"Agrokomerc" iz Velike Kladuše još nije propao, a ne zna se kad će! Najveći krajiški privredni bolesnik boluje od neizlječive bolesti na našim prostorima politike. Terapiju čini legendarni krajiški inat, koji se svodi na poznatu tezu "ako nije naš nek' propadne".
Ovim nekadašnjim gigantom, odnosno onim što je ostalo od firme koja je nekada zapošljavala 16.000 radnika i osiguravala prihode desetini hiljada kooperantskih porodica, već desetak godina čas se bavi federalna, čas kantonalna vlada. Bave se tako da su obaveze s 1. januarom 2006. premašile 104 miliona KM. Koliko se toga još nakupilo niko ne zna.
Elem, Vlada Federacije je ponovo `vrući krompir` prebacila kantonalnoj vladi. Nekoliko puta je mijenjana nadležnost nad `Agrokomercom`, a nikada nije obavljena primopredaja. Na nedavnoj sjednici Skupštine USK o ovom preduzeću raspravljalo se cijeli dan i ništa nije zaključeno. Tek je rečeno da će se rješenje tražiti na sjednici zakazanoj za kraj avgusta.
`Agrokomerc` je dioničko društvo, u kojem država ima 91, a dioničari oko devet posto. I po tome je jedinstven, jer je državni kapital u svim ostalim firmama u kantonu bio ili jeste 67 posto. Jedino je to dioničko društvo koje nema dionica, pa je nejasan kriterij kako je formirana Skupština dioničara, ko bira Nadzorni odbor, ko postavlja menadžment.
Niko to neće otvoreno da kaže, ali rat za `Agrokomerc` nije još završen.