"Vozio se ja skorije lokalnim autobusom do Beograda iz jednog manjeg grada u Srbiji... Ulazimo u BG i neki dekica muva vozača da mu stane kod Kliničkog centra. Vozač ga zeza, kaže mu: 'Aha, ja da ti stanem, a ti opet da glasaš za Vučića.' Dekica mu odgovara pomirljivo: 'Ma dobro, neću, 'ajde, ali reci mi za koga onda?'"
Ovo je kratak zapis građanina - komentatora na jednoj od poznatih televizija, dat povodom mitinga vladajuće Srpske napredne stranke u beogradskom prigradskom naselju Ripanj, odnosno mitinga predsednika Srbije, dobrog dela Vlade Srbije i udarnog dela liste "Aleksandar Vučić - zato što volimo Beograd". Skup je bio sa toliko državnih funkcionera i istaknutih javnih ličnosti da su, bez preterivanja, nedostajli samo patrijarh Irinej, načelnik Generalštaba Ljubiša Diković i prijatelj Milorad Dodik.
E, sad, zašto je to uopšte bitno, gradski su izbori, pa još redovni, pa i teme treba da budu gradske. I da se slabo tiču bilo koga sam Beograđana. U Ripnju su, valjda, glavne teme kanalizacija, koje nama kao i u svim podavalskim selima, pa odlaganje smeća, eventualno mala privreda i poljoprivredno zemljište, prigradski prevoz, novo obdanište... I zar o podavalskom mokrom čvoru treba da govori predsednik države uz sasluženje ministara? I zar predsednik i ministri nemaju pametnija posla, bez obzira na to što je tog 17. februara, kad su se okupili na političkom izletu pod Avalom, bio vikend?
Ovaj kad je Kosovo slavilo deset godina samoproglašene nezavisnosti.
Ako je suditi po intenzitetu tzv. funkcionerske kampanje, čini se da za stranku i njenog prvog čoveka, koji su prethodnih nekoliko godina koncentrisali svu moć u svojim rukama, ništa nije bitnije od sastava gradske skupštine i budućeg gradonačelnika - koji se, uzgred, ne bira direktno, već iz sastava odbornika.
Miting u Ripnju je samo paradigma, tako je na svim mogućim kotama koje drže SNS i koalicioni partneri, fukncioneri su se razjurili po bolnicama i parkovima, manifestacijama raznih tipova, okupiraju penzionerske klubove i staračke domove, funkcionerčići stranačkim saopštenjima - pamfletima o drugim kandidatima zauzimaju važne političke strane i termine, aktivisti stranačkim tezgama uzurpiraju svaki pogodan ćošak u gradu, zvone ljudima tokom čitavog dana i na vrata i na telefone, mobilne i stabilne, gradski i državni službenici sakupljaju tzv. kapilarne glasove i po potrebi putuju na mitinge...
A SNS mitinguje kao da nije na vlasti već godinama pa hoće da najuri korumpirane lopove, koristeći pri tom zamašne stranačke i još zamašnije državne resurse, mitinguje podjednako u vestima i zabavnim emisijama, na naslovnim stranama tabloida... Naravno, s porukom da nam nikad nije bilo bolje i lepše - ko te pita za kanalizaciju? - i da bi "oni drugi" vlast da bi opet mogli da kradu, kradu.
I to govore usred Beograda, koji je već četiri meseca blešteće iskićen bezočno skupom novogodišnjom rasvetom, nabavljenom na problematičnom tenderu, tu je i ona novogodišnja jelka od 83.000 evra u punoj visini i širini. I bez objašnjenja što je toliko novca uopšte dato iz gradske kase za jedno plastično drvo. Dabome, i bez osvrta na vest da je Srbija pala na svetskoj listi percepcije korupcije za pet mesta kad njom već godinama vladaju baš ti naprednjaci koji su na vlast došli kunući se da će iskoreniti korupciju. Pređašnjih, naravno.
I pri svemu tome bezočno najavljuju metro koji će povezati dva nenaseljena prigradska područja, ne trudeći se čak ni da sakriju da je to zbog budućeg elitnog naselja Beograd na vodi, mada nije jasno šta će onima koji će tu živeti metro kad uz takve stanove idu u najmanju ruku audi, BMW... I, još važnije, ko će se usuditi da kopa na samoj obali Save, već opasno ugroženoj istim tim Beogradom na vodi s preteći visokim zgradama i kabastim objektima na mestima gde bi u slučaju navale vode reka trebalo da se širi? (O "lepoti" tog naselja ovog puta neće biti reči.)
No, uprkos manjku kanalizacije u eri digitalizacije, činjenici da mladi, obrazovani i manje obrazovani iz Beograda beže put Zapada, a ulice plave invalidi, deca i stariji muškarci i ženea koji prose, vlast širi optimizam sa svih zamislivih i nezamislivih platformi. Ostalih gotovo da nema, kako ih je poprilično, jer su samo dve od 24 liste zvanično vladajuće. Pa čak i kad se izuzme nekoliko očitih kukavičjih političkih jaja, ostaje pet-šest ozbiljnih takmaca. Ali, slabo ih ima javno zbog prirode kampanje koja se vodi i činjenice da nemaju para da se utrkuju s tako moćnom mašinerijom kakva je Vučić & SNS.
No, ako se vratimo na sam početak i storiju iz autobusa, nema sumnje da je dekica u dobroj meri u pravu - za koga da glasa kad za druge sem Vučića praktično i ne zna? To dobija tako groteskne razmere da je, primerice, Vučićevo ime robna marka i za izbore za savete mesnih zajednica po Srbiji, baš kao što je i za ostale lokalne izbore. Njegova minutaža u informativnim programima višestruko prevazilazi minutažu svih drugih političara, uključujući i one iz vlasti, jer se bez Vučića, bukvalno, ne govori ni o narečenom mokrom čvoru, ni o putevima, ni o bolnicama, ni o lekovima. U gradskim/opštinskim kampanja i mimo njih. Pri čemu je njegova javna reč dovoljna da zaustavi i pomisao na istragu, recimo, tendera za znamenitu, čak i bilo kakvu sumnju da je neko iz njegovog privatnog i javnog okruženja umešan u opasne i mutne poslove.
Sve ovo napred napisano, dabome, ne zanima mnogo prekodrinske komšije, premda je puno onih koji Beograd doživljavaju kao svoj glavni grad, a samog Vučića kao svog vođu. Ne zanima ni mnoge u samoj Srbiji, pa i u Beogradu, a trebalo bi, ako ne zbog njih samih, ono zbog dece i njihove budućnosti. Jer, svaka prekomerna moć je sama po sebi opasna, opasna za demokratiju kao sistem, za sve građane koji hteli to ili ne žive u svojevrsnom zabranu, bez stvarnog izbora. Na koncu, prekomerna moć je opasna i za svoje protagoniste jer se nikada ne zna kad će preći tananu granicu i pretvoriti se u golu diktaturu.
A onda su svi izbori stvarno bez izbora.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.