Uvaženi kolega Božidar Andrejić izazvao je lavinu besa izjavom datom televiziji N1: "Kakav god rezultat da Saša Janković postigne na predsedničkim izborima, to će biti barometar normalnosti ove zemlje."
Srbije.
Možda bi se našem Božidaru mogla zameriti izvesna tendencioznost suda, ali nema spora da je prilično dobro naciljao metu - ni istraživači javnog mnenja odavno nemaju pojma zbog čega su rezultati učestalih izbora takvi kakvi su, jer malo stvari ide u prilog vlastima koje već pet godina gospodare Srbijom. Počev od toga da su penzije i plate u javnom sektoru - što je više od polovine kućnih prihoda, odnosno jedini prihod u više od polovine domaćinstava - i daje manje nego što su bile 2014, s jasnom porukom da će tako biti još niz godina. U apsolutnom iznosu, ne relativnom.
Porezi, prirezi, akcize i ostali fiskalni i parafiskalni nameti nakarikani su gde god se moglo, što dodatno smanjuje te malene prihode. Privrednici koji poštuju zakone grcaju pod teretom onoga što državi treba dati.
Nepotizam i partokratrija su postali javno dobro, toliko javno da se svako malo neko pohvali da je zahvaljujući partijskoj knjižici postigao neviđeni uspeh ili bar započeo izglednu karijeru zahvaljujući teči koji ima partijsku knjižicu. Kumovi i braća, prava ili po interesu, zauzimaju važne položaje ili se za njih izmišljaju zvučne pozicije. Da i sami sebi budu još važniji, kite se pazarenim diplomama i plagiranim doktoratima. I, dabome, jakim mašinama, velikim kućama, brendiranim stvarima, selfijima sa starletama.
Nezaposlenost formalno pada, ali ne zbog procvata privrede, već zbog toga što se makar i sat u sedmici proveden na nekom zvanično plaćenom poslu računa kao zaposlenost. A kako se od te jednocifrene satnice živi, vlast ne interesuje, ona sebi beleži istorijske uspehe. Istovremeno, raste broj ljudi čije zarade "gravitiraju" ka minimalcu, a biće ih još više jer se potencijalnim stranim investitorima nude bar pet odsto (Ciprasu) povoljniji uslovi nego bilo gde, a nekima i više od toga (Orbanu).
Jedini resurs za takvu velikodušnu ponudu je - još jeftinija radna snaga. Sve ostalo je, ionako, obično na poklon, plus budžetski podsticaj u vidu 5, 10, 20 hiljada evra po novootvorenom radnom mestu. Koje je obično plaćeno pomenutim minimalcima.
Da ne bude sve crno, istina je da cene osnovnih životnih namirnica i dinar nisu previše kolebljivi, mada se malo-pomalo pomeraju na štetu novčanika, a pomerali bi se i više da ima ko da plati! I, dabome, taj čuveni fiskalni balans je postignut i smanjen budžetski deficit, samo je pitanje koliko vajde od toga imaju građani, a koliko štete. Ne direktne, koju na drugi način osećaju, već indirektne, jer svakodnevno u škole, bolnice, pa i sudove ulaze izvršitelji da plenidbom stvari naplate neka dugovanja institucija koje se, po pravilu, finansiraju iz budžeta. Zvuči šizofreno, ali je tako. A nedostajuće kompjutere, klupe, stolove i stolice, aparate, neko posle mora da nadoknadi. Odakle? Pa, iz budžeta ili povećanim cenama izmišljenih usluga.
Isti ti izvršitelji iz domova građana se ne izvlače, nakima su za stvarne ili pogrešne dugove oduzete i kuće.
Da ne bude ovo buna bez razloga, valja reći da bi najverovatanije sličan saldo i sličnu efikasnost imala bilo koja druga vlada u Srbiji; srpska kasa je odavno bez dna, javni dug i dalje preti bankrotom, BDP se toliko malo mrda da je to bezmalo neprimetno iako se svaki promil marketinški prezentira kao kvantni skok, opustošen je penzioni fond, devastirana su preduzeća, njive uparložene, banje opustele...
Deca, da ne zaboravimo, beže glavom bez obzira.
Napokon, ni najskuplja srpska reč Kosovo više ne stanuje u Srbiji, iako se vlasti grade da je tako, sve dok ne stignu do granice koju ne mogu da pređu.
Uprkos tome, u tri izborna ciklusa, od kojih su dva bila vanredna, vlast ponovo dobija većinu glasova. Prilično ubedljivo. Sva je prilika da će tako biti i na predstojećim predsedničkim izborima, redovnim, uz koje će možda opet biti i vanrednog glasanja za parlament ako prvovladajući čovek Srbije, premijer Aleksandar Vučić, odluči da ih bude. No, to se još ne zna, kao što se ne zna hoće li predsednik Tomislav Nikolić, kome ističe (prvi) petogodišji mandat, opet biti kandidat vladajuće koalicije ili će na branik vlasti stati Vučić lično. Da ne bude greške, jer on jedini od političara uživa izuzetnu popularnost među ljudima, iako ih redovno naziva neradnicima, nesposobnima i nerazumnima.
O ovom poslednjem bi se, bez sumnje, dalo prozboriti, a i opaska Božidara Andrejića o meri normalnosti ka tome vodi. Nije reč o favorizovanju jednog od kandidata, već notornoj činjenici da je taj kandidat jedan od retkih državnih funkcionera koji se, vodeći Instituciju ombudsmana, držao slova zakona i Ustava. To u Srbiji svikloj na doskočicu "nije zakon plot da se držiš za njega ko pijan" deluje gotovo groteskno, tim pre što se ni premijer ni ministri, a često ni sudije, zakona ne drže. Ni poslanici koji ih usvajaju.
Još aktuelni predsednik Nikolić, kažu procene eksperata, prilično se držao svojih ovlašćenja - što bi bio veliki napredak za Srbiju da to nije uslovljeno snagom druge ličnosti, premijera, ličnosti, ne funkcije - ali ni njemu pravila nisu pri srcu. Počev od očite kupovine diplome, odnosno akademskog znanja, preko netransparantnog rada fondacije njegove supruge, nelegalnih vikendica njegovih sinova, pa do čudnih izvora prihoda za gradnju crkve zadužbine, plus helidrom u rodnom selu...
Plus, naravno, čudnovate izjave, posebno kada su odnosi sa susedima u pitanju. Ali, te čudnovate izjave ga i preporučuju za novi mandat. Suprotno pomenutom Jankoviću, kog preporučuje samo poštovanje zakona. Što, priznaće većina, nije baš uobičajeno i u tom smislu normalno. Mnogo probitačnije je lupanje šakom o sto, deljenje packi, zavrtanje ušiju, preskakanje paragrafa. Uz gromoglasne aplauze opčinjene publike.
Srbija, naravno, nije izuzetak, jer su populisti svuda u svetu na ceni, u okruženju podjednako, posebno oni koji besramno koketiraju s nacijom i verom, zveckajući s vremena na vreme puškom, makar i praznom. Jer, nacija, vera i puška bolje hrane duhove, nego plata stomake. Zato će, ako obrnemo Andrejićev iskaz, rezultati izbora ponovo biti barometar nenormalnosti.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.