita, toliko se brzo razvijamo i primjetno je da banke, prije svega majke banaka koje su kod nas, pooštravaju uslove za plasmane. Usložnjavaju se uslovi za kreditiranje i kreditiranje i to može uticati na razvoj privrede i zato smo rekli da se država mora pobrinuti da za dobre projekte privredi obezbijedi novac. U tome svemu nije najvažnija kamata, najvažnije je da novca ima i zato smo tražili da država napravi svoju banku, da to bude IRB ili neka druga komercijalna banka. Ne tražimo da nam neko nešto poklanja, jer evidentno je da tu postoji problem.
NN: Koliko je država konkurencija privredi? Imamo situaciju da na domaćem tržištu čestim emisijama obveznica praktično država kupi novac iz banaka.
TRIVIĆ: Evidentno je da je država postala konkurent poslodavcima i privredi i to će uticati na dizanje kamatnih stopa. Ako država sa svojim potrebama smanji zalihe novca na domaćem tržištu, onda rastu kamate, a onda ljudi manje kupuju stanove, poslodavci manje investiraju i smatramo da država treba da se zadužuje na stranim tržištima, a ne da bude konkurencija privredi i građanima. Ako ne to, onda da obezbijedi subvencije za kamate koje na neki način sama proizvodi.
NN: Kada smo kod konkurencije, koliko je privreda Srpske konkurentna u tom smislu s obzirom na to da imamo situaciju da su kamate daleko povoljnije u Federaciji BiH nego u Republici Srpskoj i to kod istih banaka?
TRIVIĆ: Nije dobro da na istom tržištu imamo različite kamate i to dugoročno može napraviti probleme jer će se jedni brže razvijati od drugih i to je još jedan alarm da neke stvari treba riješiti. Situacija još nije alarmantna, ali trenutno za privredu kamata je skočila sa 2,7 ili 2,8 odsto na 3,7 ili 3,8 odsto za kredite. Imamo informacije da nema baš takvih uslova za sve poslodavce i mislim da su se poslodavci zbog svih tih informacija u javnom prostoru malo povukli iz investiranja, a znamo da samo investicije održavaju potrošnju i rast budžetskih prihoda itd. Država mora naći način da zadrži investicije u privatnom sektoru, a to su i kupovina stanova i nabavka opreme i otvaranje novih radnih mjesta.
NN: Vjerujete li bankama kada kažu da je kamata u FBiH manja jer je tamo veće tržište, a samim tim i veća konkurencija?
TRIVIĆ: Ta bankarska pravila mi nisu najjasnija i vjerovatno tu ima malo i politike. Ako smo na istom tržištu i raspolažemo istim novcem, ne vidim razlog da kamata u FBiH i za građane i za privredu bude različita. Možda je u Republici Srpskoj veća potražnja za novcem, a čim je veća potražnja, veća je cijena.
NN: A, jesu li veće investicije u Republici Srpskoj?
TRIVIĆ: Ono što se trenutno dešava je da se država zadužuje zbog investicija u prošlosti i, po mom mišljenju, previše su porasle plate u javnom sektoru. Svi ovi problemi koje sada imamo su zbog povećanja plata u javnom sektoru koje su povećane više nego što je trebalo. Sada smo opet došli u situaciju da je država konkurent platama u realnom sektoru. U zadnjih godinu do godinu i po dana su rasle brže plate u javnom sektoru nego u privredi, dok je prethodnom periodu to bilo obrnuto. Prema tome, u onom trenutku kada država počne da troši novac koji još nije zarađen na plate u javnom sektoru dođemo u problem u kojem se danas nalazimo.
NN: Dakle država je konkurent u platama, u kreditima. Da li to znači da je vama država jedini konkurent?
TRIVIĆ: Pa država je trenutno najveći jer u državi je zaposlena jedna trećina radnika i mi mislimo da tu ima tridesetak hiljada radnika viška i svi zajedno i kroz rast cijena kamata, kredita plaćamo cijenu viškova u državnom sektoru. Njihovo izborno povećanje plata na kraju će samoj politici napraviti problem.
NN: Država je najavila osnivanje svoje banke, mislim premijer Radovan Višković je rekao da će pokušati da osnuju banku?
TRIVIĆ: Mislim da je to dobra stvar i to se može jednostavno završiti. Mislim da je dobra ideja da neko napravi dogovor sa Litvancima. Banka Srpske u stečaju ima 45 miliona maraka depozita i sa dogovorom sa Litvancima dobićemo neka aktivna sredstva, a imaćemo svoju banku koju je bolje da imamo jer sadašnja situacija pokazuju da, kada nemaš domaću, zavisiš od stranih banaka, a strane banke na neki način imaju veze i sa politikom pa pomalo se može doći i u sankcije.
NN: Da li vjerujete da to može uspjeti s obzirom na to da smo ne baš tako davno vidjeli kako država upravlja tom istom bankom?
TRIVIĆ: Može. Pravljenje banke nije spektakularan posao. Pitanje je samo hoćemo li to i da li će politika to da radi ili neće. Postoje instrumenti da ta banka funkcioniše, imamo Agenciju za bankarstvo Republike Srpske koja može to da reguliše, a politika, ako hoće da to upropasti, ona će to upropastiti. Nije nemoguće da se napravi banka, a mislim da imamo i ljude za taj posao. Ako politika do sada nije naučila i shvatila da joj treba prava banka koja će imati povjerenje građana za svoja uložena sredstva i pomoći privredi i građanima u ovim kriznim vremenima, onda nemamo šta pričati. Nas interesuje da imamo dovoljno sredstava za investicije po razumnim uslovima, jer i ta banka treba da radi i zarađuje, a ne da bude socijalna ustanova. Evidentno je u posljednjih par godina, ne bih imenovao banke, da se polako povlače iz kreditiranja privrede i smanjuju izloženost jer smatraju to za rizične poslove. Mi u BiH nemamo instrumenata za finansiranje osim banaka, nemamo jake berze, jaka osiguravajuća društva i sve ono što postoji na razvijenim tržištima i zbog toga je bankarski sektor u BiH značajniji što se tiče privrede nego negdje drugo.
NN: Povlače se iz kreditiranja privrede zbog rizika ili zbog politike?
TRIVIĆ: Mislim da je logična ekonomska mjera. Kada date kredit privredniku, postoji velika šansa da njegov biznis propadne, za razliku od kredita za stan koji uvijek ima neku vrijednost i to je za njih sigurnije, isto kao i kreditiranje države koje je sigurnije. Banke nemaju ništa protiv privrede.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.